Prekoračen dogovoreni iznos zaduživanja

– Problem je nastao zbog toga što je Vlada predvidela čak 190 miliona evra garancija za održavanje tekuće likvidnosti u Srbijagasu, dakle za neinvesticione namene, što je suprotno svemu dogovorenom. Naročita teškoća sa time je to što se zna da će najverovatnije sav taj iznos ili makar njegov najveći deo država zaista i morati da plati iz svog džepa, pošto Srbijagas sam neće moći da izmiruje te obaveze – kaže naš list izvor, dobro upućen u razgovore na relaciji MMF – Vlada Srbije.

Sporni kredit od 190 miliona evra Srbijagas je uzeo od Evropske banke za obnovu i razvoj, a pored ovog zajma, duguje još čak 554 miliona evra po raznim kreditima za koje garantuje država. Prevashodno se radi o zajmovima za izgradnju gasovoda Itebej – Banatski dvor – Pančevo – Beograd, ali i za gasifikaciju Fijatovih fabrika u Kragujevcu i druge investicione projekte. Najveći deo ovog duga je po ugovorima za period od 2014. do 2019. godine.

Prema rečima našeg sagovornika, drugi „kamen spoticanja“ je poljoprivreda, ali iako se spekuliše da je MMF-u zasmetao program navodnjavanja, zapravo nema sigurnih informacija gde je nastala najveća prepreka. Sam MMF saopštio je i da „izdavanje državnih obveznica i garancija i projektovana primena investicionih projekata u 2012. premašuju granice deficita i javnog duga predviđene programom“. Kako se navodi, Izvršni odbor MMF-a je trebalo da razmatra prvu reviziju aranžmana 23. decembra 2011, ali je odložio odobravanje pošto usvojeni budžet Srbije za 2012. nije u skladu sa programom koji je dogovoren sa Fondom. „Predstavnici MMF nastaviće razgovore sa vlastima u Srbiji o nastavku programa kada bude dovoljno dokaza da je srpski fiskalni program za 2012. u skladu sa dogovorenim prilikom sklapanja aranžmana“.

Prema rečima našeg sagovornika, prilikom nedavnih razgovora sa Fondom, figurirala je opcija da Vlada reši sporne probleme rebalansom budžeta u februaru, ali pošto, po svemu sudeći do toga neće doći, ostaje pitanje kada će se nastaviti aranžman. Sledeća redovna poseta MMF-a je planirana za maj, tako da će se poklopiti sa izborima. To, kako dodaje naš izvor, verovatno znači da MMF neće hteti da baš u tom momentu talasa stvari, odnosno da će uprkos svemu tada nama biti odobrena nova revizija, umesto da odlučivanje ponovo bude odloženo. Druga opcija je da MMF već recimo u martu izađe sa stavom da su se okolnosti promenile i da je sada manje verovatno da će država zaista upotrebiti sva sredstva koja su i odvojena u budžetu, čime bi se stekli uslovi za nastavak aranžmana. Tokom prethodnih aranžmana, Vlada Srbije se po pravilu izuzetno trudila da ispuni sve zahteve MMF-a, odnosno da ispoštuje dogovoreno, ali ovog puta su stvari tekle drugačije, najverovatnije iz dva razloga – činjenice da Srbiji nije neophodan novac Fonda i pogrešne kalkulacije da će MMF biti popustljiviji s obzirom na to da je došlo do promene zvaničnika zaduženih za pregovore sa Srbijom.

– Nakon što je Albert Jeger, dotadašnji šef misije za Srbiju, krajem prošle godine napustio tu poziciju, bilo je planirano da umesto njega dođe jedan zamenik, pa onda drugi pa treći. Moguće je da su u Vladi malo računali i na to da će u takvom kadrovskom prestrojavanju, doći do zbunjenosti u Fondu, odnosno da njihov novi predstavnik neće odmah biti potpuno upućen u sve detalje aranžmana, pa da će im ova povećanja izdataka proći – spekuliše naš sagovornik.

U svakom slučaju, tačno je da saradnja sa MMF-om nema nikakve direktne finansijske posledice za našu zemlju, koja je u aranžman ušla prevashodno iz reputacionih razloga, kako bi ojačala svoju poziciju pred investicionom zajednicom, ali bi prema tome, i duže stavljanje aranžmana „na led“ sigurno imalo negativne efekte po privlačnost Srbije među zapadnim biznismenima.

S druge strane, savetnik premijera Srbije Jurij Bajec izjavio je juče da su zaduženja države, planirana budžetom, u skladu sa dogovorom sa MMF-om i da očekuje da će u razgovorima sa predstavnicima Fonda, koji u Beograd dolaze početkom februara, biti otklonjeni razlozi zbog kojih je ta institucija odložila reviziju aranžmana.

„Planirane državne garancije odnose se na investicione projekte koji doprinose privrednom rastu, kao što su izgradnja gasovoda ili sistema za navodnjavanje“, rekao je Bajec i dodao da se u dogovorene okvire budžetskog deficita i javnog duga uklapa i planirano izdavanje državnih obveznica u vrednosti 300 miliona evra. „To je maksimalni iznos zaduženja po osnovu izdavanja državnih hartija od vrednosti, u slučaju da bude teškoća u izmirenju tekućih obaveza budžeta, ali je moguće da taj iznos bude i manji“, rekao je Bajec, a prenela Beta. Srbija, kako je podsetio, ne planira da povlači novac od MMF po osnovu aranžmana iz predostrožnosti.

„Pozitivna revizija aranžmana sa MMF za Srbiju nije značajna zbog novca koji bi po tom osnovu mogla da koristi već zbog kredibiliteta zemlje i poruke koja se time šalje investitorima i učesnicima na finansijskom tržištu“, zaključio je savetnik premijera.