Peticija traži povlašćenu tarifu za korisnike toplotnih pumpi i inverter klima: Da li je to rešenje za smanjenje zagađenja vazduha?

Na primer, u subotu je čak 78 odsto stanovništva Srbije bilo izloženo zagađenom vazduhu (izuzetno loš vazduh udisalo je devet odsto, veoma loš 18 odsto, a loš 51 odsto), objavila je Instagram stranica mint.vididalje.rs, pozivajući se na xeco.info.

Najveći izvor zagađenja u Srbiji jesu termoelektrane, koje i dalje proizvode više od 60 odsto električne energije u Srbiji. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) iz 2023. godine, odmah za njima su individualna ložišta, a tek na trećem mestu industrija.

Građani Srbije, između onoga što je najjeftinije za grejanje i zaštite životne sredine, biraju ovo prvo.

Grejanje na drva je i dalje, prema podacima Agencije za energetiku (AERS), najjeftiniji način grejanja, zbog čega je i najdominantniji izvor grejanja u Srbiji, a procene su da se više od 50 odsto građana Srbije greje na taj način.

Međutim, sve veće podizanje svesti o zagađenju vazduha, ali i subvencije države za nabavku energetski efikasnijih rešenja, povećalo je interesovanje za ugradnju toplotnih pumpi i inverter klima, koje spadaju u energetski efikasne uređaje i zamenjuju prljava individualna ložišta, čime se smanjuje zagađenje.

Ipak, ovaj zamah u ugradnji ovih uređaja preti da bude zaustavljen zbog povećanja cene struje, koja je od 1. oktobra ove godine uvećana za oko 6,6 odsto, i snižavanja praga za crvenu zonu sa 1600 na 1200 kilovat-sati.

Zbog toga je diplomirani inženjer elektrotehnike iz Kladova, Nikola Balanović, pokrenuo peticiju „Povlašćena tarifa za domaćinstva koja se greju toplotnim pumpama i inverter klimama“.

Peticija

U peticiji se navodi da se sve veći broj domaćinstava u Srbiji odlučuje za grejanje toplotnim pumpama i inverter klima uređajima, jer su to najefikasniji i najekološkiji sistemi grejanja koje država godinama preporučuje i subvencioniše.

„Međutim, nakon spuštanja crvene zone na 1.200 kilovat-sati mesečno, korišćenje ovih uređaja postalo je finansijski neodrživo za mnoge porodice. U zimskim mesecima ovi sistemi predstavljaju glavni izvor potrošnje električne energije, pa novi limit direktno dovodi do značajno većih računa“, navod se u peticiji.

Kao posledica, dodaje se, veliki broj ljudi se ponovo okreće grejanju na drvo, ugalj i druge energente koji dramatično povećavaju zagađenje vazduha u našim gradovima i selima, upravo u periodu kada je zdravlje najugroženije.

Ovom peticijom traži se:

• uvođenje proširene povlašćene tarife za domaćinstva koja koriste toplotne pumpe ili inverter klime kao primarni izvor grejanja;
• jednostavnu proceduru dokazivanja prava (račun, potvrda o ugradnji i sl.);
• pravedan obračun koji ne kažnjava upotrebu zelenih tehnologija.

Ova mera bi, kako navodi njen podnosilac: zaštitila porodice koje su uložile u energetski efikasno grejanje, sprečila povratak na zagađujuća goriva, smanjila zagađenje vazduha tokom zimskog perioda, podržala državne ciljeve u oblasti energetske efikasnosti i obezbedila održivo i pristupačno grejanje građanima.

„Važno da država podrži građane“

Nikola Balanović u izjavi za Danas kaže da se za pokretanje peticije odlučio jer smatra da je važno da država prepozna i podrži građane koji su već uložili sopstvena sredstva u energetski efikasne i ekološki prihvatljive sisteme grejanja, poput toplotnih pumpi i inverter klima.

Ističe da je u interesu svih nas da se što veći broj domaćinstava okrene ovakvim sistemima, jer oni smanjuju zagađenje, rasterećuju energetski sistem i dugoročno doprinose zdravijoj životnoj sredini i održivom razvoju države.

Na pitanje šta su prednosti, a šta mane ovih uređaja, Balanović navodi da su prednosti pre svega visoka energetska efikasnost i značajno veći komfor za korisnike u odnosu na klasične sisteme grejanja, poput kotlova na čvrsta goriva.

„Kada govorimo o komforu, mislim na jednostavno rukovanje, automatizovan rad i ravnomerno održavanje temperature u prostoru, bez velikih oscilacija“, kaže on.

Još jedna važna prednost je relativno lako održavanje i znatno manji uticaj na životnu sredinu.

Sa druge strane, mane ovih sistema su pre svega viša početna investicija i pad efikasnosti pri veoma niskim spoljašnjim temperaturama, ukazuje Balanović.

Takođe, izuzetno je važno, kako kaže, da uređaji budu pravilno dimenzionisani i stručno ugrađeni, jer neadekvatna instalacija ili neznanje instalatera mogu značajno umanjiti njihov učinak.

Balanović naglašava da je dobra termoizolacija objekta ključni preduslov za njihov optimalan rad.

Iako se često smatra da su veliki potrošači električne energije, u praksi ovi uređaji zapravo štede energiju, kaže naš sagovornik.

„Na primer, toplotna pumpa koja isporučuje oko 16 kW toplotne energije u proseku troši približno 4 kW električne energije, što jasno pokazuje da je reč o visoko energetski efikasnim sistemima grejanja“, objašnjava on.

Balanović ukazuje da se građani u Srbiji sve više odlučuju za ovakve sisteme grejanja upravo zbog njihovih prednosti – veće energetske efikasnosti, jednostavnijeg korišćenja i manjeg uticaja na životnu sredinu.

Iako su drva i dalje dominantan izvor grejanja, posebno u manjim sredinama, primetan je rast interesovanja za toplotne pumpe i inverter klime, dodaje naš sagovornik.

„Međutim, povećanjem cene električne energije šalje se pogrešna poruka građanima i usporava se prelazak na ovakve sisteme grejanja. Umesto da ljude dodatno motivišemo da ulažu u ekološki prihvatljiva rešenja, mi ih finansijski sputavamo, što dugoročno nije u interesu ni građana ni države“, kaže Blanović.

Očekuje da će u narednih mesec dana peticija premašiti 10.000 potpisa, a nakon toga, peticija će biti zvanično predata nadležnim institucijama, pre svega Ministarstvu rudarstva i energetike, kao i Elektroprivredi Srbije.

Kako funkcionišu toplotne pumpe i inverter klime i kolika je cena ugradnje?

Balanović objašnjava da toplotne pumpe i inverter klime rade po sličnom principu – koriste energiju iz okoline (vazduha, zemlje ili vode) i pomoću električne energije je prenose i podižu na viši temperaturni nivo, koji se zatim koristi za grejanje prostora i pripremu potrošne tople vode.

Drugim rečima, one ne proizvode toplotu sagorevanjem, već je efikasno premeštaju, zbog čega troše znatno manje energije u odnosu na klasične sisteme grejanja.

Toplotne pumpe su centralni sistemi grejanja i najčešće se povezuju sa postojećim radijatorima, podnim grejanjem ili fan-coil jedinicama.

Inverter klime su decentralizovani sistemi koji greju direktno vazduh u prostoriji i često se koriste kao pojedinačna ili dopunska rešenja, mada je za grejanje celog doma najčešće potrebno više uređaja.

Kada je reč o troškovima ugradnje, postavljanje toplotne pumpe na već postojeći sistem grejanja u proseku košta od 650.000 do 1.000.000 dinara, u zavisnosti od brenda, snage uređaja i složenosti sistema.

Ugradnja jedne inverter klime kreće se od oko 55.000 do 200.000 dinara po uređaju, pri čemu u praksi jedan uređaj često nije dovoljan za kompletno grejanje jednog domaćinstva.

Zašto se ne subvencionišu i oni koji koriste TA peći i grejalice?

Predlog da domaćinstva koja se greju pomoću toplotnih pumpi i inverter klima dobiju povlašćenu tarifu za električnu energiju otvara niz pitanja, smatra predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Nenad Bumbić.

Kako kaže, na prvi pogled ne vidi jasno opravdanje zašto bi upravo ti potrošači bili privilegovani u odnosu na ostale koji se takođe greju na struju.

„Ne deluje mi logično da oni koji imaju toplotne pumpe i inverter klime budu povlašćeni u odnosu na druge. Ulazak u crvenu zonu potrošnje dešava se i ljudima koji se greju na TA peći. Zašto onda i oni ne bi imali isti tretman?“, pita Bumbić, uz napomenu da ne želi da zauzme konačan stav dok ne vidi eventualna dodatna obrazloženja predlagača peticije.

On upozorava da bi povlašćene cene struje za određene vrste grejanja vodile ka pogrešnom zaključku – da bi električna energija trebalo da bude toliko jeftina da se niko ne bi grejao ni na jedan drugi način.

„Ako bi struja bila najjeftiniji vid grejanja za sve, postavlja se ključno pitanje – da li EPS može da proizvede toliko električne energije? Ne može. Onda bismo morali da uvozimo struju. Taj trošak bi se opet morao platiti, bilo direktno kroz cenu ili iz budžeta. A ko puni budžet? Građani“, objašnjava on.

Ukazuje i na to da povećanjem potrošnje struje „i u Obrenovcu mora nešto da se sagori da bi se ta struja proizvela“, što takođe utiče na zagađenje.

U tom kontekstu, prelazak toplana na gas vidi kao pozitivan korak, jer se manje zagađuje.

„Ali onda dolazimo do drugog problema – odakle nabavljamo gas i koliko će nas on koštati“, upozorava Bumbić.

Govoreći konkretno o toplotnim pumpama, Bumbić navodi da se njihova efikasnost često idealizuje. Iako se reklamiraju kao sistemi koji troše višestruko manje energije, realnost je, kako kaže, drugačija, naročito u zimskim uslovima.

„Toplotne pumpe imaju koeficijent efikasnosti koji značajno opada na niskim temperaturama. Kada je baš hladno, one troše mnogo više električne energije i tada nisu značajno efikasnije od, recimo, TA peći“, kaže Bumbić.

Inverter klime jesu energetski efikasnije u poređenju sa starijim modelima, dodaje Bumbić, ali i one imaju svoja ograničenja.

„One troše manje energije u odnosu na stare klime, ali problem nastaje kada su temperature veoma niske. Tada i one gube efikasnost“, objašnjava on.

Razlog je, ističe, jednostavan: za razliku od grejalica ili TA peći, koje direktno proizvode toplotu u prostoru, inverter klime i toplotne pumpe izvlače toplotu iz spoljašnjeg vazduha.

„Ako je spoljašnji vazduh veoma hladan, uređaj mora da radi mnogo intenzivnije da bi izvukao toplotu, što znači veću potrošnju električne energije“, kaže Bumbić.

Na pitanje šta je najbolji način grejanja, Bumbić odgovara da je to dobra toplotna izolacija.

„Najbolji vid grejanja je toplotna izolacija objekta. Kada bi se zgrade i kuće kvalitetno izolovale, potrošnja energije bi se značajno smanjila, bez obzira na to na koji se energent greju“, ističe on.

Vraćajući se na samu peticiju, Bumbić smatra da bi umesto snižavanje cene struje za korisnike toplotnih pumpi i inverter klima možda racionalnije bilo da se taj novac usmeri u mere energetske efikasnosti – izolaciju objekata, zamenu stolarije i slične projekte.

Prema njegovim rečima, ni socijalni aspekt ne ide u prilog povlašćenim tarifama.

„Onaj ko je imao novca da ugradi toplotnu pumpu, ne spada u socijalno ugroženu kategoriju“, zaključuje Bumbić.