Foto: Z. S. M.
U znak sećanja na svog prvog domaćeg upravnika Petra Protića Dragačevca, koji je rođen u Guči, kargujevačka fabrika „Zastava oružje” je generalni pokrovitelj i organizator Narodnog višeboja, na ovogodišnjem, 64. Saboru trubača koji se održava od 8. do 10 avgusta. Ove godine obeležava se jubilej 200 godina od rođenja Petra Protića Dragačevca a Narodni višeboj održava se 9. avgusta u 13 sati na Stadionu u Guči.
Narodni višeboj je momačko nadmetanje u pet disciplina: skok u u dalj „iz mesta”, skok u vis „iz mesta”, bacanje kamena s’ ramena, rvanje „u kosti” i gađanje kroz prsten jabuke. Sveukupni pobednik dobija titulu Arambaše.
Titulu Arambaše, kao čuvara tradicije i narodnih običaja, do sada su, kako su pedantno zabeležili iz kragujevačke fabike „Zastava oružje”, nosili: Dragan Milivojević (4 puta) iz Beograda, Goran Pejović iz Salaša Crnobarskog, Nikola Krajnović (7 puta) iz Beograda, Rašo Amanović iz Apatina, Nedeljko Zelić iz Novog Sada, Stanko Jerotić iz Dublja kod Šapca (2 puta), Aleksandar Krajišnik iz Majura, kod Šapca (7 puta), Nikola Ostojić iz Salaša Crnobarskog (2 puta) i Stefan Petković iz Užica (2 puta).
Ove godine, 64. Dragačevski sabor traje od 8. do 10. avgusta. Zastava oružje Narodni višeboj održaće u subotu, 9. avgusta, u 13,00 sati na stadionu u Guči. Pobednike po disciplinama, očekuju vredne nagrade.
Prvi domaći upravnik Vojne fabrike u Kragujevcu, danas „Zastava oružje” Petar Protić Dragačevac (1825-1863) rođen je u selu Negrišori, zaseok Razvođe, Donje Dragačevo. Najstariji od petoro dece, sin obrazovanih roditelja, od malena je dobro usmeren i školovan od rodnog Negrišorija, gde je njegov otac osnovao školu, preko Kragujevca, do beogradskih studentskih dana, kada je izabran za stipendistu Artiljerijsko inženjerske škole u Berlinu.
Nakon završenih studija, Vlada Srbije šalje ga na osmomesečno školovanje u Francusku i Englesku radi daljeg usavršavanja. U Beograd stiže 1852. godine, gde biva angažovan za profesora artiljerije. Razvoj Topolivnice u Kragujevcu iziskuje domaće stručne kadrove, tako da je Petar Protić rešenjem Kneza Aleksandra Karađorđevića raspoređen za pomoćnika prvog upravnika Topolivnice, Francuza Šarla Lubrija.
Brzo je učio i već 1. septembra 1854. godine postao prvi Srbin, upravnik Topolivnice. To je najplodotvorniji period u radu Petra Protića. Pod njegovom upravom uvedena je „bolesnička kasa“”, preteča zdravstvenog osiguranja u Srbiji, kontrola kvaliteta proizvoda, sistem nagrađivanja radnika i osnovana Vojnozanatlijska škola.
Posle smene vlade, Protić je prešao za Beograd, i radio u Glavnoj vojnoj upravi, kao reformator vojne struke. U Beogradu je osnovao porodicu (kćerka Jelena rođena je 1860. godine). Petar Protić bio je nežnog zdravlja i umro je u 39. godini života (1863.). Kao vizionar i inženjer koji je dao veliki doprinos razvoju Srbije bio je član Društva srbske slavesnosti.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
