NBS i dalje ne menja ključnu kamatnu stopu

Nepromenjene su ostale i kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7%).

Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je ocenio da su centralne banke širom sveta, pa i Narodna NBS, i dalje suočene sa izraženom neizvesnošću u pogledu protekcionističkih mera vodećih svetskih ekonomija i njihovog uticaja na inflaciju i privredni rast svojih ekonomija.

Preovlađuju ocene da je u takvim okolnostima brzina opadanja globalne inflacije i dalje neizvesna, dok će privredni rast najverovatnije biti niži zbog poremećaja u trgovinskim tokovima i lancima proizvodnje, kao i globalno povećane averzije prema riziku uz negativan uticaj na investicije i potrošnju. Pored toga, domaća inflacija zavisi od kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja i dalje karakteriše visok stepen volatilnosti. Iako su svetske cene primarnih proizvoda, a pre svega nafte, niže zbog očekivanog sporijeg rasta svetske ekonomije, neophodna je opreznost jer bi povećani troškovi proizvodnje u uslovima rasta carina mogli delovati inflatorno.

Evropska centralna banka je u junu nastavila da ublažava monetarnu politiku, što bi trebalo da se odrazi na povoljnije uslove evroindeksiranog zaduživanja kod nas, dok se prema sadašnjim najavama može oceniti da će Sistem federalnih rezervi (FED) biti oprezniji u ublažavanju monetarne politike.

Na takve odluke FED-a mogla bi uticati pojava pojačanih inflatornih pritisaka usled uvođenja dodatnih carina, što bi se moglo odraziti i na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe) koje su nedavno dostigle rekordni nivo, uz efekte prošlogodišnje suše, delovali su na cene hrane na domaćem tržištu prethodnih meseci, ali bi situacija trebalo da se stabilizuje s dolaskom nove poljoprivredne sezone, navodi se u saopštenju NBS.

U skladu s očekivanjima Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija je nastavila da se kreće u granicama cilja i u maju je usporila na 3,8 odsto.

Usporavanje inflacije od početka godine rezultat je smanjenja doprinosa cena energenata i cena usluga, dok je doprinos cena hrane povećan. Na popuštanje inflatornih pritisaka ukazuje i bazna inflacija, koja je u maju usporila na 4,6 odsto međugodišnje.

Inflacija bi na sličnom nivou trebalo da se zadrži do sredine ove godine, a zatim da nastavi da usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja od tri odsto, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije. Takvom kretanju inflacije najviše će doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija, snižene svetske cene energenata, kao i nova poljoprivredna sezona pod pretpostavkom da bude prosečna. Smanjenju inflacije doprinosiće i očekivano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti, što bi trebalo da doprinese daljem usporavanju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomske kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. jula 2025. godine.