Srbija napredovala - sada skoro polovina građana jedva sastavlja “kraj s krajem” 1foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/DS)

Svaki treći građanin Srbije ne može da priušti neočekivani trošak od 140 evra jer toliko nema u kućnom budžetu, svaki deseti nema dovoljno novca da adekvatno zagreje stan ili kuću, dok gotovo svaki drugi ne može da ode na nedelju dana odmora van kuće, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za prošlu godinu.

To je bolje nego ranijih godina, 2016. odmor van kuće nije moglo da priušti više od 62 odsto građana, dok svaki drugi nije imao za iznenadni trošak.

Podaci RZS za 2020. pokazali su da je, iako se stopa stanovništva u riziku od siromaštva smanjuje, subjektivni osećaj siromaštva kod građana i dalje jak. Tako gotovo polovina stanovnika kraj s krajem sastavlja sa izvesnim teškoćama, dok je više od 40 odsto onih koji to čine teško ili veoma teško. Svega 12 odsto je onih koji su rekli da mesec mogu relativno lako ili veoma lako da preguraju sa prihodima koje imaju.

Prošle godine stopa rizika od siromaštva bila je 21,7 odsto, za 1,5 odsto manje nego godinu ranije, a 4,2 manje nego 2016. godine.

Stopa rizika od siromaštva ustvari predstavlja procenat ljudi čiji su raspoloživi prihodi niži od praga rizika od siromaštva, koji je prošle godine za jednočlano domaćinstvo bio 22.000 dinara mesečno u proseku. Taj prag rizika od siromaštva za domaćinstva sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina bio je 39.600 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece 46.200 dinara.

I tu se situacija popravila, jer je prag za jednočlana domaćinstva pre pet godina bio 14.680 dinara, a za četvoročlana 30.828 dinara.

Ako se pogleda prema starosti, najviše u riziku od siromaštva su najmlađi, svako četvrto dete do 18 godina je u tom riziku, dok ništa manje nisu ugroženi ni mladi od 18 do 24 godine, kojih je prošle godine 23,6 odsto bilo u ovoj kategoriji. U riziku od siromaštva su najmanje oni između 24 i 54 godine, takvih je 2020. godine bilo 19,6 odsto.

Najmanji rizik od siromaštva je, prema podacima RZS, u onim domaćinstvima gde ima troje ili više odraslih, bez dece, dok je rizik najveći u porodicama sa dvoje odraslih i troje ili više dece, takvih je 37 odsto. U odnosu na 2016, ali i sve godine do prošle, ovo je pomak jer je rizik od siromaštva za domaćinstva sa troje i više dece bio veći od 50 odsto.

Iako se procenat samohranih roditelja koji su u riziku od siromaštva smanjuje, pre pet godina više od 40 odsto njih je bilo u riziku od siromaštva, on je i dalje visok te je u 2020. gotovo trećina ovakvih domaćinstava bila na granici siromaštva, tačnije 31 odsto njih.

Direktor Centra za socijalnu politiku Žarko Šunderić kaže za Danas da sada imamo trend smanjenja jer su visoka nejednakost i visoka stopa rizika od siromaštva ranije bili veći zbog određenih metodoloških stvari, koje nisu suštinski usaglašene na nivou Evropske unije. Zavod sada, kako kaže, primenjuje drugačiju metodologiju i to je dobro jer su ovo sada realniji rezultati.

“Priča o relativnom siromaštvu i toj stopi rizika od siromaštva, što i sam Eurostat kaže, ne pokazuje siromaštvo, već je to mera nejednakosti. Zato mi u Centru zagovaramo da se u Srbiji i zemljama koje imaju visoku stopu sive ekonomije računa apsolutno siromaštvo, a to podrazumeva merenje po potrošnji. Jer zapravo ljudi troše i proizvode za svoje potrebe, a to se ne vidi u prihodu”, napominje Šunderić.

Stopa apsolutnog siromaštva, naglašava on, govori o stvarnom siromaštvu i tome koliko je siromaštvo rasprostranjeno.

“Kod nas je to nekih sedam odsto ili 500.000 ljudi. To je najsiromašniji deo siromaštva, kom vi zapravo pomažete, je nema šanse da se novac deli na 25 odsto populacije, to ne postoji nigde”, kaže naš sagovornik.

Zato ove stope koje mere rizik od siromaštva same po sebi nisu dovoljno precizne i ne govore koliko je siromašnih, već govore o stopi nejednakosti.

“Primera radi, u Luksembrugu imaju isto nekih 15 odsto onih koji su u riziku od siromaštva. Ali oni tamo su u riziku od siromaštva zato što im je prihod ispod 1.500 ili 1.700 evra, što je daleko od priče o siromaštvu. To je ustvari priča o nejednakosti unutar tog društva”, napominje Žarko Šunderić.

Siromaštvo u EU

Stopa rizika od siromaštva i socijalne iskuljučenosti u Srbiji je prošle godine bila na 29,8 odsto, dok je iste godine, prema podacima Eurostata, 21,9 odsto stanovnika EU bilo u ovoj kategoriji, što je nekih 96,5 miliona stanovnika.

Od tog broja, samo u riziku od siromaštva u EU je u 2020. bilo više od 75 miliona stanovnika. U najvećem riziku od siromaštva u EU su Rumuni, svaki treći (35,8 odsto), Bugari, Grci, Španci, dok je najmanja stopa u Češkoj, svega 11,5 odsto stanovnika, ali i Slovačkoj 13,8, Sloveniji 14,3 odsto. Više od četvrtine od ukupnog broja stanovnika koji su na granici siromaštva i socijalne isključenosti, odnosno 27,6 miliona ljudi je tokom 2020, prema Eurostatu, bilo ozbiljno materijalno ugroženo.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

13 reagovanja na “Srbija napredovala – sada skoro polovina građana jedva sastavlja “kraj s krajem””

  1. Neznam kako to plata povećana 555 evra a mi minimalac primamo. I od n. G. će tako biti ništa ne verujem. Treba ravnomerno podeliti što da prima neko 6000.000 fi. I da bude na još 3 funkcije. A narod umire bez lekova, gladi. Sramota ga da kaže. Gradonačelnik nije briga za narod nikad nisu za njih tu a jesu kriju se jer niko neće bedu da sasluša. Zato jer se osilili i niko nikoga ne ceni svi sebe gledaju. A sve se može s jednim dohovorom

  2. Vi beogradjani kad bi mogli da ne radite a primate platu i lepo zivite…. Dosta bre Srbija da radi za „Vas“…

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.