Grupa malih akcionara i poverilaca Jugoremedije uputila je juče pismeni zahtev stečajnom sudiji Milanu Pajtaševu sa predlogom za ponavljanje postupka i izmenu rešenja, zbog novih dokaza u stečajnom postupku Jugoremedije. Oni se pozivaju na novu procenu imovine fabrike, koja iznosi 68 miliona evra, a koju je prema nalogu Privrednog suda sačinio beogradski Zavod za veštačenje, kao i na činjenicu da je Hipo banka tek nakon te procene prodala svoja potraživanja.
– Prema našim informacijama, Hipo banka kao najveći poverilac, kojoj Jugoremedija duguje sa kamatama oko 10 miliona evra, prodala je svoja potraživanja za šest miliona evra ugovorom o cesiji društvu sa ograničenom odgovornošću Heta Real Estate iz Beograda, koje je sada takođe podnosilac plana reorganizacije. To je učinjeno nedavno, tek nakon nove procene fabrike. Mi tražimo obustavu stečaja, za koji sada imamo razloga da verujemo da je namerno izazvan. Nova procena vrednosti fabrike pokazuje da stečaja nije trebalo biti – tvrdi u razgovoru za Danas predsednik odbora poverilaca Branislav Markuš.
On podseća da je stečajni postupak nad Jugoremedijom otvoren po predlogu Hipo banke 27. decembra 2012. godine, bez urađene procene stečajnog dužnika.
– Imovina Jugoremedije je bila samo okvirno procenjena, od strane stečajnog upravnika, na iznos od 22 miliona evra. Od te procene stečajni upravnik se i sam ogradio, navodeći na ročištu da za pravu procenu imovine nije bilo vremena. Punomoćnik stečajnog dužnika je na pomenutom ročištu naveo činjenicu da je imovina Jugoremedije 2010. godine bila procenjena DNT metodologijom na iznos od 56 miliona evra, ali sud to nije uzeo u obzir. U tom prvom postupku očigledno je pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, na to nepobitno ukazuju nove činjenice i novi dokazi – objašnjava Markuš.
Grupa predlagača smatra da u prethodnom periodu ni visoka procena Jugoremedije nije poboljšala njen kreditni rejting. Naime, veliki pritisak države na fabriku, koji obuhvata smanjenje cena njenih lekova ispod nivoa rentabilnosti i konstantne policijske istrage kojima je dat ogroman publicitet, doveo do toga da Jugoremedija uprkos visokoj proceni nije mogla da nađe ni investitora ni da dobije kredit od banke. Tek nakon otvaranja stečaja, novi stečajni sudija Milan Pajtašev doneo je zaključak kojim je naloženo Gradskom zavodu za veštačenje u Beogradu da izvrši procenu tržišne vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, kao i procenu tržišne vrednosti kapitala.
– Nakon izvršenog veštačenja, procena imovine je pokazala da ne postoji prezaduženost dužnika, odnosno da obaveze Jugoremedije nisu veće od njene imovine i da preduzeće nije moralo da ode u stečaj – poručuje Vladimir Pecikoza u ime poverilaca.
Prema njegovim rečima, sličan scenario urađen je u fabrici Luxol iz Zrenjanina, koja je gurnuta u bankrot. Sada, za samo 7.000 evra, novosadska firma Delta Farm već treću godinu kao zakupac crpi ceo potencijal fabrike u svoju korist. Poverioci strahuju da je moguć isti scenario i za Jugoremediju, da kroz dugogodišnji ugovor kapacitete fabrike koristi samo zakupac i smatraju da niko od poverilaca tada neće biti u mogućnosti da naplati dugove. Zato su od Privrednog suda u Zrenjaninu zatražili da njihov predlog za prekidom stečaja dostave Hipo banci i firmi Heta Real Estate kako bi se izjasnili. Hipo banka će svoj interes najbolje zaštititi ukoliko povuče predlog za otvaranje stečaja i omogući da fabrika ponovo pokrene proizvodnju i radi punim kapacitetom, što je moguće prema proceni Gradskog zavoda za veštačenje, tvrde bivši radnici strahujući da u bilo kom drugom slučaju poverioci neće naplatiti dugove.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
