Siromašnima olakšice za grejanje

Ta ideja o izmeni Uredbe proistekla je iz razgovora sa građanima i iz njihovih sugestija, jer jedno je dokument, a drugo je njegova primena. Za sada 50.000 domaćinstava koristi Uredbu o energetski zaštićenom kupcu, ali verujemo da će ta brojka biti veća, jer ima dosta nesnalaženja na terenu i u lokalnim distribucijama i socijalnim ustanovama – kaže u razgovoru za Danas ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine dr Zorana Mihajlović.

* Bili ste najžešći zagovornik uvođenja socijalnih karata. Kakvi su efekti njihove primene ?

– Socijalne karte u energetici su završene, i uredba o tome funkcioniše od 1. aprila, a na računu za struju danas stoji ko je socijalno ugrožen. One su osnov za liberalizaciju tržišta struje i gasa, i ja sam nekoliko puta rekla da nema pomeranja cena bez izrade socijalnih karti. Danas, kada uredba o tome živi, u realnosti i iz razgovora sa građanima koje imam svake druge subote, uvidela sam da je potrebno uvrstiti i grejanje u socijalnu kartu.

* Pitanje je da li će građani osetiti te olakšice kada struja poskupljuje?

– Država je sa svoje strane učinila sve da zaštiti od poskupljenja najugroženije građane. Doneli smo socijalne karte kako bi najugroženiji dobili deo kilovat-sati besplatno, a od EPS-a smo tražili da poveća broj rata za građane koji žele da izmire stare obaveze za struju, ali to nisu mogli da učine zbog visokog iznosa rate. Sigurno da je Agencija za energetiku, kad je donosila odluku da odobri EPS-u poskupljenje struje, vodila računa i o realnim troškovima proizvodnje te kompanije, ali i o potrebi da imamo dovoljne količine energije ne samo ove zime već i narednih godina. Konačno, nismo dozvolili da se neracionalnosti u poslovanju EPS-a prevaljuju na građane. EPS je na početku godine tražio kredit od oko 50 milijardi dinara, ali su od njega odustali pošto im je država pomogla da reprogramiraju deo obaveza, da naplate stara nenaplaćena potraživanja.

* Gas pojeftinjuje, ali se ni tu, kako je to postalo uobičajeno, niste složili sa Dušanom Bajatovićem, direktorom Srbijagasa?

– U poslu ne sme biti improvizacije i marketinga, a bez jasnog razloga. Gas je pojeftinio jer je Ministarstvo zajedno sa Agencijom uvidelo da Srbijagas nije predvideo uopšte korišćenje domaćeg gasa. Mi smo ukazali i naložili smanjenje.

* Da li ćete konačno tražiti smenu Dušana Bajatovića?

– Ovo je pitanje za predsednika SPS, ali ćemo i mi iz SNS na osnovu odluka SPS i Dačića procenjivati koliko ozbiljno rade na rekonstrukciji Vlade. Interes Srbije i nas iz SNS jeste da Srbijagas bude finansijski i organizaciono konsolidovan, jer samo tako ćemo biti odgovoran i iskren sa partnerima iz Rusije.

* Koliko istine ima u spekulacijama da će na čelo Srbijagasa uskoro doći Srđan Bošnjaković, koji je navodno po volji i Rusima?

– Zaista ne znam za te kadrovske kombinacije, a nije bilo ni zvaničnih predloga na tu temu. Ipak, mislim da je neophodno videti kako je Srbijagas došao u ovakvo stanje i učiniti sve da se podigne.

* Da li je dogovoreno ko će biti novi direktor EPS?

– Konkurs traje do 20. jula. Ima oko 60 prijavljenih kandidata. Nema više dogovaranja, a direktor će biti onaj sa najboljom biografijom, sa iskustvom i predlogom plana. Ovo je veliki izazov za sve menadžere, jer je EPS veliki, težak i ozbiljan sistem.

* Postoji li mogućnost da tokom rekonstrukcije Vlade dođe i do nove preraspodele javnih preduzeća kojima će rukovoditi stranački kadrovi?

– Rekonstrukcija, ukoliko do nje dođe, treba da pomogne da se podigne efikasnost rada Vlade i javnih preduzeća, jer ja mislim da Srbija zaista više nema vremena za čekanje.

* Procene su da gubitaši koji su u Vašem sektoru mogu svoje gubitke u narednoj godini da pokrivaju samo tako što će povećavati cene?

– To je nedopustivo. Cena je samo jedan od faktora. Glavni faktor je podizanje konkurentnosti javnih preduzeća. Tržište struje i gasa se otvara i ako oni koji vode javna preduzeća ne znaju šta to znači, država i ovo ministarstvo zna, i zato insistiramo da se krene što brže u reformisanje tih preduzeća. Inače, ova preduzeća neće moći da odgovore izazovima konkurencije, a onda smo kao država na gubitku. Na hrvatskom tržištu, pored Hrvatske EP, pojavili su se na tržištu Slovenci sa boljom cenom. Ako EPS želi da zadrži tržište, mora da se menja.

* Kažete da će ova godina biti godina rešavanja problema u energetici. Šta to konkretno znači?

– Energetika ima velike potencijale, i mi se trudimo da otvorimo što više mogućnosti da ti potencijali postanu realnost. Tražimo najbolje moguće modele za privlačenje investitora, od privatno javnog partnerstva, podsticanja preduzetništva, posebno u domenu samozapošljavanja.

Ove godine se moraju privesti kraju reforme EPS-a i bar delom završiti reforme Srbijagasa, otpočeti izgradnja Južnog toka, kraci ka Republici Srpskoj, kao i Makedoniji, elektrane na gas, projekti vezani za Pančevo i Novi Sad, definisati strateške partnere sa kojima će se graditi HE Bistrica, kao i Đerdap, otpočeti izgradnja malih hidroelektrana. Ako se ove godine sve to počne, za par godina Srbija može računati na nove megavate snage. Zakonske osnove su stvorene, od izmena Zakona o energetici do novog zakona o racionalnoj upotrebi energije. Moramo da uvodimo kulturu štednje energije, ali i intenzivnijeg okretanja ka obnovljivim izvorima.

* Najavljujete i otvaranje čak devet novih rudnika?

– U pitanju su nova rudna polja, a ne sami rudnici podzemne eksploatacije. Godinama se ne vodi računa o javnom preduzeću Resavica. Mi smo se obavezali da ćemo pre pokretanja dogovora sa potencijalnim strateškim partnerima usvojiti na Vladi Plan konsolidacije Resavice. Na njemu se radi zajedno sa poslovodstvom, ekspertima i sindikatom Resavice. Subvencije ne mogu da donesu dobro, i moraju da se smanje i ukinu, a Resavica treba da profunkcioniše. I to je naš zadatak

* Šta taj plan za oporavak Resavice podrazumeva?

– Na tome se još radi, ali plan predviđa izgradnju TE Štavalj kod Sjenice, TE Despotovac, koje će koristiti ugalj iz podzemne eksploatacije. Plan predviđa i novu opremu i tehnologiju. Ovo su kvalitetne vrste uglja koje gotovo da ne utiču štetno na životnu sredinu.

* Koliko bi novih ljudi moglo da bude zaposleno u tim rudnicima?

– Trenutno u Resavici radi preko 4.000 radnika, od kojih je 2.770 jamskih. Pošto trenutno postoji devet rudnika, od kojih neki nemaju više uglja, mislim da ćemo prvo gledati kako da postojeće radnike zadržimo, a potom da govorimo o novom zapošljavanju. To su sve siromašni krajevi Srbije, u kojima i jedno izgubljeno radno mesto rađa ogromne socijalne, porodične i ekonomske probleme.

* Najavljivano je da će do kraja ove godine biti raspisan tender za eksploataciju škriljaca. Da li će do toga doći i ima li zainteresovanih investitora?

– Mislim da prvo moraju da se urade detaljna istraživanja bogatstva i kvaliteta uljnih škriljaca, i volela bih da vidim tender za izbor onih koji će to raditi, a to je u nadležnosti Ministarstva rudarstva.

* Zar je nužno da postoje dva tako istovetna ministarstva i da li će i tu možda tokom rekonstrukcije Vlade doći do nekih promena?

– Moj stav je poznat još iz predizborne kampanje, ne samo da treba da je jedno ministarstvo energetike i rudarstva, već je ozbiljan problem preplitanje nadležnosti u sektoru životne sredine, jer je delom i u jednom i u drugom ministarstvu. Znate, apsurdno je da je upravljanje na primer nacionalnim parkovima kod ministra Milana Bačevića, a održavanje kod mene. Ima mnogo takvih primera. A ako idemo u susret EU, a idemo, onda je poglavlje 27 veoma značajno, te životna sredina treba da je posebno ministarstvo.

Lični interesi

* Da li ste na sednici predsedništva SNS razgovarali o dosadašnjem učinku Aleksandra Obradovića, direktora EPS-a, za koga opozicija tvrdi da se uglavnom bavio zapošljavanjem nestručnih ljudi?

– Razgovarali smo o jednom broju direktora, ali pre svega o njihovom odnosu prema preduzeću i poslu koji obavljaju. Postoje direktori koji nisu svesni uopšte odgovornosti prema zaposlenima, državi i koji se nisu snašli. Postoje i oni koji su više brinuli o nekim ličnim interesima nego o svojim i to nije pitanje stranaka, to je pitanje našeg mentaliteta. Moramo da se menjamo. Zato je rekonstrukcija važna, stalna provera rada i rezultata jedini je način da imamo kvalitet. I što je još važnije, sve promene moraju biti isključivo vezane za rezultate, a ne za političke procene.

Na stotine radnih mesta

* Da li ste razmatrali mogućnost aktiviranja starih rudnika, poput aleksinačkih, koji su zatvoreni devedesetih, nakon velike nesreće u jami?

– Aleksinački rudnici koje pominjete imaju perspektivu u delu istraživanja i eksploatacije uljnih škriljaca. I to je realna mogućnost za Srbiju. I oni bi mogli doneti ne samo nove tehnologije, prihode, već i stotine radnih mesta. Problem koji mora da se reši jeste pitanje zaštite životne sredine kod iskorišćenja uljnih škriljaca.