Saradnja na uzlaznoj putanji

Podaci dalje govore da je u Crnu Goru izvezeno robe i usluga u vrednosti od 518 miliona evra, dok je uvoz vredeo oko 70 miliona evra, što znači da je Srbija zabeležila suficit u robnoj razmeni od oko 448 miliona evra. Robna razmena između Srbije i Crne Gore je na zadovoljavajućem nivou zahvaljujući, pre svega, bilateralnim sporazumima (o saradnji u oblastima zdravstvene zaštite bilja i veterine, kao i o međusobnom priznavanju i prihvatanju dokaza o ispunjenosti propisanih uslova o hrani i hrani za životinje biljnog, mešovitog kombinovanog porekla), koje su ministarstava poljoprivrede dveju država potpisala 2012. godine. Ne treba zanemariti ni činjenicu da se robna razmena odvija slobodno, bez plaćanja carina. Ali ono našta se privrednici i jedne i druge države žale jesu administrativne barijere, kao i uska grla na graničnim prelazima. Osim komplikovane i skupe procedure koja prati protok robe privrednici, kao značajan problem apostrofiraju i nepostojanje direktnog platnog prometa između Srbije i Crne Gore koji se i dalje obavlja preko inokorespondentskih stranih banaka, što povećava troškove poslovanja. Ohrabruje informacija da komercijalne banke u Beogradu i Budvi rade na uvođenju direktnog platnog prometa a pripremljena je neophodna zakonska infrastruktura. Potencijali za povećanje srpskog izvoza na tržište Crne Gore leže u oblastima: hrane, mineralnih voda, električne energije, lekova, nameštaja, gvožđa i čelika, tekstila…

Ako se ekonomska saradnja posmatra kroz prizmu stranih direktnih investicija onda se može zaključiti da su pre izdvajanja Crne Gore iz Državne zajednice, srpska ulaganja dostigla značajan iznos. Preciznije rečeno, u periodu od 2003. do 2010. godine, realizovano je više od 230 miliona evra investicija pre svega u oblasti uslužnih delatnosti (turizma i trgovine). Tako je, recimo, Telekom Srbija, 2007. godine, dobio licencu na 15 godina i postao treći operator mobilne telefonije u Crnoj Gori, uz obavezu da investira 120 miliona evra (polovina tog iznosa uložena je u razvoj mreže mobilne telefonije i internet tehnologije). Na listi većih investitora, sa uloženih 172 miliona evra, našla se i kompanija Delta holding koja je 2007. godine otvorila supermarkete u Podgorici i Baru, dok je tržni centar Delta siti u Podgorici otvoren 2008. godine (vrednost te investicije iznosi 60 miliona evra). I u Igalu je 2010. godine otvoren prvi „Maksi“ supermarket u čije je opremanje uloženo više od tri miliona evra. Tempo je u Nikšiću otvorio objekat vredan 3,5 miliona evra, dok su kompanije „Knjaz Miloš“ i Imlek otvorile u industrijskoj zoni u Grblju kod Kotora poslovno-distributivni centar. U taj objekat, površine 6.800 metara kvadratnih, uloženo je 4,5 miliona evra. Poslovnu zgradu i distributivni centar u Podgorici otvorio je i Simpo, koji je u Igalu otvorio prodajne objekte (vrednost investicije tog vranjskog preduzeća iznosi pet miliona evra). U Crnoj Gori je registrovano više od 1.500 firmi, čiji su osnivači pravna ili fizička lica iz Srbije, dok zvaničnih podataka o ulaganjima Crne Gore u Srbiji – nema.

Potencijalno interesantne i strateški važne investicije za Srbiju i srpske kompanije u Crnoj Gori su: Luka Bar – Kontejnerski terminali i generalni tereti, Montenegro erlajns, Institut „Simo Milošević“ u Igalu (25,95 odsto akcija u vlasništvu je Srbije), Plantaže 13. jul, ali i infrastrukturni projekti, poput rekonstrukcije pruge Beograd – Bar, izgradnje Koridora 11 i auto-puta Bar – Boljare. Firme iz Srbije mogle bi da učestvuju i u izgradnji i opremanju hotela koji su u vlasništvu, ili suvlasništvu, Republike Srbije. Na tom spisku su hoteli: Ineks – Zlatna obala, Rekreaturs, Epsturs, Institut za rehabilitaciju Vrmac i Hotel Beograd. Srbija raspolaže sa oko 5.000 ležaja u hotelima na crnogorskom primorju. Takođe, više od 30.000 vikendica na Crnogorskom primorju, u vlasništvu je državljana Srbije, predstavlja dodatni izvor prihoda za budžet Crne Gore. Zanimljiv je i podatak da, uprkos tome što raspolaže velikim hidroenergetskim potencijalom (iskorišćeno je samo 20 odsto kapaciteta), Crna Gora beleži konstantan deficit, od 40 odsto, u proizvodnji električne energije koji pokriva uvozom. Da bi se premostio taj problem u planu je izgradnja oko 30 malih hidroelektrana, kao i nove hidroelektrane na Morači, a u taj posao mogli bi da se uključe i srpski investitori.

Prema oceni Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju između Srbije i Crne Gore postoje značajni resursi za unapređenje te saradnje. Preduslov za to je bolja saobraćajna i energetska povezanost dveju zemalja kroz realizaciju zajedničkih infrastrukturnih projekata. Trebalo bi zajednički raditi i na razvoju malih i srednjih preduzeća. Sve potencijale blizine naših tržišta i regionalne saradnje, kao i dobrih političkih odnosa, treba iskoristiti i učiniti ceo balkanski region konkurentnijim i spremnijim za uključenje u zajednicu razvijenih evropskih zemalja. Saradnja Srbije i Crne Gore na putu evrointegracija je veoma dobra, odnosi dve države su na uzlaznoj putanji i mogu biti primer drugim državama, ali bi što pre trebalo rešiti i neka otvorena pitanja, kao što su dvojno državljanstvo, pitanje manjina i granica.

Autor je ekonomista – naučni savetnik