Zaštita životne sredine je uslov našeg zdravog života i opstanka, a jedan od najčešćih i najopasnijih ekoloških problema današnjice je zagađenost vazduha, koja prelazi sve moguće granice tolerancije i ima veliki negativan uticaj na zdravstvene probleme građana.
Preduzeća u Srbiji plaćaju naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine u fiksnim iznosima od 5.000 do dva miliona dinara i to u zavisnosti od delatnosti i veličine, a ne od količine ispuštenih štetnih materija tako da visoku obavezu mogu da imaju i oni koji ne prave štetu, navodi se u NALED-ovom tekstu.
Nakon više godina suočavanja sa najzagađenijim vazduhom u Evropi, aktivisti u Srbiji su započeli, kako nazivaju, „ekološki ustanak“, piše BBC.
Dosadašnja ulaganja od preko 500 miliona evra koja traju od 2017. godine u izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u Termoelektrani „Nikola Tesla A“, koji će unaprediti zaštitu životne sredine čini se da ne daju nikakve rezultate. Sistem odsumporavanja u obrenovačkoj elektrani je drugi takav projekat koji se realizuje u EPS-u, pošto je prvi već bio navodno završen u TE „Kostolac B“ prema nekadašnjim navodima direktora Grčića.
Međunarodna agencija za energiju (IEA) predviđa veliki porast emisije ugljen-dioksida ove godine zbog oporavka privreda od krize izazvane pandemijom korona virusa.
Analiza objavljena decembra 2019. ukazuje da je u Srbiji smrtnost od aerozagađenja najveća u Evropi – 175/100.000 stanovnika.
Može se reći da je zabrinutost Evropskog parlamenta oko uticaja nediverzifikovanog sektora energetike na životnu sredinu i kvalitet vazduha opravdana, na šta ukazuju i brojni apeli ekoloških organizacija u Srbiji.
Od 21.000 domaćinstava u Šapcu, središtu Mačvanskog okruga u zapadnoj Srbiji, 10.000 se i dalje greje na čvrsta goriva – ugalj i drva, a oblaci dima iz njihovih odžaka, jedan su od glavnih izvora zagađenja vazduha tokom grejne sezone, navode iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Tim studenata Elektrotehničkog fakulteta (ETF) u Beogradu napravio je aplikaciju za dugoročno predviđanje zagađenosti vazduha, objavila je Studentska unija matematičara „SUMA“, pri Matematičkom fakultetu u Beogradu.
Građani imaju kapacitet da rešavaju probleme, videlo se to po akcijama koje su organizovane proteklih meseci, a država je ta koja sve vreme koči promene, objašnjava direktor za kampanje Inicijative „Kreni-promeni“ i predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti Savo Manojlović.
Čak i među našim ljudima zbirno označavanim kao civilno društvo, dakle u segmentu populacije nezavisne od direktne kontrole vlasti i sklone slobodnom promišljanju, postoji uverenje da je za približavanje Evropi dovoljno samo zameniti postojeći hibridni režim nekom demokratskom alternativom.
Prema prosečnoj godišnjoj koncentraciji PM 2,5 čestica, Srbija se uz Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu nalazi na listi 106 zemalja sa najzagađenijim vazduhom. Valjevo, Kosjerić, Sarajevo i Doboj izdvajaju se kao epicentri zagađenja.
Oko 120 građanki i građana učestvovalo je u protestnoj šetnji od Gradske uprave do do istočne industrijske zone, odnosno kompleksa bivše HI „Zorka“.
Udruženje „Mame iz Šapca“ sutra će organizovati skup ispred zgrade Gradske uprave da bi upozorilo na zagađenje vazduha koje je oceniilo kao kritično.
Stranka slobode i pravde saopštila je danas osam razloga zbog kojih Beograd ne treba da bude Zelena prestonica, a na prvom mestu je zagađenje među najvećim u svetu.
