Rio Tinto u državnoj radnoj grupi za Rio Tinto

Više od toga, u javnosti je komentarisan i sastav tog tela na čijem je čelu sada aktuelna ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, kao i predstavnici drugih sektora izvršne vlasti, javnih preduzeća i institucija, ali i čelnici Rio Sava eksploatejšen, srpske ćerka-firme Rio Tinta, kompanije koja je posle višegodišnjih istraživanja odlučila da u Srbiji otvori rudnik litijuma i bora.

Pažnju je privuklo i to što je Vlada odlučila da pravo učešća u radu te grupe imaju Majkl Širaev, drugi sekretar ambasade Australije u Beogradu kao i direktor Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva, a bez objašnjenja o tome kakva je uloga stranaca u tom telu.

Većina stručnjaka sa kojima smo kontaktirali tragajući za objašnjenjem, zabrinuta je i zbog odluka koje donose naši predstavnici institucija i javnih preduzeća zastupljeni u toj grupi, ali ukazuju i da ljudima iz kompanije o čijim zahtevima treba da se odlučuje, tu nije mesto.

– Mislim da se radi o ozbiljnom sukobu interesa. Zaista u radnoj grupi nema mesta za direktorku Rio Tinta, firme o čijim pravima na eksploataciju litijuma treba tek da se odlučuje. Takođe, ni prisustvo drugih stranaca, u radnoj grupi koju imenuje naša Vlada nije razumljivo ni prihvatljivo, naročito kada su na različite načine oni povezani sa samom kompanijom Rio Tinto – kaže za Danas Duško Kovačević, advokat portala za otkrivanje korupcije „Pištaljka“.

Božo Prelević, advokat i član Skupštine slobodne Srbije, kaže da sa stanovišta vlasti, takav sastav radne grupe jeste sukob interesa, ali da to nije kada se posmatra iz ugla Rio Tinta. On podseća da je ta kompanija u Srbiju došla 2003. godine i da ju je doveo G-17 plus, u kome je tada bila aktuelna ministarka rudarstva Zorana Mihajlović ali i sadašnji šef kabineta predsednika Aleksandra Vučića Ivica Kojić koji je takođe član ove radne grupe.

– Da budemo jasni, kada se nekome da pravo na istraživanje, to ni jednu zemlju ne obavezuje ni na šta, a u ovom slučaju, ključni akti doneti su posle 2012. Nama tu nastaju problemi koje radna grupa ne može da reši jer nije ni osnovana da bi sačuvala Srbiju. To se vidi iz zvaničnih saopštenja posle sastanaka, ali zaključujemo da postoje i nezvanični zapisnici. Nigde, na primer, u zvaničnom saopštenju posle sastanka nije navedeno da će Rio Tinto da gradi obilaznicu oko Loznice, ali da će to biti urađeno potvrdio je lično direktor Puteva Srbije, Zoran Drobnjak, takođe član radne grupe – kaže Prelević i dodaje kako je verovatno da se na sastancima precizno određuje šta, ko i kada radi, „a verovatno postoje i zapisnici ko, kome i koliko“.

Naglašava i da Rio Tinto to proba u svakoj zemlji gde može, pa „kod nas nije problem ta kompanija, nego to što može“, zbog čega ovde ljudi s pravom nemaju poverenja da će ih domaće institucije zaštititi.

Inače, iz medijskih izveštaja i saopštenja ministarstva, zaključujemo da je ministarka Mihajlović četiri puta, na svakom sastanku u nekoj od formi naglasila kako mora da se misli o zaštiti životne sredine jer je u ovom projektu za građane to jednako važno kao i ekonomski razvoj koji će doneti.

Izmenjen zakon

Ministarka Zorana Mihajlović juče je podsetila da je promenama Zakona o rudarstvu 2006. godine ukinuto do tada obavezno pravilo o javnom nadmetanju za eksploataciona prava nakon što bi se dokazalo postojanje rudnih rezervi, čime je otvoren put za sadašnju poziciju Rio Tinta. Pre tih promena, zakonom iz 1995. nije bilo smetnji da se nekoj kompaniji dodeli dozvola za istraživanje, ali to nije podrazumevalo i pravo na eksploataciju. Ministarka tvrdi da je te promene u zakonodavstvu inicirao Boris Tadić, ali je propustila da navede kako je i sama bila u tom periodu deo Vlade, kao savetnica za energetiku potpredsednika Miroljuba Labusa.