Direktor Nuklearnih objekata Srbije: Na jesen bi mogao da počne sa radom pogon za preradu radioaktivnog otpada

U sastavu ovog preduzeća nalazi se specijalna laboratorija koja je zbog specifičnih poslova kojima se bavi jedinstvena u Srbiji, ali i u regionu, piše list Politika.

Među uređajima kojima ovo preduzeće  raspolaže nalazi se i onaj kojim bi se, u slučaju velikih akcidenata na nuklearnim objektima u okruženju, mogla izvršiti i kontrola kontaminacije stanovništva.

Jedna od delatnosti „Nuklearnih objekata Srbije” je i prerada radioaktivnog otpada.

Direktor ovog preduzeća Dalibor Arbutina je u intervjuu za Politiku naveo da bi na jesen u rad mogao da bude pušten pogon za ovu namenu i dodao da bi se njegovom primenom smanjile količine uskladištenog radioaktivnog otpada, posebno onog zaostalog još iz doba stare Jugoslavije.

„Naše preduzeće jedina je nadležna institucija za skladištenje radioaktivnog otpada u zemlji. Zakonom o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti uređeno je da je zabranjen uvoz radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva inostranog porekla na teritoriju Srbije. Takva odredba je postojala u zakonu koji reguliše ovu oblast i ranije. To znači da se u novim objektima za skladištenje, koji su otpočeli sa radom 2011. nalazi isključivo otpad iz Srbije. Ali kako smo mi 2009. preuzeli na upravljanje sve objekte Instituta ‘Vinča’, u kojima se skladištio radioaktivni otpad i kako je institut do raspada prethodne Jugoslavije (SFRJ) bio jedina ustanova za skladištenje otpada, u starim hangarima H1 i H2 nalazi se manji broj izvora iz bivših republika Jugoslavije“, kazao je on.

Arbutina je dodao da postoje tri hangara (H1, H2 i H3), dva skladišta (objekat za bezbedno skladištenje – BS i spremište za radioaktivni otpad H0) kao i jedan „radijumski” bunker za skladištenje čvrstog radioaktivnog otpada, prenosi Politika.

„Ali nisu svi u pogonu. Jedan broj njih je zatvoren u očekivanju dekomisije (razgradnje). Samo novoizgrađeni objekti: hangar H3 sa skladištem H0 za skladištenje čvrstog srednje i nisko aktivnog radioaktivnog otpada i bezbedno skladište za skladištenje iskorišćenih zatvorenih jakih izvora jonizujućih zračenja BS, koriste se za prijem i skladištenje radioaktivnog otpada u skladu sa dobijenim licencama. Objekti su izgrađeni, koriste se i održavaju u skladu sa savremenim međunarodnim standardima sigurnosti i bezbednosti. Preostala dva hangara, H1 i H2 popunjena su i zatvorena, i nalaze se u pripremnim aktivnostima za otpočinjanje njihove dekomisije, saglasno odgovarajućim odlukama vlade. Zaštita radijumskog bunkera je 1999. dodatno ojačana betonskim sarkofagom i slojem zemlje. Njegova sanacija i kondicioniranje radijuma koji se u njemu nalazi se planira čim se obezbede sredstva za tu aktivnost“, objasnio je on.

Kada se govori o nuklearnim elektranama i perspektivi njihovog korišćenja, kao glavni problem ističe se pitanje rešavanja generisanog radioaktivnog otpada, dodao je Arbutina.

„Da postoji takvo rešenje, to bi značajno doprinelo širenju nuklearnih elektrana kao globalnom rešenju za smanjenje emisije ugljen-dioksida. Danas ne postoji komercijalno poznata tehnika za neutralizaciju radioaktivnog otpada“, naglasio je on.

Na pitanje da li se „Nuklearni objekti Srbije” bave preradom radioaktivnog otpada, Arbutina otkriva da su u završnoj fazi pripreme za puštanje u pogon postrojenja za preradu radioaktivnog otpada.

„Objekat je isprojektovan, adaptiran i opremljen i sad je u toku probni rad. Sve ove aktivnosti su obavljane u saradnji sa ekspertima Međunarodne agencije za atomsku energiju i uz finansijsku pomoć Evropske komisije i agencije i naravno naše vlade. U objektu će se odvijati prerada radioaktivnog otpada i kondicioniranje (prepakivanje i hermetizovanje) isluženih izvora jonizujućih zračenja kako bi se široke klase radioaktivnog otpadnog materijala prevele u forme kojima se kasnije može rukovati (transport, skladištenje i konačno odlaganje)“, naveo je on.

Glavni ciljevi procesa prerade su, prema njegovim rečima, smanjenje zapremine radioaktivnog otpada i potencijalne opasnosti od širenja kontaminacije iz otpada.

„Njegovim prevođenjem u stabilne čvrste forme obezbeđuje se imobilizacija i hermetičnost pakovanja otpada. Planira se da postrojenje počne sa operativnim radom u četvrtom kvartalu ove godine. Time bi se omogućilo i otpočinjanje procesa sanacije istorijskog otpada u starim hangarima H1 i H2 do njihove konačne dekomisije“, kazao je on.

Ceo intervju pročitajte na portalu Politike.