Predlog zakonskog rešenja o štrajku, da nije katastrofalan, bio bi smešan, ocenjuje za Danas Nacrt zakona o štrajku predsednik Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Miodrag Protić. On ističe da predloženo nema nikakve veze sa međunarodnim sporazumima i obavezama koje je ratifikovala naša država potpisujući konvencije Međunarodne konfederacije rada.
– Po tim konvencijama i preporukama potpuno je jasno ko ne bi trebalo da štrajkuje, svi ostali imaju pravo na štrajk potpunom obustavom rada, tako da ovo što je kod nas urađeno zaista je kvazizakon i mislim da je katastrofa što je bilo ko od sindikata učestvovao u izradi tog akta, kaže Protić za Danas.
Na spornu odredbu o minimumu procesa rada primedbu je dao i pokrajinski sindikat obrazovanja. Predsednik ovog sindikata Jovo Gavrić navodi da toga „nema nigde u svetu, nego kad se štrajkuje, štrajkuje se, zaključa se škola i onda su deca zbrinuta kod kuće“. Ovako, kad postoji minimum procesa časovi se smanjuju za sat i po, dva sata, pa deca ranije završavaju. Kako je red vožnje autobusa u prigradskom i međumesnom saobraćaju ustaljen prema rasporedu časova donesenom na početku godine prema školskom kalendaru, deca nižih razreda ostaju na ulici čekajući i do dva sata da dođe autobus, pojašnjava Gavrić.
Po predloženom zakonu štrajk će moći biti organizovan u poslovnom krugu fabrike, a za njega će sindikat ili većina od ukupnog broja zaposlenih morati da donesu konkretnu odluku. Međutim, postoji dilema da li se štrajkačem može smatrati zaposleni koji dolaze u preduzeće, ali ne rade, ili oni koji uopšte ne dolaze na posao. Za predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Milorada Mijatovića takva nedoumica ne postoji.
– Štrajk je uvek dosad bio da se dolazi na posao i da se biva u preduzeću. Štrajk mora da se odvija unutar preduzeća jer smatramo da je to mesto gde radnik štrajkuje, pojašnjava on za Forum. Mijatović saopštava da su sindikati dali svoje konkretne primedbe oko dosta pitanja, no da nisu zadovoljni jer u prvoj verziji te primedbe nisu ušle u zakon.
– Kod nas preovladava mišljenje da smo mi u situaciji da će vlada s nama razgovarati, a onda doneti zakon, koji u ovom trenutku njima najviše odgovara. Suština je u tome da praktično ovaj zakon sprečava štrajk u javnim službama uvodeći institut minimuma procesa rada koji je praktično kao i da radite. Smatramo da se na taj način smanjuje sindikalna sloboda na štrajk i zbog toga smo izneli jedan veliki broj primedbi. Sindikati neće dozvoliti da ovakav zakon o štrajku ide u skupštinsku proceduru pre nego što prođe sve verifikacije na Socijalno-ekonomskom savetu, ističe Mijatović.
Ukoliko se usvoji predloženi zakon, poslodavac će morati 48 sati od najave obustave rada da pošalje poziv Agenciji za mirno rešavanje sporova. Ako se u datom roku ne reši spor, postupak će se nastaviti za sve vreme trajanja štrajka.
– Ono što je najsmešnije, kada hoćete da štrajkujete u bilo kom obliku, da biste zapravo došli do štrajka, proći će najmanje dva meseca dok se ne završe svi mogući postupci oko mirenja, donošenja minimuma procesa rada kod Agencije, tako da je sve to toliko nakaradno postavljeno da nije normalno, smatra Protić i zaključuje da nas „ovakav zakonski akt udaljava dvesta kilometara od Evrope, i sa ovakvim retrogradnim aktom nikada nećemo doći u EU.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
