Praznu kasu nema ko da napuni

Šta je to što zapravo dočekuje koaliciju SNS-SPS-URS?

Na prvom mestu, to je nezaposlenost čija je stopa dostigla 25,5 odsto prema aprilskoj anketi Zavoda za statistiku. To je skoro identično stopi nezaposlenosti koja hara Španijom, zemljom u kojoj takvo stanje smatraju potpunom socijalnom katastrofom. Ovde, pak, nema nikakve katastrofe, jer su Srbi navikli na to da za svakog četvrtog među nama nema posla.

Ali, pošto je statistika nezaposlenosti u Srbiji kontroverzna i često osporavana, nova vlada će možda pre hteti da pogleda brojke o zaposlenosti, kako bi prema njima kasnije merila svoj učinak. Po najnovijim dostupnim podacima, u Srbiji trenutno radi 1.734.000 ljudi.

Naredni problem je deficit budžeta. Trebalo bi da bude 4,25 odsto na kraju godine, a u prvom kvartalu je već dostigao 7,1 odsto. Smanjenje ovog manjka morao bi biti jedan od prioriteta nove vlade, ali to neće ići lako. Kada je pravljen plan za ovu godinu, računalo se s time da će rast bruto domaćeg proizvoda u 2012. biti 1,5 procenat, a u stvarnosti smo imali pad od 1,3 odsto u prva tri meseca ove godine. Većina ekonomista slaže se da ćemo imati sreće ako do kraja godine ostvarimo rast od okruglo nula odsto.

Prošle godine srpski BDP bio je 31,14 milijardi evra, a u prvom kvartalu ove 6,84 milijarde.

Smanjenje deficita država će po svemu sudeći pokušati da izvede kombinacijom manjih rashoda i većih prihoda. Prva komponenta, bar ako budu slušali MMF, podrazumevaće i udar na plate, penzije i subvencije. Tu, doduše, nema mnogo da se udara. Prosečna plata bez poreza i doprinosa u maju je iznosila 40.442 dinara ili samo 349,5 evra, računato prema kursu od poslednjeg dana tog meseca. Prosečna penzija je drastično manja čak i od toga i u aprilu je iznosila tek 25.131 dinar. Pritom, polovinu novca potrebnog za penzije sada obezbeđuje budžet, jer PIO fond ima novca tek za isplatu svake druge penzije. Subvencije takođe predstavljaju veliki trošak za državnu kasu, a među njima najviše bodu oči Železnice Srbije, kojima je ove godine namenjeno 12,96 milijardi dinara.

Na prihodnoj strani, prvenstveno se govori o povećanju poreza na dodatu vrednost. On danas, kada se nova vlada sprema da preuzme dužnost, iznosi 18 odsto po opštoj stopi i osam odsto po posebnoj, koja se primenjuje na pojedine osnovne životne namirnice i druge socijalno bitne proizvode.

Ako se PDV poveća, kako se najavljuje, pitanje je koliko će to uticati na dalji pad privredne aktivnosti i na povećanje inflacije, koja je prošle godine bila sedam odsto, a za prva tri meseca ove godine čak 3,2 procenta.

Ako nova vlada odluči da neke od ovih stvari ipak ne uradi, verovatno je da će morati da se dalje zadužuje, iako je već prvog radnog dana dočekuje teška situacija u ovom pogledu. Javni dug u aprilu je dostigao 52,1 odsto BDP-a, a zakonska granica je 45 odsto. Dalje zaduživanje moglo bi da državu dovede u krizu duga, s tim što nama Evropska unija ne bi poslala stotine milijardi evra da nas spase od nas samih.

Ako vlada i uspe da reši ove makroekonomske probleme i još da poveća izvoz koji je prošle godine bio samo 11,47 milijardi evra (Fijat bi tu trebalo da pomogne baš u ovom mandatu) i da smanji uvoz koji je dostigao 16,8 milijardi evra, ostaje joj pitanje životnog standarda njenih građana, metrike koja će najviše uticati na njene šanse za reizbor kada joj istekne mandat ili budu raspisani prevremeni izbori.

Prosečna plata od 40.442 dinara pokriva tek 71,6 odsto prosečne potrošačke korpe koja košta 56.424 dinara. Minimalna korpa je 30.003 dinara.

S takvim podacima nije ni čudo što su građani prethodnih godina sve više zajmili od banaka, pa im danas svaki čovek u Srbiji duguje po 818 evra. I to većinom baš u evrima, a ne dinarima, što zbog pada domaće valute, koje je od izbora doživela pravi sunovrat znači da su mesečne rate mnogima sada znatno više, a plata ista. Prema jučerašnjem zvaničnom srednjem kursu NBS, evro je vredeo 115,7011 dinara.

Da bi sprečila još veći pad, centralna banka je u prethodnim mesecima potrošila stotine miliona evra, pa devizne rezerve danas stoje na cifri od 10,4 milijarde evra.

Na kraju, novoj vladi ostaje u amanet da reši i problem propalih državnih firmi za koje nijedna prošla nije uspela da pronađe rešenje. Među njima, glavna je smederevska železara koju je početkom ove godine američki Ju-Es stil prodao državi za jedan evro, ali koju još niko da kupi bar za dva. Tu je i večiti Jat, firma koja svake godine beleži sve veće gubitke i ima sve starije avione i dve „zlatne koke“: Telekom i EPS.

Prodaja, u celosti ili delom, ova dva poslednja preduzeća umnogome bi pomogla kratkotrajnom krpljenju budžetskih rupa, ali bi u nepovrat odnela najvrednije privredne subjekte kojima Srbija i dalje raspolaže. To bi nakratko ulepšalo i sliku stranih direktnih investicija. U 2011. u Srbiju je ušlo 1,82 milijarde evra stranog kapitala, a u prva četiri meseca 2012. iz nje je izašlo 250 miliona.

Vrtoglava poskupljenja

U jednom od najvećih trgovinskih lanaca hleb Sava danas košta 44 dinara, Vitalovo ulje je 146, svinjski but 537, a pile Agroživ 317 dinara. Pre samo nekoliko meseci, hleb je koštao isto, ali se ulje moglo kupiti za 110 dinara, svinjski but za oko 350 a piletina je bila čak ispod 200 dinara za kilogram. Pre nekoliko dana, još aktuelna vlada Mirka Cvetkovića produžila je uredbu kojom je trgovačke marže za brašno tip 400 i 500, suncokretovo ulje, mleko i jogurt, šećer i svinjsko, juneće i pileće meso i ribu ograničila na 10 odsto, ali efekat se nije osetio jer profit trgovine ovoga puta nije bio razlog za skok cena. Pravi uzrok je to što su porasle cene inputa pa je do poskupljenja došlo u proizvodnji.