PAVLOVIĆ: Trebalo je realizovati Sporazum o sukcesiji, a ne otimati tuđu imovinu

Uredba o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika SFRJ, koju je donela na jednoj od poslednjih sednica bivša tehnička vlada, izazvala je kontroverzne reakcije u domaćoj stučnoj javnosti, a zvanične protestne note odmah po donošenju spornog akta uputile su Slovenija, Hrvatska i BIH. Urpkos tome, u petak je prvih 16 preduzeća, čija je prodaja bila omogućena donošenjem uredbe, našlo nove vlasnike jer ih je Agencija za privatizaciju ponudila na aukciji. Početna cena za firme sa te liste iznosila je ukupno oko 70 miliona dinara, a prodata su za 292 miliona dinara. U nadležnosti Centra za aukcije nalazi se još 114 firmi čije je sedište ranije bilo na teritoriji Slovenije, Hrvatske ili BIH, a već je oko 30 firmi pripremljeno za prodaju i naći će se pred kupcima tokom avgusta i septembra. Oko 40 preduzeća sa tog spiska nalazi se u postupku kontrole programa i procene kapitala, dok se preostala nalaze u fazi izrade aukcijske dokumentacije, a u Agenciji za privatizaciju nisu mogli da preciziraju koliku vrednost, bar orijentaciono, imaju preostale firme sa ove liste.
I među političarima i u stručnoj javnosti Srbije, podeljena su mišljenja o efektima nove uredbe. Jedni ovu meru srpske tehničke vlade pravdaju činjenicom da je pre sporazuma o sukcesiji, imovina srpskih preduzeća i građana nacionalizovana a potom i prodata, pa je malo toga ostalo za povraćaj. Tome u prilog dodaje se i da su početkom 90-ih godina, slovenačka i hrvatska preduzeća koja poseduju organizacione delove u Srbiji, masovno prodavala te ogranke, tako da i nije preostalo mnogo od te imovine. S druge strane, jedan broj srpskih društvenih firmi, uprkos zakonskoj obavezi da do kraja ove godine pronađu vlasnika, ne može to da učini jer imaju organizacione delove na teritoriji bivših republika oko kojih se vode dugotrajni sudski sporovi.
S druge strane, stručnjaci ističu da je uredba u direktnoj suprotnosti sa sporazumom o sukcesiji, i da se može očekivati da će, po principu reciprociteta, i preostala srpska imovina na teritoriji drugih država biti prodata. Time bi Srbija bila oštećena, jer, navodno, domaće firme i građani poseduju na teritoriji bivših republika nekretnine vredne oko 1,8 milijardi evra, dok je vrednost njihove imovine kod nas oko milijardu evra.
– Sporazum o sukcesiji je po ratifikaciji stupio na snagu sredinom 2004. godine, pošto su sve strane dale svoje instrumente obezbeđenja. Pošlo se od prirodne teze da se vlasnička prava moraju poštovati, i da je osnov za njihovo utvrđivanje stanje na dan 31.12. 1990. godine, dakle pre ratova i sukcesije. Bilo je predviđeno i formiranje zajedničke komisije čiji zadatak je da utvrdi tehničke modele vraćanja imovine. Međutim, Srbija umesto da ide dalje u implementaciji tog sporazuma, i da zatraži prvo da se ta komisija osnuje, a potom da se proces vraćanja ubrza, donosi najpre, početkom ove godine, izmenu Zakona o privatizaciji, čime omogućava da se proda imovina koja ima titulara u drugim bivšim republikama. Ta izmena je neustavna jer su međunarodni sporazumi viši pravni akti od domaćih zakona i jedini uslov je da moraju biti u saglasnosti sa našim ustavom. Donošenje uredbe je korak dalje, ona je i neustavna i nezakonita, jer direktno sudovima nalaže kako će postupati u tim predmetima – kaže za Danas ekonomsita Branko Pavlović.
On ističe da je objašnjenje koje su vlasti ponudile kao razlog za donošenje uredbe krajnje problematično. „Oni kažu da su Hrvati i Slovenci loši, i zbog toga ćemo uzeti – a pravi izraz je ukrasti – njihovu imovinu u korist građana Srbije. Isti princip imao je svojevremeno i Milošević koji je sve spakovao u društvenu svojinu, ali sadašnje vlasti idu korak dalje, one je i prodaju“, kaže Pavlović i naglašava da ne može kao argument da se upotrebi to što je nešto od srpske imovine već prodato ili nacionalizovano u susednim državama. To isto učinila je i Srbija, na primer, kada je prodala Beopetrol koji je, prethodno, preuzeo sve objekte zagrebačke INE, a vrednost te transakcije neuporedivo je veća od bilo koje druge urađene na teritoriji bivših republika. On podseća i da je BIH Srbiji vratila Robne kuće Beograd, i da je logično očekivanje te države da se i njena svojina vrati.
– Vlada bi trebalo hitno da odustane od primene ove sporne uredbe, jer njome šalje jako loš signal stranim investitorima, a i sebi izbija iz ruku argumente za reagovanja ako vlada Kosova odluči da oduzme svu srpsku imovinu na toj teritoriji – kaže Pavlović. M.