Of šor računi kriju poreklo milijarde dolara iz Srbije

Izveštaj Stejt dipartmenta u kojem se navodi da je u 2005. godini iz Srbije na Kipar prebačeno više od milijardu dolara, navodi na sumnju da je reč o pranju novca. Problem je, međutim, što nadležne institucije u Srbiji, koje bi trebalo da provere te informacije nisu u ovom trenutku najspremnije za tu vrstu posla jer Uprava za sprečavanje pranja novca, pri Ministarstvu finansija nema direktora, dok radom Ministarstva finansija koordinira ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom. I na čelu Poreske uprave već mesecima nalazi se v. d. direktora, koji juče nije bio spreman da odgovori na pitanje da li će Poreska uprava proveriti podatke iz izveštaja Stejt dipartmenta. Sličan odgovor stigao je i iz Uprave za sprečavanje pranja novca, odnosno Ministarstva finansija. Na pitanje da li je Specijalno tužilaštvo upoznato sa detaljima iz izveštaja Stejt Dipartmenta, Tomo Zorić, portparol tog tužilštva, rekao je za Danas da će, kada bude došlo pravo vreme za to, javnost biti upoznata sa aktivnostima Tužilaštva na tom planu.

PROKOPIJEVIĆ: Uhodani kiparski kanali

– Iz izveštaja Stejt dipartmenta nije moguće ništa precizno zaključiti jer je taj dokument prilično neodređen. Treba, međutim, imati u vidu da Srbija ima već uhodane kanale poslovanja preko kiparskih of šor kompanija. Otuda sumnja da je deo novca koji se pominje u izveštaju Stejt dipartmenta a koji je iz Srbije prešao na Kipar, „opran“ nije bez osnova s obzirom na to da je u Srbiji još prisutan veliki udeo sive ekonomije. To otežava i kontrolu nadležnih institucija – kaže za Danas Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić rekao je da „ni jedan evro, ni dolar, od 12 do 13 milijardi iz deviznih rezervi, NBS ne drži na Kipru“. Činjenica je, međutim, da putevi novca iz Srbije često vode na Kipar i da postoji veliki raskorak između vrednosti robe uvezene sa Kipra i odliva kapitala iz Srbije. Ekonomisti kažu da se plaćanja banaka prema bankama na Kipru kod kojih nerezidentne firme imaju račune, a preko kojih ili od kojih se uvozi roba koja dolazi iz drugih zemalja. Kontrolu regularnosti plaćanja prema računima nerezidenata kod kiparskih banaka, kao i sa svakom drugom zemljom, vrši Ministarstvo finansija – Devizni inspektorat sa carinskim organima i Upravom za sprečavanje pranja novca. Treba podsetiti i da skoro 80 odsto srpskog bankarskog sistema čine banke čiji su većinski vlasnici iz zemalja EU, a čiji klijenti posluju sa Kiprom ili preko Kipra, koji je, takođe, država članica EU. Treba, međutim, imati u vidu da je praksa da se uvezena roba plaća sa računa iz neke druge zemlje, a ne zemlje iz koje se uvozi.

Privatizacija preko of šor kompanija

Procenjuje se da se svake godine u svetu otvori oko 130.000 of šor kompanija i da se preko njihovih računa ostvari čak 50 odsto finansijskih transakcija. Prema nezvaničnim podacima, godišnje se u svetu „opere“ oko 500 milijardi dolara, ali se procenjuje da je ta cifra veća. Srbija ima ogromno iskustava sa of šor kompanijama. Prema nekim podacima preko nerezidentnih računa u inostranstvu, prešlo je čak četiri milijarde dolara srpskog novca, a zanimljiv je i podatak činjenica je da su neke od privatizacionih operacija u Srbiji obavljene preko of šor računa. Takve poslove realizovali su, recimo, investicioni fondovi Salford, Midlend i Balkan limitid. Novac od prodaja Delta banke italijanskoj Inteza grupi otišao je na račun Hemslejd Trejding Limita na Kipru, preuzimanje Jafe i Avala ade, koje je kupila Delta, načelno je realizovala jedna kompanija sa Kipra.

Podsetimo da of šor firma može da posluje sa svim zemljama, osim sa onom u kojoj se nalazi, što ujedno predstavlja osnovu ovog poslovanja. Druga stvar koja je zapravo najprimamljivija je mali porez, tako da je, primera radi, on na Kipru 4,25 odsto, po odbijanju svih troškova. Treća pogodnost ovog poslovanja jeste brzina, jer se svi potrebni papiri za osnivanje of šor preduzeća dobijaju za 24 sata. Stručnjaci ističu da je poenta of šor poslovanja privlačenje velikog broja stranih kompanija. Kipar je, recimo, sedamdesetih godina bila siromašna zemlja, ali se posle 15 godina posla sa of-šor firmama pretvorio u bogatu zemlju.
Tipičan slučaj pranja novca izgleda ovako – osoba A, vlasnik privatnog preduzeća, prodaje robu ne izdajući pri tome nikakvu fakturu ili izdaje fakturu po kojoj je kupac dužan da uplati sredstva na račun of šor kompanije koju kontroliše osoba A. Kada sredstva dođu na račun of šor kompanije, ona se delimično transferišu na račun dobavljača robe, a razlika odlazi na račun drugog lica ili kompanije, najčešće ponovo u of šor zoni. Odatle se sredstva vraćaju na račun osobe A u nekoj od domaćih banaka, uz najneverovatnije opise transakcija, od pozajmice do transfera sredstava za izdržavanje ostarelih roditelja. Neretko je reč o sumama od nekoliko stotina hiljada evra. Ta sredstva se koriste za isplate plata radnicima, bez plaćanja poreza i doprinosa, za lično bogaćenje vlasnika preduzeća tj. za kupovinu nekretnina, preduzeća, luksuzne robe, a sve to bez plaćanja poreza na dodatu vrednost i poreza na dobit.