Potrebni bolji uslovi za privatna ulaganja: Koje sve kritične tačke koče rast Zapadnog Balkana? 1Foto: Đorđe Kojadinovic

Iako se pojedine države Zapadnog Balkana postepeno oporavljaju od geopolitičkih i ekonomskih šokova, kako bi ubrzale privredni rasti, neophodno je bolje upravljanje javnim investicijama i veće učešće domaće privrede.

Učesnici drugog panela Regionalnog samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava podvlače da bi za ubrzanje privrednog rasta trebalo bolje povezati tržišta zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, ali i uključiti žene i mlade na tržište rada.

Kako pojašnjava Sebastian Sosa, šef kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan, neophodno je sagledati širu sliku i primetiti osetljive tačke koje ograničavaju potencijalni rast regiona.

„Važno je imati reformsku agendu za infrastrukturu. Većina problema su slični kod svih zemalja, a jedan od njih je broj neformalnih kompanija. Kada pogledamo firme koje posluju u neformalnom sektoru, one manje doprinose od onih u formalnom (manje ljudi zapošljavaju, manje su produktivne). Takođe, treba staviti naglasak i na podsticanje investicija lokalnih preduzeća. Još uvek ne vidimo veliku kritičnu masu lokalnih investitora koji obezbeđuju ulaganje“, predočava on.

Sosa dodaje i da pitanje trgovine ima mnogo prostora za poboljšanje. Prema njegovim rečina, zemlje Zapadnog Balkana treba više da trguju sa Evropskom unijom.

„Takođe, neophodno je sprovesti reforme koje će ojačati stabilnost koja je bila slaba ili stagnirala. Jedna od oblasti koju je važno pomenuti u tom smislu je upravljanje štetnim gasovima. Kad se priča o novim mogućnostima, treba pronaći način da se privatna finansijska sredstva usmere ka ozelenjavanju energije“, kaže Sosa.

On ukazuje da je nova studija MMF-a utvrdila da postoji veliki jaz u infrastrukturi u zemljama regiona, kako u obimu tako i u kvalitetu.

„Javne investicije ZB su niske, a efikasnost je znatno niža nego u proseku EU. Na osnovu nedavne studije MMF-a, preko jedne trećine investicija se gubi zbog neefikasnosti upravljanja javnim investicijama. To se odnosi na planiranje, upravljanje i implementaciju. Unapređenje tih tačaka je ključno za potencijalni rast i održivost rasta u regionu“, poručuje šef kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan.

Kako navodi, tri ključne slabe tačke predstavljaju i procesi javnih nabavki, procene projekata i njihova implementacija. Kako kaže, postoji i neusklađenost nacionalnih i sektorskih prioriteta.

„Da bi se pojačala efikasnost i delotvornost investicija u regionu, ocene projekata treba da se poboljšaju, odabir treba da bude promišljen, a višegodišnje finansiranje dobro isplanirano. Ocena projekata je važan element, jer ako se ne oceni kako treba u ranoj fazi pripreme, biće teško da bude delotvoran i implementiran. Sa druge strane, definisanje budžeta će obezbediti da budžeti budu realni. U većini zemalja u regionu ne postoji srednjoročni budžetski okvir, već samo na godinu dana. Postoji potreba za strožim i sistematičnijim odabirom projekata. Ako se odaberu previše rano, mala je stopa izvršenja. Naposletku, kada je reč o implementaciji, mora postojati mehanizam ocenjivanja u kojoj meri postoje prekoračenja troškova ili kašnjenja, naročito za velike projekte“, objašnjava on.

Sa tim viđenjem saglasan je i Nikola Pontara, šef kancelarije Svetske banke za Srbiju.

„Kada pogledamo ukupne investicije 2023. to je oko 20 odsto BDP-a i najniže su u odnosu na proteklih nekoliko godina. Ako se to uporedi sa svetskim ekonomijama, vidi se da su privatne investicije mnogo veće u Evropi. Zato smo u razgovoru sa vlastima u Srbiji naglasili da je potrebno stvoriti bolje uslove za privatna ulaganja“, kaže on.

Takođe dodaje i da je neophodno imati jak sistem za upravljanje javnim investicijama, a kako ističe, Srbija je zabeležila veliki napredak u poslednjih par godina. Kroz dijalog sa Svetskom bankom, u kontekstu politika za zelenu tranziciju, vlada je uvela zelene kriterijume u javne politike.

Kao i Sosa, Pontara napominje da je za privredni rast ipak od temeljnog značaja jačanje ekonomije između zemalja Zapadnog Balkana, ali i ZB sa Evropskom unijom.

„Dakle, važno je obezbediti regionalno tržište. Ako bi se smanjilo vreme čekanja kamiona za tri-četiri sata, zemljama bi se mogao dodati po procenat rasta. Prostor za rast postoji i u uključivanju manje brojnih aktera na tržištu rada. Učešće žena i mladih na tržištu rada je manji nego u Evropi“, zaključuje šef kancelarije Svetske banke za Srbiju.

Govoreći kroz primer Hrvatske, Zdravko Marić, bivši ministar finansija te zemlje, kaže da su za dobro upravljanje javnim investicijama na prvom mestu važni dobro definisani zakonodavni i poreski okviri.

„Ovo je bitno ne samo da bi se napunila kasa, već i da bi se zaštitili svi poreski obveznici koji redovno plaćaju obaveze. Onda dolazi momenat na koji način i kako sredstva raspoređivati. Svaka vrsta investicija je ulog za budućnost, i to pri odlučivanju gde uložiti treba imati u obzir“, ukazuje on.

Marić navodi i da je Hrvatska snižavanjem stope na porez na dobit podstakla poreske obveznike da ispunjavaju svoju obavezu, i na taj način uvećala prihode za 16 odsto.

„Poreski sistem mora biti predvidiv i dosledan. Kod planiranja privatnih investicija niko ne radi na godinu dana, već na minimum tri. Zato je važno da znaju šta ih čeka da bi se osećali sigurnije“, kaže on.

Dušan Vujović, član predsedništva Predsedništva Saveza ekonomista Srbije i nekdšnji ministar finansija Srbije, naglašava da na duži rok strukturni koraci obezbeđuju stopu rasta i da je on rezultat upornog rada na reformama.

„Mora se razmišljati o sistemskom upravljanju javnim resursima kako bi dali efekte i na ekonomske i na socijalne performanse. Dobro je da imamo kratkoročne uspehe, ali ih moramo pretočiti u dugoročne efekte rasta“, zaključuje Vujović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari