Rio Tinto procenjuje troškove u Jadru, stručnjaci kažu: „Čekaju bolju cenu litijuma“

To znači da je projekat eksploatacije litijuma u dolini reke Jadar pauziran. Iz kompanije navode da ova odluka znači ulazak u fazu ponovne sveobuhvatne procena troškova i resursa u okviru projekta. S obzirom da ističu da je za Rio Tinto prioritet da zadrži zakonska prava nad projektom ,,Jadar“, čini se da ih ne dotiču brige i protivljenje ekoloških aktivista i stanovnika Gornjih Nedeljica. Ipak su u ovaj projekat do sada, kako navode, uložili preko 700 miliona evra, a vrednost celokupnog projekta se procenjuje na preko dve milijarde evra.

Iz kompanije navode da je razlog za ovu odluku je izostanak dobijanja dozvola za projekat, međutim advokat Sreten Đorđević, stručnjak u oblasti prava zaštite životne sredine, u ovoj odluci vidi političku pozadinu.

„Oslonili su se na svog strateškog partnera u Srbiji, a to je postojeća vlast, da im obezbedi sve ono na šta se obavezala, a verovatno se obavezala da kompaniji omogući dobijanje dozvola u nezakonitim postupcima. Međutim, sada su shvatili da postojeća vlast više nema taj kapacitet“, ocenio je Đorđević.

Stručnjaci kažu da se ne treba opuštati u pogledu prisustva Rio Tinta u Srbiji i današnji potez ovog giganta ne vide kao korak ka eventualnom odlasku iz Srbije. Ocenjuju da je ovo trenutno dobra vest za građane Srbije, ali da nije i konačno rešenje pitanja spornog projekta ,,Jadar“.

Ovo je ili korak ka prodaji investicija kompanije Rio Tinto u Srbiji ili pauza u iščekivanju eventualne nove vlasti i potencijalnog novog strateškog partnera, ocenjuje advokat Đorđević.

„Kompanija može doći u poziciju da je neko prozove za saučesnika u kršenju standarda vladavine prava u Republici Srbiji, zajedno sa aktuelnom vlašću i moguće je da je njihova procna da treba sačekati novu vlast i videti hoće li ona da sarađuje sa njima“, rekao je Đorđević.

Kao mogućnost navodi i eventualnu nameru kompanije da proda svoju akviziciju u Srbiji, a da bi to mogli da urade moraju da zadrže prava na projekat, što su i naveli kao prioritet u svom saopštenju.

Danica Popović, profesorka u penziji Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da je Rio Tinto ovim postupkom konzervirao projekat u Srbiji zbog trenutnog pada cene litijuma.

„Čekaju bolju priliku kada cena litijuma počne ponovo da raste, a počeće sigurno“, navodi Popović.

Đorđević ističe da je Rio Tinto pomenute dozvole pokušao da dobije u, kako ocenjuje, nezakonitim postupcima.

Trenutno je kompanija u fazi postupka dobijanja Rešenja o obimu i sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Protiv tog rešenja je podneto, kako Đorđević navodi, između deset i osamnaest hiljada žalbi građana Srbije.

Ističe da Rio Tinto nikada nije uradio idejni projekat, što je zahtevano Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu.

Đorđević navodi i da ova kompanija nikada nije ishodovala nijednu dozvolu Ministarstva poljoprivrede za vršenje primenjenih geoloških istraživanja na obradivom poljoprivrednom zemljištu prve do pete klase, a preko 90 odsto zemljišta na kojima su vršili primenjena geološka istraživanja su upravo te klase.

„Nikada nisu ishodovali ni dozvolu za upravljanjem rudarskim otpadom. Oni su rudarski otpad odlagali na komunalnoj deponiji u Loznici i ko zna još gde“, ističe on.

Što se tiče eventualne međunarodne arbitraže tj. mogućnosti da kompanija Rio Tinto tuži Srbiju u slučaju neostvarenog projekta, naši sagovornici ističu da je mala verovatnoća da bi Rio Tinto uopšte ušao u takav spor, a još manja da bi u njemu dobio. Iako zvaničnici u Srbiji od 2021. godine u javnosti govore o odšteti ogromnih iznosa koje bi Srbija morala da plati ako izgubi u jednom takvom sporu, advokat Đorđević ističe da je mnogo argumenata koji ukazuju da je malo verovatno da bi kompanija uopšte ušla u postupak arbitraže.

Podseća da bilateralni sporazumi Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva, iako nisu obavezujući, podrazumevaju obavezu striktnog poštovanja propisa Republike Srbije od strane kompanija koje u njoj posluju.

Naši sagovornici ocenjuju ovaj potez kao privremeno povlačenje Rio Tinta iz Srbije. Đorđević ističe da građani i stručna i naučna javnost treba da ulože dodatan napor u konačnom izbacivanju ovog giganta iz Srbije.

Đorđević ističe da je potencijalna šteta za Srbiju od projekta „Jadar“, u vidu bespovratnih štetnih uticaja na životnu sredinu, nemerljiva u odnosu na eventualnu ekonomsku korist, u čije postojanje sumnja.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.