„Rafali“ važniji od zdravstva i obrazovanja: Na koje projekte će sledeće godine otići najviše novca iz budžeta?

Iako se u tekstu o budžetu tvrdi da „prioritet ostaje na investicijama sa najvišim multiplikatorima, kao što su saobraćaj, energetika, digitalna i zelena tranzicija“.

Članovi Fiskalnog saveta, u Oceni budžeta za 2026. godinu, ističu da je ta tvrdnja delimično tačno, jer, kako dodaju, cifre jasno pokazuju da ulaganja osetno rastu jedino u odbrani, dok svi drugi sektori beleže stagnaciju ili blagi pad.

„Najdominantnije komponente kapitalnog budžeta za 2026. godinu jesu investicije u oblasti odbrane i bezbednosti, odnosno vojsku i policiju (1,4 odsto BDP-a), koje nemaju visoke multiplikatore, i izdaci za EKSPO i prateću infrastrukturu (0,7 odsto BDP-a), čija je ekonomska isplativost i dalje upitna“, ukazuje Fiskalni savet.

Međutim, dok kapitalni rashodi MUP-a ostaju na gotovo istom nivou, od oko osam milijardi dinara godišnje, celokupan neto rast u ovom sektoru svodi se na Ministarstvo odbrane.

Poredeći planove za 2025. i 2026. godinu, ulaganja u odbranu rastu sa 121 milijarde na 148 milijardi dinara, što je uvećanje od 27 milijardi dinara.

Fiskalni savet primećuje da je glavni pokretač promena izdvajanja za samo jednu stavku – nabavka vojnih aviona „Rafal“ – koja se uvećava za 42,7 milijardi dinara (sa 55 na 97,7 milijardi), dok izdaci za redovne investicije u vojnu opremu opadaju za 15 milijardi.

Ovaj rast investicija za Rafale, objašnjava Fiskalni savet, veći je od ukupnih javnih investicija opšte države (sa svih nivoa vlasti) u zdravstvu. Takođe, nivo ulaganja predviđen za ove vojne avione gotovo je dvostruko veći od ulaganja u izgradnju železničke infrastrukture.

Ulaganja u saobraćajnice blago opadaju

Ulaganja u saobraćajnice blago opadaju, ali izgradnja velikih putnih pravaca i dalje ostaje u vrhu prioriteta investicione politike, ocenjuje Fiskalni savet.

Međutim, Fiskalni savet primećuje pad ulaganja republičkih kapitalnih izdvajanja za izgradnju saobraćajne infrastrukture sa 214 milijardi dinara (1,8 milijardi evra) za ove namene u budžetu za 2025. na 203 milijarde dinara (1,7 milijardi evra) u budžetu za 2026.

Prema njihovom mišljenju, glavni razlog tog pada je činjenica da u budžetskom planu nema mnogo novih projekata.

Ulaganja u drumsku infrastrukturu ostaju najveća potkategorija izdataka u okviru saobraćajne infrastrukture, sa planom realizacije od 127 milijardi dinara.

Ovde dominiraju ranije započeti projekti, kao što su: Moravski koridor (28,5 milijardi dinara), Fruškogorski koridor (16,5 milijardi), deonica Beograd–Zrenjanin (12 milijardi), Dunavski koridor (10 milijardi), obilaznica oko Kragujevca (9,4 milijarde), most-obilaznica oko Novog Sada (7,6 milijardi), Ruma–Šabac–Loznica (5,2 milijarde), tunel od Karađorđeve ulice do Dunavske padine (pet milijardi), Preljina–Požega (4,2 milijarde) i deonica na auto-putu Beograd–Sarajevo (četiri milijarde).

Jedini novi projekat u republičkom budžetu je most sa pristupnim putevima na Dunavu kod Bačke Palanke, za koji je odobreno 0,6 milijardi dinara.

Koji su planirani projekti u železničkom sektoru?

Za železničku infrastrukturu opredeljeno je 52 milijarde dinara u Zakonu o budžetu.

Nastavlja se izgradnja mađarsko–srpske železnice (plan 15 milijardi dinara tokom 2026), rekonstrukcija pruge Niš–Dimitrovgrad (11 milijardi) i izgradnja pruge između Zemun Polja i Nacionalnog stadiona (17 milijardi).

Takođe, očekuje se i početak rekonstrukcije pruge Beograd–Niš, ali je u planu za 2026. ovoj pruzi dodeljeno tek simboličnih milion dinara.

Početak realizacije ovog projekta, prema ranijim srednjoročnim planovima, podseća Fiskalni savet, trebalo je da bude znatno intenzivniji, te ovakav budžetski plan sugeriše da će se rekonstrukcija i modernizacija te pruge odvijati sporije nego što je bilo planirano.

Vodna infrastruktura i metro

Vodna infrastruktura učestvuje sa oko tri milijarde dinara u kapitalnom budžetu za 2026. godinu, pri čemu veći deo tih sredstava (1,7 milijardi) otpada na proširenje kapaciteta luka.

Kada je reč o izgradnji metroa, metro je jedina potkategorija saobraćajne infrastrukture koja beleži porast planiranih izdataka, ukazuje Fiskalni savet.

Prema budžetu za 2026, za izgradnju metroa u Beogradu predviđeno je da se izdvoji 21 milijarda dinara investicija iz republičkog budžeta, što je oko tri puta više nego u 2025. godini.

Takođe, planirano je još 5,4 milijarde koje će biti transferisane lokalu za ovu namenu.

Država i dalje bez davanja objašnjenja zašto projekti poskupljuju: Čija cena je najviše odletela?

Fiskalni savet ističe da je u prethodnom periodu došlo do osetnog povećanja očekivanih troškova za pojedine saobraćajnice čija je izgradnja u toku.

Tu spadaju Fruškogorski koridor, put Ruma–Šabac–Loznica, saobraćajnica od aerodroma za potrebe EKSPO-a, kao i linijska infrastruktura u okviru ovog projekta (koja obuhvata i stavke koje ne pripadaju saobraćajnom sektoru).

Njihova ukupna procenjena vrednost je tokom 2025. porasla, u manjoj ili većoj meri, pri čemu za većinu navedenih projekata to nije prvi put, jer su i ranijih godina zabeležena povećanja inicijalne cene.

Recimo, navodi primer Fiskalni savet, porast procenjenih vrednosti u 2025. godini iznosi oko 40 odsto za Fruškogorski koridor i 15 odsto za Ruma–Šabac–Loznica.

„Ukoliko posmatramo kretanje procenjenih vrednosti od trenutka ugovaranja ovih projekata do danas, uočavamo da je Fruškogorski koridor poskupeo za skoro 50 odsto, a put Ruma–Šabac–Loznica za približno 90 odsto u odnosu na prvobitno ugovorene cene“, naglašava Fiskalni savet.

Međutim, ističu, ovo povećanje troškova neće se značajnije odraziti na plan realizacije u 2026. godini, jer je, kako objašnjavaju, porastom procenjene vrednosti produžen i vremenski rok.

Tako se sada završetak radova na Fruškogorskom koridoru i linijskoj infrastrukturi očekuje 2027. godine, a Ruma–Šabac–Loznica 2028. godine.

Ali Fiskalni savet se pita zašto su pomereni rokovi za (finansijsku) realizaciju ovih puteva, pogotovo kada je u pitanju saobraćajnica Ruma–Šabac–Loznica, čija se realizacija odlaže sa 2026. na 2028. godinu, iako je put gotovo u celosti fizički izgrađen.

Poseban problem predstavlja činjenica da razlozi zbog kojih dolazi do probijanja cena nisu detaljno obrazloženi u Zakonu o budžetu, a ni u drugim zvaničnim javno dostupnim dokumentima.

EKSPO

Opredeljeni iznos sredstava za međunarodnu izložbu EKSPO i povezane projekte u 2026. ne menja se znatno, ukazuje Fiskalni savet.

Za izgradnju infrastrukture za potrebe EKSPO-a, uključujući prateće projekte poput Nacionalnog stadiona i linijske infrastrukture, opredeljeno je oko 80 milijardi dinara (0,7 odsto BDP-a) kapitalnih rashoda u 2026. godini, što je približno identičan iznos kao u budžetu za 2025.

Ovi projekti su, dodaje Fiskalni savet, poput pomenutih saobraćajnica, nedavno zabeležili porast procenjene vrednosti, ali se to uvećanje planiranih izdataka raspodelilo na više godina, tako da je, recimo, rok za konačni završetak izgradnje Nacionalnog stadiona pomeren na 2028. godinu.

U Zakonu o budžetu, međutim, nisu obrazložena ova probijanja cena.

Zdravstvo, obrazovanje i životna sredina nisko na listi prioriteta

Investicije u zapostavljene sektore (zdravstvo, obrazovanje i životna sredina) stagniraju ili opadaju, što sugeriše da su nisko na listi prioriteta u budžetu za 2026. godinu, naglašavaju članovi Fiskalnog saveta.

Tokom ranijih godina, Fiskalni savet je konstantno isticao da su ulaganja u ovim oblastima na nedopustivo niskom nivou.

Prema budžetu za 2026. godinu, republički kapitalni rashodi predviđeni su na nivou od 37 milijardi dinara za zaštitu životne sredine, komunalnu i kanalizacionu infrastrukturu, 22 milijarde za obrazovanje i 11 milijardi za zdravstvo, što u zbiru čini oko 0,6 odsto BDP-a.

Kada se tome dodaju investicije autonomne pokrajine, lokalne samouprave i RFZO-a (oko 0,5 odsto BDP-a), dolazimo do ukupno 1,1 odsto BDP-a ulaganja u ove zapostavljene sektore.

Generalno manje novca za ukupna javna ulaganja

Fiskalni savet ističe da budžet za 2026. godinu najavljuje relativni pad ukupnih javnih investicija opšte države, na i dalje visok nivo od 6,7 odsto BDP-a.

Javne investicije opšte države obuhvataju kapitalne izdatke iz republičkog budžeta, kao i ulaganja organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, autonomne pokrajine, lokalne samouprave i državnih preduzeća poput „Puteva Srbije“ i „Koridora Srbije“.

Plan republičkih kapitalnih investicija u 2026. godini iznosi 603 milijarde dinara (5,1 milijarda evra). Kada se tome dodaju ulaganja ostalih entiteta (oko 134 milijarde dinara), ukupan plan investicija opšte države dostiže oko 737 milijardi dinara (6,3 milijarde evra), što čini 6,7 odsto BDP-a.

Što znači, za sledeću godinu predviđa se relativni pad javnih investicija opšte države u odnosu na očekivanih 7,1 odsto BDP-a u 2025. godini, ukazuje Fiskalni savet.

Objašnjava da je ovo smanjenje prvenstveno posledica završetka ili ulaska u završnu fazu nekoliko većih projekata, bez uključivanja značajnog broja novih u budžet.