Poljoprivrednicima 83 milijarde evra subvencija

Mere koje narušavaju fer trgovinu i porizvodnju, poput intervencija na granici i subvencija za inpute u proizvodnji, još čine oko 23 odsto podrške poljoprivredi u EU ali taj procenat predstavlja tek polovinu onog koji se beleži na nivou sveta, pri čemu su mere koje narušavaju slobodnu trgovinu naročito česte u zemljama u razvoju. OECD procenjuje i da će se trend rasta cena hrane, koji se sada beleži, verovatno nastaviti. Direktor za trgovinu i poljoprivredu OECD Ken Aš smatra da je pravo vreme da se vlade u svetu obavežu na široku reformu poljoprivrednih subvencija, s obzirom na to da cene na svetskom tržištu prehrambenih proizvoda i sirovina rastu i da se očekuje da se rast nastavi. „Zadovoljavanje potreba rastuće i bogatije svetske populacije zahteva zaokret sa razarajućih i rasipničkih politika iz prošlosti ka merama za unapređenje konkurentnosti i omogućavanje farmerima da odgovore na signale tržišta, uz obezbeđenje punog finansiranja više nego potrebnih inovacija“, istakao je Aš. Iz OECD poručuju i da junski sporazum EU o Zajedničkoj poljoprivrednoj politici (CAP) za period 2014-20. ne predstavlja značajan iskorak kad je reč o pravcu i obimu poljoprivredne podrške. „Reforma CAP nije fundamentalna. Ona je zelenija, ali je i dalje na istoj putanji“, izjavio je šef direktorata OECD za trgovinu i poljoprivredu Frank van Tongeren.

Izveštaj obuhvata nove podatke i procene poljoprivredne politike 34 članice OECD, kao i ključnih zemalja u razvoju koje beleže brz rast, uključujući Brazil, Kinu, Indoneziju, Kazahstan, Rusiju, Južnu Afriku i Ukrajinu. Razmotrena je poljoprivredna politika 47 zemalja koje u globalnoj poljoprivrednoj proizvodnji ucestvuju sa gotovo 80 odsto. OECD ukazuje i da neke ekonomije koje beleže brz privredni rast, a koje su izuzetno važni „igrači“ u poljoprivredi, nastavljaju da povećavaju podršku agraru. Tako su, recimo, u Kini poljoprivredne subvencije porasle na 17 odsto bruto prihoda te grane, u Indoneziji na 21 odsto a u Kazahstanu na 15 odsto. Nasuprot tome, u nekim zemljama je nivo podrške mali – u Brazilu iznosi samo pet odsto bruto prihoda a u Južnoj Africi tri odsto.

U izveštaju se navodi da se najveći skok subvencija poljoprivredi registruje u zemljama koje nastoje da postignu samodovoljnost. Analitičari koji ne vidi čvrstu vezu između samodovoljnosti i povećanja bezbednosti hrane, posebno u manje razvijenim ekonomijama, ističu da se dostupnost hrane efikasnije povećava smanjenjem siromaštva i razvojem „sigurnosnih mreža“. Potrebne su, kako se ocenjuje, i veće investicije koje će doprineti rastu domaće proizvodnje, unapređenju pristupa tržištima radi uvoza, ali i izvoza, kao i stvaranju rezervi hrane za hitne slučajeve. Navodi se i da su inovacije ključne za povećanje produktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji i da ulganja u istraživanja i razvoj, transfer tehnologije, obrazovanje, uz proširenje savetodavnih usluga, daju najbolje rezultate na dugi rok. Ulaganja u bezbednost hrane ili sisteme za garantovanje kvaliteta hrane, takođe bi, posmatrano na duži rok, moglo da podigne profitabilnost i konkurentnosti, poručuju iz OECD. Iz „kluba bogatih“ ukazuju i na potrebu razdvajanja poljoprivrednih subvencija od proizvodnje. U suprotnom, kako se navodi, tendencija je da se isplate odobravaju na osnovu već stečenih prava ili veličine poljoprivrednog zemljišta, a rezultat je favorizovanje najvećih farmi. Zato bi podsticaji trebalo da se preorijentišu ka specificnim ciljevima koji će stimulisati rast malih prihoda u poljoprivredi i razvoj ruralnih zajednica.

Izvor: EurActiv.rs

Raspodela budžetskog kolača

Zajednička poljoprivredna politika (CAP), pokrenuta 1962. godine, predstavlja sistem poljoprivrednih subvencija i programa EU i pojedinačno je najveća stavka u budžetu Unije. Izdvajanja za poljoprivredu danas odnesu 38 odsto ukupnog budžeta EU, što je znatno manje u odnosu na gotovo 70 odsto koliko je registrovano sedamdesetih godina prošlog veka. Budžetom EU za 2014-20 predviđeno je da oko 380 milijardi evra, od ukupno 960 milijardi, bude usmereno u poljoprivredu i ruralni razvoj pri čemu će 280 milijardi biti ostavljeno po strani za direktna plaćanja poljoprivrednicima a oko 80 milijardi za ruralni razvoj. Ostatak ce u najvećoj meri otići za subvencionisanje izvoza.