Četrdesetak radnika preduzeća Raketa-Autoremont rešili su da sami prikupe novac za troškove pokretanja stečaja u tom preduzeću. Oni smatraju da je to jedino rešenje nakon neuspešne privatizacije, koja je obavljena pre pet godina, kada je Miloš Radenković iz Kraljeva za 70 odsto kapitala te firme platio oko osam miliona dinara i postao njen vlasnik.
Četrdesetak radnika preduzeća Raketa-Autoremont rešili su da sami prikupe novac za troškove pokretanja stečaja u tom preduzeću. Oni smatraju da je to jedino rešenje nakon neuspešne privatizacije, koja je obavljena pre pet godina, kada je Miloš Radenković iz Kraljeva za 70 odsto kapitala te firme platio oko osam miliona dinara i postao njen vlasnik. Firma ne radi godinu i po, radnici ne primaju plate dve godine, a veći deo imovine prodat je ili je pod hipotekom.
Kako su zbog svojih potraživanja postali poverioci, radnici mogu da iniciraju stečajni postupak, ali pošto preduzeće praktično nema imovinu, moraju da obezbede novac i dokumentaciju za taj postupak. Visina novčane sume potrebne za pokretanje stečaja zavisi od procenjene vrednosti imovine, koja će biti obuhvaćena stečajem a radnici procenjuju da bi trebalo da prikupe najmanje 150.000 dinara. Osim toga, Trgovinskom sudu u Užicu, radnici moraju da dostave i dokaze o svojim potraživanjima, a odluku o pokretanju stečaja, u roku od trideset dana od podnetog zahteva, donosi Stečajno veće tog suda.
Neizmirene obaveze
– Preduzeće Raketa-Autoremont radnicima za plate duguje po 200.000 dinara, dok dug po osnovu poreza i doprinosa premašuje 20 miliona dinara. Bivši direktor i pravnici ipak su naplatili svoje zarade, naknade za topli obrok i regres, ali nisu bili spremni da pokrenu raskidanje kupoprodajnog ugovora – tvrde radnici.
Radnici Igor Đurić i Zoran Miladinović svedoče da od nekadašnjih sedam hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora i magacinske robe u vrednosti od oko osam miliona dinara uoči privatizacije, preduzeće danas poseduje samo manju količinu robe. Vlasnici najvećeg dela imovine postale su banke zbog hipotekatnih kredita, a deo je prodala Poreska uprava kako bi se namirila dugovanja prema državi.
– Nad jednom halom stavljene su čak tri hipoteke, mada nam nije jasno kako je to bilo moguće. S druge strane, Poreska uprava je zaplenila deo imovine da bi naplatila obaveze prema državi. Prodat je i najveći deo robe, tako da je ostala samo manja količina materijala, koju smo smestili u prostoriju, koja nije vlasništvo preduzeća – kaže Miladinović, svedok postprivatizacione drame ovog nekada uspešnog preduzeća, koje je obavljalo remont putničkih i teretnih vozila, ne samo iz užičkog regiona već i delova BIH i Crne Gore.
Igor Đurić, nekadašnji član Upravnog odbora, navodi da je u ovom preduzeću, koje je uoči privatizacije zapošljavalo 120 radnika, ostalo samo četrdeset dvoje ljudi, koji već dve godine ne primaju plate, a ipak se vode kao zaposleni.
„Sa Trgovinskim sudom pregovaramo o pokretanju stečaja, ali bilo je velikih problema, jer firma nema imovinu da bi se pokrili troškovi, tako da smo prinuđeni da sami prikupljamo novac. Nešto novca smo prikupili prodajom stolova i stolica“, navodi Đurić i dodaje da je užička opština, nakon razgovora sa Petrašinom Drulovićem, predsednikom Veća Samostalnog sindikata za Zlatiborski okrug, obećala da će obezbediti 50.000 dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
