Brazilska predsednica Dilma Rusef prisustvovala je u januaru Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, i to je bilo prvi put otkako je pre tri godine stupila na tu funkciju. Spoljnopolitička i trgovinska platforma njene Radničke partije zasniva se na slabljenju Zapada, izmeni međunarodnog poretka, favorizovanjem država u ekonomskom usponu, kao i na skepticizmu prema slobodnoj trgovini i otvorenim tržištima. Ali, Rusefova trpi snažan pritisak građana Brazila, koji traže da se unapredi javna služba i ekonomska situacija.
Poseta Rusefove Davosu došla je u trenutku kada se Evropska unija i organizacija Merkosur pripremaju da razmene predloge o obnavljanju pregovora o slobodnoj trgovini. Ona je, takođe, prisustvovala sastanku sa liderima EU u Briselu, gde su razmatrani navedeni pregovori i potpisan bilateralni Sporazum o putovanjima, kojim će se unaprediti saobraćajne veze između Brazila i Evrope.
Nakon ekonomskog rasta koji je dostigao vrhunac 2010, kada je iznosio 7,5 odsto, brazilska ekonomija je već naredne godine doživela pad na 2,7 odsto, a 2012. na jedan odsto. Takvi razočaravajući podaci delimično su posledica pada cena robe široke potrošnje na globalnom nivou, ali i protekcionističke politike Brazila, loše infrastrukture, glomaznog birokratskog aparata i inertnog odnosa prema investicijama. Ispostavilo se da brazilska ekonomija nije dovoljno „žilava“ da se prilagodi izmenjenim okolnostima u svetu, naročito činjenici da su Sjedinjene Države ponovo postale omiljena destinacija investitora. Stoga, Rusefova je bila primorana da u Davosu uverava vodeće biznismene da je Brazil otvoren za investicije, da se uspešno bori sa inflacijom i da ima stabilnu valutu.
U prethodnom periodu mnogi politički i poslovni lideri u Brazilu smatrali su da je njihovo tržište dovoljno veliko da zadrži izvesni stepen protekcionizma koji neće škoditi ekonomskom rastu, ali taj način razmišljanja se ubrzano menja. Zaglibljeni u sve nefunkcionalnijem trgovinskom bloku Mersur i zabrinuti da će ostati izvan globalnih mreža, moćni ljudi u Brazilu sve češće dižu glas tražeći promene. U novembru prošle godine Robson Andrad, predsednik brazilske Nacionalne konferencije privrednika, javno je zatražio postizanje trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Državama, što je značajno imajući u vidu istorijske razmirice i aktuelne teškoće u trgovini između SAD i Brazila. Istovremeno, Federacija privrednika iz Sao Paola promenila je gledišta i zalaže se za slobodnu trgovinu. Iako pojedine kompanije u Brazilu, uključujući proizvođače automobila, i dalje podržavaju protekcionističke mere, privatni sektor u toj zemlji sve snažnije se zalaže za otvorenu ekonomiju. Slične stavove zastupaju i intelektualci, poput analitičarke Vere Torstensen. Prema njenom mišljenju, Brazil će trpeti posledice jačanja veza između Sjedinjenih Država i EU, zbog čega bi trebalo da se uključi u pregovore o sklapanju transpacifičkog partnerstva.
Činjenica da su pojedini investitori izgubili interesovanje za ulaganje u Brazil i da je jeftina kineska roba preplavila tržište te države, učinila je da mnogi Brazilci shvate da je lakše podstaći ekonomski razvoj stvaranjem pogodnijih okolnosti nego primenom starih metoda koje podrazumevaju veliko uplitanje države. Navedeni zaokret u načinu razmišljanja vidljiv je i u istraživanjima javnog mnjenja. Rezultati ankete sprovedene u novembru prošle godine pokazuju da dve trećine građana želi promene u vladi, a bivši predsednik države Fernando Enrike Kardoso napisao je u kolumni kritikujući ekonomsku politiku da je neophodno unaprediti produktivnost Brazila i istakao potrebu za „otvaranjem ekonomije, bez straha od konkurencije“.
Autor je predstavnik Nemačkog Maršalovog fonda
Copyright: Project Syndicate 2014.
Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
