Poslednji voz za srpski sport

Jedini način da se ta situacija izbegne jeste da se država i naši najveći klubovi okrenu rekonstrukciji postojećih stadiona u moderna sportska zdanja, ali i izgradnji nacionalnog stadiona, sa kojim bi Srbija mogla da učestvuje i izboru za domaćina EURO 2020, zajedno sa još 12 zemlja. Zbog nedostatka sredstava svi projekti bi se gradili u formi javno-privatnog partnerstva, sa pratećim komercijalnim sadržajima uz stadione, po uzoru na Evropu i svet. Problem je, međutim, što je krajnji rok za podnošenje kandidature za organizovanje EURO 2020 – april naredne godine, sa jasnom lokacijom stadiona i državnim garancijama.

Majkl Devenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, naglasio je da je pred našom zemljom sveobuhvatna akcija države, FSS, klubova i privrede kako bi se privukli investitori koji će ulagati u fudbal i sport.

– Pred Srbijom, a pre svega Beogradom, veliki je posao. Morate da dobijete nacionalni stadion ili da stadioni Crvene zvezde i Partizana budu podignuti na nivo koji zahteva UEFA. To se odnosi na kapacitet, bezbednost, komfor i prateće sadržaje. Trenutno nekoliko stadiona u Srbiji zadovoljavaju UEFA standarde, ali pitanje je da li će to tako biti u narednim godinama, jer su kriterijumi sve stroži. Sport je sve više ozbiljan biznis, a ne samo zabava. Davno su prošla vremena kada su se prihodi ostvarivali samo od prodaje ulaznica. Moderni stadioni su multifunkcionalni, odnosno nude raznovrsne sadržaje za celu porodicu. Od toga korist mogu imati i gradovi. Računica je jasna, ako na neki međunarodni meč dođe 50.000 navijača i svaki potroši u proseku 100 evra, to znači prihod od pet miliona evra. Ilustracije radi, godišnji prihod Beograda od turizma je između 400 i 500 miliona evra – naglasio je Devenport.

Prema oceni Saše Radulovića, ministra privrede u Vladi Srbije, sport je privredna grana kao i svaka druga, ali je prilično zapostavljena. On je dodao da su prisutni problemi kao i u ostalim sferama društva, te da bi lične karte klubova trebalo da pomognu da se sagleda stanje stvari.

– U javno-privatnom partnerstvu država bi trebalo da izađe iz direktnog sponzorisanja sporta i da stvori uslove da privreda ulaže u sport. Država treba da ulaže u infrastrukturu, a klubovi da daju svoj brend. Ali, preduslov za investicije su čisti računi, moramo da znamo čija je imovina. Živeo sam na Zapadu i znam da su sportske manifestacije događaji u kojima uživa cela porodica. Moramo da dostignemo taj nivo – kazao je ministar Radulović.

Nenad Borovčanin, državni sekretar Ministarstva omladine i sporta, naglasio je da sport nisu samo trening i takmičenje već da je to ogledalo društva, faktor koji ga gradi i čini ga boljim. Kao jedan od preduslova za to on je naveo infrastrukturu i bezbednost na tim događajima.

– Ministarstvo omladine i sporta je u prethodnim godinama podržavalo određene projekte, gradilo i adaptiralo sportska zdanja. Sredili smo Nacionalni trening centar u Košutnjaku, imamo Kuću fudbala u Staroj Pazovi, a podržali smo i veslače u Velikom Gradištu, terene za mali fudbal i trim-staze. I sve to sa skromnim budžetom. Moramo da stvaramo novi model javno-privatnog partnerstva, utoliko pre što je sport važna privredna grana. U svetu se kroz sport obrću stotine miliona evra, a kod nas sportske aktivnosti finansiraju uglavnom javna preduzeća. Zato je važno da država stvori uslove za javno-privatno partnerstvo – naglasio je Borovčanin.

Ideju o rekonstrukciji, pre svega njihovih stadiona i podizanju sa sadašnjeg drugog, na četvrti-peti nivo, podržali su i iz Crvene zvezde i iz Partizana. Prema oceni Dragana Džajića, predsednika FK Crvena zvezda, oba naša najveća kluba zaslužuju moderne stadione, ali dodaje da ne bi smelo da bude nezadovoljstva ukoliko država, FSS i kompanija Mejs, kojoj je poverena organizacija u vezi sa gradnjom nacionalnog stadiona, reše da samo jedno zdanje bude osavremenjeno.

– Zvezda je imala moderan i lep stadion, a svojevremeno smo bili i prvaci Evrope i sveta. Bez namere da potcenjujem ostale klubove, činjenica je da i Zvezda i Partizan zaslužuju da imaju lepše stadione. Reč je o dva najveća kluba koja su to zaslužila rezultatima ne samo u fudbalu već i u košarci. Svi bismo želeli da posmatramo utakmice mirno, bez ružnih dešavanja – naglasio je Džajić.

On je dodao da su kod nas emocije veoma izražene, pa je utoliko teže napraviti atmosferu kao u pozorištu. Ipak, smatra on, svi zaslužuju da imaju bolje uslove za rad i fudbaleri i košarkaši i svi ostali sportisti, a to nije moguće bez pomoći države. Potom je poentirao zaključkom da država nikada nije pomogla klubu sa Marakane. „Država nikada nije pomagala FK Crvena zvezda, već su crveno-beli pomagali državi na popularizaciji. Sada je pomoć neophodna da se srede oba stadiona, jer ako se to ne uradi, bićemo u problemu“, zaključio je Džajić.

Duško Vujošević, predsednik Jugoslovenskog sportskog društva Partizan, pozdravio je predlog Džajića da oba kluba dobiju stadione savremene generacije. „Srbija ima potrebu za dva stadiona najnovije generacije i nije neizvodljivo da i stadioni Partizana i Crvene zvezde budu proglašena jednim projektom, i da oba dobiju savremen izgled“, rekao je Vujošević.

On je podržao inicijativu pravljenja sportskih objekata koji mogu da pruže maksimalnu bezbednost publici i da ekonomski funkcionišu van sportskih dešavanja, a potom se osvrnuo na sporno vlasništvo nad stadionom u Humskoj.

– Bojim se da je jedan od razloga zbog kojeg se stvara spor oko vlasništva Partizana nad stadionom taj da se crno-beli diskvalifikuju iz trka za izgradnju ili rekonstrukciju nacionalnog stadiona. Moj stav je da politika u ovom slučaju ne bi trebalo da se meša. Srbija je mala država i mora da čuva, a ne da ruši svoje institucije – upozorio je Vujošević.

Branislav Simović, regionalni direktor kompanije Mejs, pojasnio je da su naša dva najveća stadiona u rangu druge generacije, jer pre više decenija nije vođeno računa o sadržajima i udobnosti gledalaca. On je izneo detalje u vezi sa idejom gradnje nacionalnog stadiona koju su pokrenuli Fudbalski savez Srbije, Ambasada Velike Britanije i kompanija Mejs. Nacionalni stadion imaće kapacitet između 50.000 i 55.000 gledalaca i biće urađen po najnovijim UEFA standardima.

– Do 2015. moramo da damo čvrste garancije da će biti izgrađen nacionalni stadion, ili da će biti rekonstruisana dva najveća stadiona. Najvažniji korak je izbor lokacije, ali je neophodno i da država ponudi garancije. Sledi definisanje posla, projektovanje, ugovaranje i najzad izgradnja. Lokacija mora da ima 20 hektara ako je u gradu, odnosno 50 hektara, ako je van grada. Neophodno je, takođe, da ima dobru saobraćajnu infrastrukturu, sa najmanje tri velika prilazna puta, da je blizu aerodrom, da ima parking za autobuse i automobile, ali i da raspolaže odgovarajućim smeštajnim kapacitetima. Razmatrane su lokacije stadiona Crvene zvezde, Partizana i Rada na Banjici, zatim Pećinci, Kovilovo, Stara Pazova, Borča, kao i lokacija iza naselja Ivan Ribar na Novom Beogradu – najavio je Simović.

Na njegovo izlaganje nadovezao se Alister Graham, predstavnik kompanije KPMG. On je pojasnio na koji način funkcioniše multifunkcionalni sportski objekat u Zapadnoj Evropi izgrađen kroz javno-privatno partnerstvo.

– U javno-privatnom partnerstvu obe strane moraju nešto da dobiju. Privatni sektor želi atraktivan multifunkcionalni objekat, koji će mu donositi profit. Recimo, ako na stadionu postavite krov, radovi će više koštati, ali će, s druge strane, taj prostor moći da se iskoristi za više događaja. Isto važi i za podlogu koja može da se ukloni. Tu su šoping centri, hoteli, kancelarije. Sve je to važno za atraktivnost privatnog sektora. Važan izvor prihoda su VIP mesta u ložama koja se unapred prodaju. Tu je i zarada od imena stadiona. Amerika je „dom“ takve prakse, koja je prihvaćena i u Evropi, mada ima i zemalja koje se za to još nisu opredelile, ostavljajući tako novac na stolu – pojasnio je Graham.

Ben Veenbrink, član UEFA Odbora za gradnju stadiona i menadžment, ukazao je na to koje standarde mora da zadovoljava stadion koji bi se gradio u Srbiji, navodeći četiri nivoa kada je u pitanju bezbednost. Prema njegovim rečima, važni faktori su ulaz, izlaz, evakuacija, ali i komfor na stadionima.

– Sport je postao biznis i to morate shvatiti. Bilo da hoćete da konkurišete za domaćinstvo EURO 2020 ili da vaši klubovi na svojim stadionima igraju Ligu šampiona i Ligu Evrope. Gledalac mora da dobije kompletan komfor, računajući i to da može nešto da pojede i da popije. Jer, samo ako se prema navijačima ne ponašate kao prema životinjama, oni će biti kulturni. Međutim, polazak od kuće i gledanje utakmice su samo krajnji delovi procesa. Između je veliki profit koji može biti ostvaren od turističke ponude. Ukoliko grad ostavi dobar utisak, ljudi će se rado vraćati i kad nema sportskih događanja – naveo Veenbrink.

Ivan Ćurković, potpredsednik FSS, potvrdio je da su ozbiljno shvaćena ova upozorenja.

– UEFA nas godinama upozorava da su stadioni ispod minimuma bezbednosti, da je pitanje vremena kada odigravanje utakmica neće biti moguće. Dobra volja UEFA je, možda, negde protumačena kao popustljivost koja može da ide unedogled. To je pogrešno. Zašto bi UEFA tolerisala takvo stanje. Ukoliko Srbija propusti ovu šansu, naši klubovi će svoje utakmice morati da igraju u inostranstvu. Ovo je poslednji voz za Srbiju da kroz javno-privatno partnerstvo izgradi nacionalni stadion – apelovao je Ćurković.

Uz konstataciju da je sport mnogo više od sporta, Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum, ukazao je na značaj povezivanja sporta i ekonomije.

– Sportisti i sportski radnici ne mogu sami da pokriju sve troškove sportskih događaja. Imajući to u vidu, mi smo preduzeli mere da akreditujemo studentski program na Master studijama koji treba da se bavi upravljanjem resursima u okviru sportske infrastrukture i klubovima. U Srbiji ima više od milion kvadratnih metara neiskorišćenog, ili nedovoljno iskorišćenog, prostora u sportskim objektima. To je prilika da se pozovu ministarstva prosvete, rada i zdravlja da se napravi popis objekata, kako bi se precizno utvrdilo čime Srbija raspolaže. Trebalo bi, takođe, napraviti strategiju uključivanja mladih u sportske aktivnosti. U tom slučaju ne bismo trošili novac na lečenje deformiteta kičme nastalih usled neaktivnosti, već bismo mogli da ulažemo u unapređenje sporta – predložio je Stanišić.

Primer dobre prakse

Koliko je važno imati barem jedan stadion najnovije generacije govori primer Bukurešta, koji je bio domaćin finala Lige Evrope. Za samo nekoliko dana grad je, od turizma, prodaje TV prava i ostalih pratećih sadržaja, prihodovao 165 miliona evra. Međutim, nijedan moderan stadion kapaciteta manjeg od 40.000 mesta nije bio domaćin finala Lige Evrope i Lige šampiona, dok je za završnicu Evropskog prvenstva potrebno najmanje 50.000 mesta.

Majkl Devenport, šef Delegacije EU u Srbiji

Sport je sve više ozbiljan biznis, a ne samo zabava. Davno su prošla vremena kada su se prihodi ostvarivali samo od prodaje ulaznica. Moderni stadioni su multifunkcionalni, odnosno nude raznovrsne sadržaje za celu porodicu. Od toga korist mogu imati i gradovi. Računica je jasna, ako na neki međunarodni meč dođe 50.000 navijača i svaki potroši u proseku 100 evra, to znači prihod od pet miliona evra.

Saša Radulović, ministar privrede u Vladi Srbije

U javno-privatnom partnerstvu država bi trebalo da izađe iz direktnog sponzorisanja sporta i da stvori uslove da privreda ulaže u sport. Država treba da ulaže u infrastrukturu, a klubovi da daju svoj brend. Ali, preduslov za investicije su čisti računi, moramo da znamo čija je imovina. Sportske manifestacije u svetu su događaji u kojima uživa cela porodica. Moramo da dostignemo taj nivo.

Nenad Borovčanin, državni sekretar Ministarstva omladine i sporta

Sport nisu samo trening i takmičenje, već je to ogledalo društva, faktor koji ga gradi i čini ga boljim. Moramo da stvaramo novi model javno-privatnog partnerstva, utoliko pre što je sport važna privredna grana. U svetu se kroz sport obrću stotine miliona evra, a kod nas sportske aktivnosti finansiraju uglavnom javna preduzeća.

Dragan Džajić, predsednik FK Crvena zvezda

Bez namere da potcenjujem ostale klubove, činjenica je da i Zvezda i Partizan zaslužuju da imaju moderne stadione, ali ne bi smelo da bude nezadovoljstva ukoliko država, FSS i kompanija Mejs, kojoj je poverena organizacija u vezi sa gradnjom nacionalnog stadiona, reše da samo jedno zdanje bude osavremenjeno.

Duško Vujošević, predsednik JSD Partizan

Bojim se da je jedan od razloga zbog kojeg se stvara spor oko vlasništva Partizana nad stadionom u Humskoj taj da se crno-beli diskvalifikuju iz trka za izgradnju ili rekonstrukciju nacionalnog stadiona. Moj stav je da politika u ovom slučaju ne bi trebalo da se meša. Srbija je mala država i mora da čuva, a ne da ruši svoje institucije.

Branislav Simović, regionalni direktor kompanije Mejs

Do 2015. moramo da damo čvrste garancije da će biti izgrađen nacionalni stadion, ili da će biti rekonstruisana dva najveća stadiona. Najvažniji korak je izbor lokacije, koja mora da ima 20 hektara ako je u gradu, odnosno 50 hektara, ako je van grada. Razmatrane su lokacije stadiona Crvene zvezde, Partizana i Rada na Banjici, zatim Pećinci, Kovilovo, Stara Pazova…

Alister Graham, predstavnik kompanije KPMG

U javno-privatnom partnerstvu obe strane moraju nešto da dobiju. Privatni sektor želi atraktivan multifunkcionalni objekat, koji će mu donositi profit. Recimo, ako na stadionu postavite krov, radovi će više koštati, ali će, s druge strane, taj prostor moći da se iskoristi za više događaja. Amerika je „dom“ takve prakse, koja je prihvaćena i u Evropi.

Ben Veenbrink, član UEFA Odbora za gradnju stadiona

Sport je postao biznis, a to, između ostalog, znači da gledalac mora da dobije kompletan komfor, računajući i to da može nešto da pojede i da popije. Jer, samo ako se prema navijačima ne ponašate kao prema životinjama, oni će biti kulturni. Ukoliko neki grad ostavi dobar utisak, ljudi će se rado vraćati i kad nema sportskih događanja.

Ivan Ćurković, potpredsednik FSS

UEFA nas godinama upozorava da su stadioni ispod minimuma bezbednosti, da je pitanje vremena kada odigravanje utakmica neće biti moguće. Drugim rečima, ukoliko Srbija propusti šansu, naši klubovi će utakmice morati da igraju u inostranstvu. Ovo je poslednji voz za Srbiju da kroz javno-privatno partnerstvo izgradi nacionalni stadion.

Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum

U Srbiji ima više od milion kvadratnih metara neiskorišćenog, ili nedovoljno iskorišćenog, prostora u sportskim objektima. To je prilika da se pozovu ministarstva prosvete, rada i zdravlja da se napravi popis objekata, kako bi se precizno utvrdilo čime Srbija raspolaže. Trebalo bi napraviti strategiju uključivanja mladih u sportske aktivnosti.

Zašto je javno-privatno partnerstvo dobar model investiranja – primer ulaganja kompanije Metalac

Stadioni kao potencijal za razvoj lokalne zajednice

Iako je većina stadiona u lošem stanju, ipak, sve je više primera koji ukazuju na to da se stvari pomeraju s mrtve tačke, kao i da su oni klubovi koji su pronašli novac za obnovu svojih sportskih borilišta „nagrađeni“ višestruko većim brojem posetilaca na utakmicama. To se ne odnosi samo na međunarodne utakmice ili utakmice sa najjačim rivalima, poput Partizana, Zvezde ili Vojvodine, već i na manje važne susrete, zaključak je koji se nameće posle skupa o sponzorskim modelima profesionalnog i amaterskog sporta.

– Srpska građevinska operativa može ravnopravno da učestvuje na svetskim projektima u oblasti izgradnje sportske infrastrukture. Međutim, u Srbiji se javno-privatno partnerstvo kao model investiranja, koji je uobičajen u inostranstvu, uopšte ne uvažava – ocenio je Miroslav Tlačinac, generalni direktor preduzeća Amiga iz Kraljeva.

Prema njegovim rečima, Amiga je realizovala veliki broj projekata u Africi, uključujući i izgradnju sistema osvetljenja na stadionu u Gabonu na kojem je odigrana prva utakmica Kupa afričkih nacija 2012. godine. Taj projekat je rađen u saradnji sa francuskom kompanijom, koja je bila zadužena za građevinske radove. Tlačinac je u tom kontekstu podsetio da je 1.400 tona čelične konstrukcije, proizvedene u Srbiji, otpremljeno u Afriku. On je istakao da je Amiga u Srbiji bila angažovana na izgradnji i rekonstrukciji brojnih stadiona, uključujući stadione Čukaričkog, Metalca i Jagodine, a angažovana je i na realizaciji projekta Kuće fudbala u Staroj Pazovi.

– Pre nego što su postavljene nove tribine i osvetljenje, Čukarički je beležio prosečnu posetu od 400 gledalaca, a sada se mogu pohvaliti cifrom od 3.000 do 4.000 gledalaca. U Jagodini se posećenost povećala tri do pet puta, a sličan efekat beleži i Sloboda u Užicu, gde smo, u saradnji sa Filipsom, uradili osvetljenje. Pomenuću i stadion Metalca, koji raspolaže kapacitetom od oko 4.500 gledalaca i ispunjava sve standarde UEFA. To je sada jedan od najlepših stadiona u Srbiji – rekao je Tlačinac.

Dušan Lazić, direktor razvoja kompanije Metalac, vlasnika pomenutog fudbalskog kluba iz Gornjeg Milanovca, rekao je da izgradnja stadiona u manjim mestima predstavlja veliki potencijal za razvoj lokalne zajednice, s obzirom na to da na značajne utakmice dolaze i navijači iz drugih gradova.

– U prvoj godini rada našeg novog stadiona na utakmice je dolazilo, u proseku, oko 2.300 ljudi, odnosno četiri do pet puta više nego ranije. Na međunarodnim utakmicama prosečna posećenost dostiže 4.000 ljudi – potvrdio je Lazić.

Prema njegovim rečima, kompanija je u stadion uložila više od 350 miliona dinara, tako da on sada poseduje sve sadržaje koje nalažu FIFA i UEFA. Stadion Metalca se, kako je dodao, prostire na 9.500 kvadratnih metara i može da primi 4.350 gledalaca na tribinama i još 200 u VIP ložama.

A. Milošević