Radar: Država izgubila 35 miliona evra na Energoprojektu

Za razliku od zvaničnika koje nije briga što je cena svake od 3,67 miliona akcija, koliko država poseduje, u međuvremenu pala za skoro 80 odsto, više grupa malih akcionara presavilo je tabak i od pravosudnih organa traže da im novi vlasnik Energoprojekta, a samim tim i brojnih zavisnih preduzeća, u skladu sa važećim zakonima isplati fer cenu za njihove akcije, navodi Radar.

Neki od njih tvrde da će, ako bude trebalo, ići i do Strazbura. Tu nastaje paradoks, jer ako Evropski sud za ljudska prava presudi u korist malih akcionara, njima odštetu neće platiti Energoprojekt i Bojović, koji je od 2021. i generalni direktor, već država Srbija.

Ista država, čiji je paket od 33,58 odsto u toj firmi pre sedam godina vredeo 45,4 miliona, a ovih dana na Beogradskoj berzi ne bi mogla da ga proda ni za 10 miliona evra.

Poslednji put tim akcijama se trgovalo 5. aprila, kada je prodato samo 78 komada po ceni od 316 dinara, a dva dana ranije cena im je bila 301 dinar.

U rukama novog vlasnika tržišna vrednost kompanije pala je na 29,5 miliona evra, dok su u trenutku preuzimanja, koje je dotadašnje rukovodstvo označilo kao „neprijateljsko“, samo akcije u vlasništvu države vredele 16 miliona evra više.“Posle preuzimanja Energoprojekt se potpuno promenio, što je i moglo da se očekuje. Gasi se ili je već ugašena izvođačka delatnost, relevantno poslovanje u inostranstvu održava još samo Entel, smanjili su se i prihodi, kao i broj zaposlenih sa više od 2.000 na 700-800, a tržišna vrednost akcija za četiri petine“, rekao je jedan od akcionara u tri zavisna Energoprojektova preduzeća, Entelu, Industriji i Opremi, Marko Martinoli.

Država je, kako je rekao i dalje vlasnik 33,58 odsto akcija, ali je prećutno pristala da se njen kapital rapidno obezvređuje i da se dividende više ne isplaćuju.

Novi gazda Energoprojekra uveo je i nova pravila, tako da se dobit više ne deli na ravne časti, već sva ostaje neraspoređena. Time su svi mali akcionari, uključujući i državu, uskraćeni za dividendu, tako da je do kraja 2022. neraspoređena dobit dostigla skoro tri milijarde dinara ili 25,3 miliona evra, naveo je Radar.

Najviše je, ipak, oštećen budžet Srbije, u koji je moglo da se slije oko 195 miliona dinara. Martinoli je uveren da je preuzimanje Energoprojekta klasičan primer kako se krše prava manjinskih akcionara, jer su u ovom slučaju zakazali skoro svi predviđeni mehanizmi zaštite tih prava u Srbiji.

Otvaranjem robne kuće u upravnoj zgradi Energoprojekta prošle godine i simbolički je ozvaničen smer „razvoja“ nekada najveće građevinske kompanije u regionu, ironično primećuje Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjuritija.

Tome je, kazao je, prethodilo preuzimanje od strane rivalske firme Napred, veoma brzo ukidanje isplate dividendi i povlačenje sa listinga berze, jer to podrazumeva i obavezno kvartalno finansijsko izveštavanje.

„Sve to doprinelo je da sada kompanija vredi manje od 30 miliona evra. I dok većinski vlasnici u Srbiji ne mare previše za vrednost njihovog kontrolnog paketa akcija, štaviše, rade na njenom urušavanju, vrednost državnih akcija stropoštala se na 9,7 miliona evra. Država je direktno otvorila vrata preuzimanju, najpre u svojstvu regulatora, jer nije uradila gotovo ništa da se kazni trgovina između povezanih lica, da bi tokom trajanja ponude svojim ćutanjem podstakla ishod u korist novog većinskog vlasnika“, rekao je Gujaničić.

U sudskom postupku utvrđene su fer vrednosti akcija Energoprojektovih zavisnih društava, Entela, Industrije i Opreme. U svakom od njih država indirektno, preko akcija u matičnom društvu, ima odgovarajući udeo, a fer vrednost njenih akcija u tim firmama je 4,75 milijardi dinara ili 40 miliona evra.

Neko bi poreskim obveznicima trebalo da objasni zašto niko od nadležnih nije reagovao, ni kada je Bojović pre sedam godina naumio da preuzme Energoprojekt, ni što je u međuvremenu vrednost državnog paketa akcija svedena na petinu. Tim pre što svih ovih godina u Nadzornom odboru Energoprojekta sedi i Dragan Ugrčić, pomoćnik ministra privrede, bivši direktor Odeljenja za saradnju sa Vladom Srbije u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika i v. d. direktora Agencije za privatizaciju, piše Radar.

Da li je možda iko iz Vlade Srbije pitao kako je na sednicama Nadzornog odbora i Skupštine akcionara glasao njihov predstavnik? Da li je i pomoćnik ministra privrede bio za to da se obustavi dalja isplata dividendi, pita ovaj nedeljnik ;

Nisu, međutim, svi tako ravnodušni kao država, Martinoli kaže da je država i dalje akcionar sa značajnim uticajem na finansijske i operativne politike Energoprojekta ili bi bar teoretski tako trebalo da bude, mada je u suštini potpuno drugačije jer Srbija izgleda uopšte nije zainteresovana da štiti svoje interese u toj firmi.

Međutim sve parnice, kako je rekao, koje vode manjinski akcionari Energoprojekta suštinski štite i interese države.

„Prethodno su u dugom sudskom postupku utvrđene fer vrednosti akcija Energoprojektovih zavisnih društava, Entela na 27.994 dinara, Industrije 7.474 i Opreme 5.771 dinar. Ta fer vrednost u odnosu na procenjene vrednosti, koju je kao cenu u ponudi za preuzimanje prihvatila Komisija za hartije od vrednosti, za Enetl bila je veća 108 odsto, za Industriju 168, a za Opremu 89 odsto“,rekao je Martinoli.

S obzirom na to da u svakom od ta tri zavisna preduzeća država ima 33,58 odsto, fer vrednost njenih akcija u Entelu je, kako je rekao, 3,97 milijardi dinara, u Industriji 310,9 miliona i Opremi 462,4 miliona dinara, zajedno 4,75 milijardi dinara ili više od 40 miliona evra.

On ističe da u tu sumu nije uračunata fer vrednost ostale imovine koja pripada državi po osnovu njenih akcija u Energoprojekt grupi. A razlika između te fer vrednosti i trenutnih cena na berzi je 3,6 milijardi dinara i tolika bi, po njegovim rečima, bila direktna šteta za državu ako se parnice malih akcionara ne okončaju u skladu sa srpskim zakonima.

Iako je od preuzimanja prošlo skoro sedam godina, čini se da još nije, ali bi uskoro moglo biti kasno da se spasi šta se još spasiti može. Suština problema je da su mali akcionari, kako navode, stekli pravo da tuže novog vlasnika zbog kršenja odredbi Zakona o preuzimanju, sudovi su na osnovu toga odredili fer vrednosti akcija, koje su pre toga utvrdili finansijski veštaci i po tim cenama je on morao da ih otkupi.

Mnogi su to pravo iskoristili, da bi posle nekoliko godina, na žalbu Bojovića, Vrhovni sud odlučio da promeni sudsku praksu i presudi u korist većinskog vlasnika, objašnjava Martinoli.

Zbog toga su mnogi mali akcionari prinuđeni da vrate novac koji su uredno naplatili posle pravosnažno okončanih postupaka, rekao je on.

Istakao je da su se zbog toga akcionari nedavno obratili Ustavnom sudu, koji bi sada trebalo da utvrdi kako je to Vrhovni sud promenio nekoliko prethodno donetih pravosnažnih presuda i utvrdio da preduzeća pod kontrolom Bojovića i firme sa kojima one zajednički deluju ne treba da plate fer vrednost akcija, koje su nadležni sudovi u potpunosti prihvatili, već da mogu da ih plate mnogo jeftinije.

Male akcionare posebno iritira to što je Vrhovni sud takvu odluku obrazložio navodnim „ujednačavanjem sudske prakse“, a tvrde da su pre toga sve presude i prvostepenih i drugostepenih sudova u svim sporovima donete u njihovu korist, a na štetu većinskog vlasnika Energoprojekta, pa nije ni bilo potrebe da se bilo šta „ujednačava“.

„Ovakva odluka Vrhovnog (kasacionog) suda stvorila je haos u pravnom sistemu, pa je, primera radi, isti sudija 7. aprila 2022, nakon četiri i po godine utvrđivanja fer cene akcije, presudio u potpunosti u korist manjinskih akcionara, a u drugom postupku, sa skoro identičnom činjeničnom osnovom, 9. novembra 2023. u potpunosti protiv manjinskih akcionara“, navodi Martinoli.

On je uveren da je preuzimanje Energoprojekta klasičan primer kako se krše prava manjinskih akcionara, jer su u ovom slučaju zakazali skoro svi predviđeni mehanizmi zaštite tih prava u Srbiji.

„Kažem skoro svi, jer smo se obratili Ustavnom sudu koji sada ima priliku da razreši ovaj skandal, poništi presudu Vrhovnog suda i naloži mu da donese zakonite odluke. Na taj način, on ima priliku da spase Srbiju od blamaže pred Evropskim sudom za ljudska prava, kao i da spreči da dug, u suštini, fizičkog lica Dobroslava Bojovića postane dug Republike Srbije, a sve usled nesavesnog i nezakonitog postupanja srpskih sudova“, naveo je Martinoli.

Ovoj rašomonijadi u velikoj meri kumovala je i Komisija za hartije od vrednosti, nizom čudnih odluka. Ona je, između ostalog, prvi zahtev za preuzimanje akcija svih zavisnih preduzeća Energoprojekta odbila, da bi drugi, posle godinu i po dana, odobrila, ali po znatno nižim cenama od onih koje su manjinski akcionari brojnim dopisima predočili Komisiji za hartije od vrednosti.