Poslanici ne haju za džentlmenski dogovor

Dogovor s Vladom trebalo je da omogući kompanijama Filip Moris i Britiš da u prelaznom periodu od pet godina budu zaštićene kako bi mogle uspešno da realizuju investicije u fabrike cigareta u Nišu i Vranju. Izmenama zakona iz jula 2003. na paklu cigareta proizvedenu u zemlji propisana je tzv. specifična akciza od jedan dinar, a na paklu iz uvoza čak 10 dinara. Ova mera važila je tokom 2005. i 2006. godine i dovela u veoma nepovoljan položaj uvoznike. Istim izmenama bilo je predviđeno i da u preostale tri godine (od 1. januara 2007. do 31. decembra 2009) akciza na uvozne cigarete ostane 10 dinara po paklici, a da za domaće bude povećana na dva dinara (uz usklađivanje s rastom cena na malo). S druge strane, i za domaće i za uvozne cigarete važila je ista tzv. ad valorem akciza. Propisano je da tokom 2005. i 2006. ta akciza iznosi 30 odsto od maloprodajne cene cigareta, u preostale tri godine da bude povećana na 40 odsto, a da od 1. januara 2010. važi ad valorem akciza od 50 odsto maloprodajne cene.

Međutim, ovaj plan države nije do kraja realizovan s obzirom na to da se tokom 2006. godine ušlo u završne pregovore o potpisivanju jedinstvenog sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA koji bi zamenio više od 30 bilateralnih sporazuma između zemalja regiona. Kamen spoticanja u pregovorima bile su upravo cigarete jer je Hrvatska zahtevala ukidanje velikog raspona u specifičnim akcizama koji diskriminiše njenog proizvođača TDR. Tome su se usprotivile domaće kompanije najavljujući, kao i sada, smanjenje proizvodnje i investicija, pa čak i izmeštanje proizvodnje. Kako je Srbija morala da uđe u sporazum CEFTA pronađeno je kompromisno rešenje. Predloženo je da se ide na postepeno izjednačavanje specifične akcize za domaće proizvođače i uvoznike, kao i da se postepeno poveća ad valorem akciza, ali da se zaštita domaćeg tržišta ipak održi drastičnim povećanjem carine na uvoz cigareta, koja je do tada iznosila samo 15 odsto. Izmenama zakona iz juna 2007. godine propisano je da do kraja iste godine specifična akciza na uvozne cigarete iznosi 18,36 dinara po paklici, a za domaće 5,44 dinara. I dok se akciza na uvozne cigarete dalje ne bi menjala, akciza na domaće povećana je u 2008. na 7,7 dinara po pakli, dok bi u 2009. godini trebalo da iznosi 8,1 dinara po pakli, u 2010. godini 12,1 dinara po pakli, godinu dana kasnije 12,9 dinara, a od 1. januara 2012. čak 13,6 dinara. Doduše, ovi iznosi odudaraju od prvobitnog predloga tokom pregovora jer je bilo planirano da akcize budu za dinar više odnosno da od 2012. bude naplaćivana akciza od 14,6 dinara po pakli. S druge strane, potvrđen je predlog za tzv. ad valorem carinu, koja je do kraja 2009. trebalo da iznosi 33 odsto od maloprodajne cene, u 2010. godini 40 odsto, u 2011. godini 42 odsto, a od 2012. godine 43 odsto. Istog dana donete su i izmene Zakona o carinskoj tarifi kojima je dotadašnji namet od 15 odsto podignut na nivo carine u Evropskoj uniji od 57,6 odsto.

Poslednjim izmenama, usvojenim 21. januara ove godine, proces usklađivanja bio bi završen jer bi većod ove godine specifična akciza bila izjednačena. Prema prvobitnom predlogu Vlade ta akciza tokom ove godine i za domaće i za uvozne cigarete iznosila bi 11 dinara po pakli, sledeće 16 dinara, tokom 2011. godine 20 dinara, a od 2012. godine 24 dinara. S druge strane, ad valorem akciza bila bi povećana na 35 odsto, ali se narednih godina ne bi menjala. Ipak, u Skupštini su usvojene nešto drugačije izmene koje predviđaju da specifična akciza na uvozne i domaće cigarete ove godine iznosi 8,92 dinara po pakli, sledeće godine 13,32 dinara, tokom 2011. godine 14,2 dinara, a od 2012. godine 14,97 dinara po pakli. Ad valorem akciza ove godine biće 38 odsto maloprodajne cene, sledeće 39 odsto, od 2011. godine 40 odsto, a od 2012. godine 42 odsto.

Značajna budžetska stavka

Tokom 2003. godine od akciza na duvanske proizvode u budžet se slilo 10,8 milijardi dinara. Za tri godine taj prihod povećan je više od 2,5 puta i dostigao 26,1 milijardu dinara. U budžetu za ovu godinu prihodi od akciza na duvanske proizvode trebalo bi da dostignu 45,5 milijardi dinara.