Predsednik Fiskalnog saveta: Srbija nalazi sve manje novca za finansiranje projekata, a strana ulaganja usporavaju

Govoreći na Kopaonik biznis forumu u okviru panela „Makroekonomski trendovi u Srbiji: Da li je ekonomija visokog dohotka dostižna“, Paunović je poručio da je postojeći model privrednog rasta neodrživ jer, s jedne strane, Srbija nalazi sve manje novca za finansiranje javnih projekata, a s druge strane primećuje se usporavnje stranih direktnih investicija.

„Mi se već sada srećemo sa problemom finansiranja javnih projekata, a to se najviše vidi po tome što se neki projekti odlažu ili im se skoro simbolična sredstva odvajaju budžetom“, ukazao je Paunović.

Istakao je da iako Srbija ostvaruje trend solidne stope rasta od oko četiri odsto, što je, dodao je, za jedan procentni poen više od privrednog rasta u zemljama centralne i istočne Evrope, „to i dalje ne znači da je dugoročno održiv“.

Paunović je ukazao da Srbija spada u srednje razvijene ekonomije, a da je dominantan sektor koji predvodi rast zapravo tradicionalni sektor sa 43 odsto BDP-a i koji zapošljava više od 51 odsto radne snage.

Ukazao je da upravo tu leži razlika između Srbije i zemalja centralne i istočne Evrope, čiji se privredni rast bazira na održivijim modelima.

„U tim zemljama tradicionalni sektori u BDP-u učestvuju mnogo manje i zapošljavaju za oko 10 odsto manje radne snage nego u Srbiji, negde oko 41 odsto“, uporedio je Paunović.

Naveo je da Srbija ima prevelika izdvajanja na javne investicije, dodajući da se radi o velikom iznosu od šest do sedam odsto BDP-a i da ta izdvajanja za ovu godinu čine 7,4 odsto BDP-a.

U novcu to je oko 6,5 milijardi evra, istakao je Paunović i dodao da se postavlja pitanje ekonomske isplativosti tih javnih investicija.

Primetio je da se mnogo novca ulaže, na primer, u putnu infrastrutkuru, a da se zanemaruju obrazovanje, zaštita životne sredine, pa i zdravstvo.

„Znači zanemaruju se sve one oblasti koje su povezane sa ljudskim kapitalom i značajem za kvalitet života“, naglasio je Paunović.

Kada je reč o stranim direktnim investicijama, Paunović je dodao da su one bile veoma značajne u periodu od 2017. do 2023. godine kada su iznosile 25 milijardi evra.

„Ali su i te investicije bile pre svega okrenute ka tradicionalnim sektorima, negde oko 60 odsto je otišlo u oblasti rudarstva, poljoprivrede, proizvodnje hrane, proizvodnje metala. To su te oblasti koje su tradicionalne, što znači da ove investicije nisu otišle u razvoj onih delatnosti koje imaju visoku dodatnu vrednost“, rekao je Paunović.

Predsednik Fiskalnog saveta primetio je da se uočava usporavnje stranih direktnih investicija u poslednijh nekoliko godina.

„U odnosu na 2019. godinu kad su bile 7,4 odsto BDP-a, u 2024. godini njihov udeo je pao na nekih 5,6 odsto“, ukazao je Paunović.

Primećuje se, kao je naglasio, da su investitori počeli sve veći deo novca da izvlače iz zemlje.

„Dobit koja se ostvaraje, izvlači se iz zemlje, kako bi se plasirala na druga područja gde je moguće ostvariti više stope prinosa“, rekao je Paunović.

Izneo je podatak da je u 2024. godini iznos priliva bio 6,6 miijardi evra, što je, kako je rekao, blagi porast u odnosu na 2023. godinu, ali da je u 2024. došlo do odliva 4,3 milijarde, što je skoro dve trećine iznosa koji je uložen u toj godini.

„Taj porast odlilva u 2024. godini bio je 40 odsto veći nego 2023. Približava se trenutak kada će se neto efekat stranih direktnih investicija svesti na nulu“, podvukao je Paunović.

Pored toga, Paunović je dodao da se smanjuje raspoloživost radne snage u Srbiji i naglasio da se pored ovog, iscrpljuju i drugi faktori koji su delovali pozitivno na strane investitore.

Predsednik Fiskalnog saveta smatra da je bi Srbija trebalo da ulaže u preduzetnički model rasta.