„NIS knjigovodstveno vredi oko tri milijarde evra“: Koliko bi MOL mogao da plati Rusima za njihov udeo?

Od trenutka kada je Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri američkom Ministarstvu finansija odobrila NIS-u operativnu licencu za rad do 23. januara, postalo je jasno da se pregovori između ruskog Gasproma i mađarskog MOL-a zaista odvijaju. Za razliku od prethodnih „pregovora“, ovi ne izgledaju da će ostati samo na pričama za javnost.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je nadu da će Rusi i Mađari sklopiti posao do 23. januara, odnosno do isteka operativne licence za rad NIS-a.

Međutim, sagovornici Danasa ističu da je reč o komplikovanoj proceduri, koja je realnije da se završi do 24. marta, kada je OFAC izdao licencu NIS-u kojom se dozvoljavaju pregovori o prodaji ruskog udela.

Kako se priča o prodaji približava kraju, postavlja se i pitanje po kojoj bi ceni Rusi mogli da prodaju NIS mađarskom MOL-u.

Sagovornici Danasa navode da, ako se gleda berzanska cena, vrednost NIS-a iznosi oko milijardu evra. Međutim, ukazuju, relevantnija bi za reper bila knjigovodstvena vrednost kompanije, koja je 31. decembra 2024. godine iznosila oko 3,2 milijarde evra.

Međutim, vrednost NIS-a je u poslednjih godinu dana verovatno malo smanjena zbog sankcija, dodaju naši sagovornici.

S obzirom na to da Gasprom Njeft (44,85 odsto) i Gaspromova ćerka firma PJSC Intelligence (11,30 odsto) zajedno poseduju 56,15 odsto NIS-a, sagovornici Danasa procenjuju da bi cena ruskog udela mogla da iznosi oko 1,5 milijardi evra.

Sklapanje ugovora između Rusa i Mađara značilo bi kraj neizvesnosti oko NIS-a, koja 10. januara puni tačno godinu dana, kada su prvi put najavljene sankcije ovoj kompaniji, a koje su stupile na snagu 9. oktobra.

Operativnom dozvolom za rad do 23. januara, NIS je dobio pravo da kupuje naftu, uvozi je preko Jadranskog naftovoda (JANAF) i prerađuje u rafineriji Pančevo.

Prema rečima predsednika Vučića, očekuje se da 13. ili 15. januara stigne prvih 85.000 tona nafte, da rafinerija počne sa radom 17. ili 18. januara, a prerada da počne 25. ili 26. januara.

Sagovornici Danasa ocenjuju da bi operativna licenca za rad mogla biti produžena i posle 23. januara, ali samo ukoliko pregovori između Gasproma i MOL-a budu napredovali.

„Knjigovodstvena vrednost NIS-a ključni reper, završetak prodaje moguć do kraja marta“

Broker Branislav Jorgić kaže da se dosadašnja berzanska cena NIS-a, prema kojoj je kompanija u jednom trenutku vredela oko milijardu evra, ne može da se smatra realnom tržišnom vrednošću, imajući u vidu ograničene domete domaćeg tržišta kapitala.

„Praktično, van te berzanske cene niko nije davao druge relevantne procene vrednosti kompanije“, ukazuje Jorgić za Danas.

Prema njegovim rečima, kao reper treba uzeti knjigovodstvenu vrednost NIS-a, odnosno vrednost po kojoj je imovina kompanije iskazana u poslovnim knjigama.

Prema bilansu na dan 31. decembar 2024. godine, ta vrednost je, ističe naš sagovornik, iznosila oko 3,2 milijarde evra.

Jorgić očekuje da je NIS tokom 2025. godine, usled nepovoljnih okolnosti i sankcija, verovatno ostvario gubitke koji će dovesti do određenog smanjenja knjigovodstvene vrednosti, ali, kako kaže, ne u bitnoj meri.

„Tu knjigovodstvenu cenu bih uzeo kao repernu cenu oko koje će se verovatno dogovarati Gasprom i MOL. Hajde da kažemo da je reperna vrednost celokupne kompanije oko tri milijarde evra zbog gubitaka u 2025. godini“, ocenuje Jorgić.

Govoreći o mogućim poređenjima sa drugim transakcijama u regionu ili Evropi, Jorgić je naveo da takvih primera praktično nema.

Kada je reč o privatizaciji INA-e, koju je takođe MOL kupio, Jorgić ističe da je ona sprovedena pre desetak ili više godina i da nije uporediva sa slučajem NIS-a, naročito zbog činjenice da se NIS trenutno nalazi pod sankcijama.

„Zbog toga je teško povući paralelu. Jedino relevantno polazište je knjigovodstvena vrednost. Ako se od nje uzme 56 odsto, koliki je ruski udeo, to je oko milijardu i po evra i to bi mogla da bude cena pregovora“, ponavlja Jorgić.

On podseća da je prilikom usvajanja budžeta Srbije za 2026. godinu izdvojena rezerva od oko 1,4 milijarde evra za eventualnu kupovinu NIS-a, ukoliko se za to ukaže prilika.

„To govori da se i u pregovorima verovatno barata cenama u tom rasponu, ali to je za sada samo pretpostavka“, dodaje Jorgić.

Prema njegovim rečima, ni sam MOL u ovom trenutku ne zna tačnu cenu, jer je tek započeo obilazak rafinerije i distributivne mreže NIS-a, nakon čega će formirati zaključke i eventualno dati ponudu.

Jorgić ističe da je za rusku stranu ključno pitanje na koji način će moći da raspolaže novcem od eventualne prodaje, odnosno da li će sredstva ostati zamrznuta i kako će to tretirati američka administracija.

„Mi smo još uvek na prilično dalekom putu od završetka celog posla“, smatra Jorgić.

Govoreći o rokovima, Jorgić kaže da ne očekuje da postupak prodaje bude završen do prvog roka, 23. januara, jer to, kako kaže, nije realno.

Ipak, smatra da do određenih pomaka može doći, što bi moglo da dovede do toga da američka kancelarija OFAC odobri dodatni rok za postizanje dogovora. Trenutni rok je, podseća, 24. mart.

„U naredna dva meseca moglo bi da dođe do kristalizacije cele situacije i eventualnog potpisivanja ugovora“, smatra Jorgić.

Na pitanje da li očekuje produženje operativne licence NIS-u, Jorgić odgovara da to zavisi od napretka pregovora između MOL-a i Gasproma.

„Ako pregovori daju konkretne rezultate i bude se išlo ka zaključenju ugovora, moguće je da MOL i Gasprom ubede OFAC da produži licencu“, ističe Jorgić.

„Vrednost NIS-a pod sankcijama pala“

Na pitanje da li je vrednost NIS-a pala u odnosu na pre godinu dana kada su najavljene sankcije ovoj kompanji, glavni broker u brokerskoj kući Momentum Securities Nenad Gujaničić kaže da je NIS nesumnjivo pretrpeo finansijsku štetu samom pretnjom sankcijama, a posebno u poslednjem tromesečju kada su sankcije stupile na snagu.

„Ovaj element je svakako negativan faktor za vrednovanje same kompanije. Ono što bi, pak, moglo značajnije da utiče na samu cenu jeste kratak vremenski period u kojem bi kompanija trebalo da se proda, a potencijalni kupci su svesni da se ta prodaja odvija pod prinudom i u iznudici“, navodi Gujaničić za Danas.

Ističe da negativan faktor po pitanju vrednovanja jesu i američke sankcije gde kupovna strana nije 100 odsto sigurna da će samim činom kupoprodaje NIS moći normalno da radi.

Gujaničić ukazuje da u regionu, a i šire, nije bilo nekih značajnijih transakcija koji bi mogli biti reper za vrednovanje NIS-a.

„Tome je delimično doprinela i specifična situacija u sektoru u proteklih nekoliko godina gde je naftna industrija prešla put od otpisane delatnosti (pandemija), do povratka na velika vrata 2022-23. godine i rata u Ukrajini kada je beležila ekstremno visoke profite“, ukazuje Gujaničić.

Jasno je da bi, kako dodaje, vrednovanje kompanije 2023. bilo kudikamo više nego u vreme pandemije, ali više i u odnosu na 2024-25. kada se cena sirove naftne vratila ispod nivoa od pre 2020. godine.

Upitan da li bi američki OFAC mogao da produži operativnu licencu za rad koja trenutno važi do 23. januara, Gujaničić odgovara da je teško dati odgovor na to pitanje samim tim, jer je i ova novogodišnja licenca došla kao iznenađenje s obzirom da se pregovori koji vode Rusi drže u velikoj tajnosti.

„Naša država je u potpunosti isključena iz toga pa i neke zvanične informacija iz vrha vlasti treba uzimati sa podozrenjem, jer je izvesno da nisu ni blizu iz ‘prve ruke'“, ukazuje Gujaničić.

Ono što je za nas najvažnije, navodi Gujančić, jeste da se OFAC-u prezentuju dokazi da je zaista po sredi odvijanje procesa kupoprodaje i da NIS može da nastavi normalno da radi.

„U slučaju dogovora kupca i prodavca verujem da bi kupoprodaja mogla da se finišira za nekoliko meseci“, zaključuje Gujaničić.