Srpsko finansijsko tržište na meti spekulativnog kapitala

Prema procenama makroekonomista u svetu ima oko 18 hiljada milijardi dolara slobodnog kapitala, koji traži nove destinacije za plasiranje. Imajući to u vidu, ne čudi konstatacija analitičara Komercbanke iz Londona, da bi „srpski dinar mogao da postane favorit keri trgovine, u kojoj investitori pozajmljuju sredstva u zemljama sa nižim kamatama i ulažu ih tamo gde su povraćaj veći, zarađujući na razlici.“
– Ne bi bilo dobro kada bi se Srbija sada uključila u keri trgovinu, jer bi to u ovom trenutku bio opasan potez. Jer, keri trgovina znači prenošenje velike količine gotovog novca, iz zona gde se on pojavljuje kao suficitarna roba u zone gde je deficitarna roba, kao što je naše tržište. Tako velike količine gotovine već su izazvale nevolje u SAD, jer su stvorile veliki balon na tržištu hipotekarnih obveznica. Tu razornu snagu osetile su sve velike banke u svetu, koje su posle povlačenja crte platile oko 140 milijardi dolara. Kada je tako visoku cenu platilo razvijeno tržište, postavlja se pitanje šta bi bilo sa tržištem u Srbiji, koje je znatno zaostaje u razvoju. Jer, ma koliko čudno izgledalo, kod nas bi se stvorio mnogo veći spekulativni balon, zato što je naše tržište plitko – kaže za Danas Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Veliki igrači opasnost za NBS

Učesnici keri trgovine po pravilu su veliki igrači koji su u stanju da u jednom kratkom roku realizuju velike transakcije i ukoliko bi se pojavili na tržištu Srbije, mogli bi da oteraju centralnu banku, jer ona ne bi mogla da interveniše. Narodna banka Srbije neće lako prihvatiti takvu ideju, bar dok ne prođe sadašnji period političke neizvesnosti. Ali, da ne bude zablude, mi neke oblike keri trgovine gotovinom, već nekoliko godina unazad praktikujemo i to nije strašno. Ne bi, međutim, bilo dobro da se u taj posao uključe spekulativni igrači, objašnjava Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Prema oceni analitičara Komercbanke, srpsko finansijsko tržište bilo bi interesantno krupnim igračima zato što je cena zaduživanja u Srbiji za 11,25 odsto viša nego u Evropi, a čak za 13,25 odsto viša nego u SAD. Ali, NBS će morati da nastavi da povećava referentnu kamatnu stopu kako bi održala investicioni priliv, koji je sada na nivou od gotovo 20 odsto BDP.
– Ulaganje u Srbiji je zbog visoke cene kapitala rentabilan posao, ali ako se poveća stopa inflacije to neće biti. Rast inflacije će oboriti realnu repo stopu, tako da će se rentabilnost vratiti na normalu. Visoka rentabilnost je cena visoke restriktivne bazne stope, i to se ne događa prvi put. Slična situacija zabeležena je i 2007. godine, kada su banke koristile repo operacije, kao izvor za stvaranje profita – kaže Boško Živković.
Da repo poslovi donose visoke zarade nije, dakle, novina u Srbiji. To su nekoliko godina unazad koristile poslovne banke, koje su na taj način dolazile do profita.
– Suština atraktivnosti Srbije leži i onom delu u kojem banke mogu da plasiraju slobodna sredstva u repo operacije, odnosno u papire Narodne banke Srbije. U ovom trenutku kapital ima cenu, i ona iznosi 15,25 odsto. To drugim rečima znači da banke izvrše konverziju evra u dinare, prodaju ih, kupe hartije NBS, i pri toj transakciji ostvare izuzetno visok prinos. Pri tome, kurs dinara prema evru neće se u sledeća tri meseca značajno menjati. I kada se sve to ima u vidu, banke će posle dva-tri meseca, lako da se vrate u evro. Činjenica je da u tom segmentu, u postojećim uslovima, ima prostora za veliku zaradu – kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.