„Istim tempom srpskom BDP-u bi do EU proseka trebalo skoro 30 godina“: Šta bi se promenilo članstvom u EU?

Reč je o trogodišnjem projektu koji Institut za razvoj i inovacije realizuje u partnerstvu sa Bečkim institutom za međunarodne studije (Vienna Institute for International Economic Studies) i organizacijom Think Europe iz Ljubljane.

Cilj projekta je da prati i unapredi proces ekonomske, socijalne i institucionalne konvergencije zemalja Zapadnog Balkana ka nivou životnog standarda u Evropskoj uniji, rečeno je na današnjoj konferenciji ,,Konvergencija Srbije i zapadnog Balkana ka nivou životnog standarda Evropske unije‘‘, održanom u Institutu za razvoj i inovacije.

Branimir Jovanović ekspert Bečkog institua za međunarodne ekonomske studije rekao da je suština ovog projekta da podstakne rast i razvoj zemalja, tj. da vidimo šta možemo da uradimo da bismo živeli bolje.

„Nije poenta da kažemo da je Srbija bolja ili gora od drugih zemalja već da vidimo koje zemlje imaju dobre primere i da te dobre modele primenimo na Srbiju. Kada pričamo o zdravstvu, Severna Makedonija je primer zemlje koja je bolja od proseka EU, poenta je da vidimo šta su oni to uradili i da mi to onda primenimo kod nas“, objašnjava Jovanović.

Prema njegovim rečima obrazovanje, životna sredina, infrastruktura, zdravstvo, vladavina su segmenti gde je Srbiji potrebno poboljšanje, pokazuju podaci sa converge2eu tabele.

„Ono što je prilično zastrašujuće je to da sve zemlje zapadnog Balkana, sem Bosne i Hercegovine, kod obrazovanja beleže ,,X‘‘. Svi se udaljavaju od EU proseka kada je u pitanju obrazovanje“, kaže Jovanović.

Jovanović ističe i da svi znamo koliko je obrazovanje bitno.

„Možda nismo toliko loši kada je obrazovanje u pitanju, kao procenat EU proseka, ali svi postajemo gori, svi se udaljavamo“, dodaje on.

Nenad Jevtović direktor Instituta za razvoj i inovacije rekao je na današnjoj konfereciji da što se tiče digitalizacije stojimo bolje od svih „četiri godine bežimo od proseka EU“.

Prema njegovim rečima, kada pričamo o ekonomiji, najvažnijeg stuba koji vuče ostale, 35 godina nam je potrebno da bismo došli do EU proseka.

„Kada uđemo dublje u tabelu vidimo da smo svuda na oko polovine od EU proseka. Bolji smo od svih u regionu. Jesmo prvi smo u selu, ali nismo ni do pola puta do grada“, govori Jevtović.

On ističe da u stubu ekonomije najveći problem imamo sa penzijama. Podaci converge2eu pokazuju da smo na 18 odsto od proseka EU i tu možemo da uočimo odstupanje.

„Kada pogledamo „output per worker‘“, odnosno učinak po radniku ne stojimo toliko loše. Na 56 odsto smo od EU proseka. Ali sa platama smo na samo 38 odsto EU proseka. Gubimo cenovnu konkurentnost, a nismo loši sa outputom. Pitanje je izvora, gde ćemo naći tu konkurentnost. Ono što je i dalje opredeljenje Vlade Republike Srbije i donosioca odluka jeste da se baziramo na stranim direktnim investicijama“, objašnjava Jevtović.

Prema njegovim rečima, ekonomski stojimo bolje, ali ne i dobro, u mnogim stvarima zaostajemo, ali ono što ističe jeste mišljenje da ulazimo u fazu gde se više neće govoriti samo o modelu rasta.

„Nama je taj imperativ stope rasta i BDP-a postao sve i to je vodič. Međutim, kada vidimo da mi 4 ili 5 godina manje živimo od proseka EU, postavite pitanje šta je cilj modela razvoja? Nije ekonomija kraj sveta. Moramo gledamo na ljudski život i njegov kvalitet. Obrazovanje je na 82 odsto, pomislili bismo da stoji dobro, ali i tu dolazi do divergencije. Kada pogledamo socijalu na 78 odsto smo od EU proseka“, objašnjava Jevtović.

U poslednjih godinu dana glavno pitanje čine infrastruktura i obrazovanja, kada na to dodamo pitanje životne sredine dobijemo jedan trougao koji predstavlja najveći problem, ali tu je i najveća šansa, rečeno je na današnjoj konferenciji.

Pet scenarija za pristupanje EU

Na današnjoj konferenciji prikazano je i pet scenarija za pristupanje Evropskoj uniji, u okviru istraživanja koje je sproveo IRI i stručnjaci sa Bečkog instituta.

Prema rečima Branimira Jovanovića, prvi scenario je tzv scenario „status quo“, to bi značilo da sve ostaje kako jeste. Drugi scenario bi bilo punopravno članstvo. Treći scenario je fazno pristupanje.

„To bi značilo da države ne postaju članice EU odmah, ali da imaju pristup EU budžetu kao da jesu“, objašnjava Jovanović.

Četvrti scenario, objašnjava Jovanović, bi bilo dobijanje pristupa jedinstvenom EU tržištu.

„Ne dobijemo pristup EU, ne dobijemo pristup EU budžetu, ali dobijemo pristup jedinstvenom tržištu EU, možemo da izvozimo koliko želimo i možemo da putujemo“, objašnjava on.

Peti scenario bi činile institucionalne reforme.

„Uzimamo iskustva Bugarske, Rumunije i Hrvatske i pretpostavljamo da ono što se desilo tamo, verovatno će se nešto slično desiti i kod nas ako pristupimo EU. Imamo tri glavna kanala putem kojih članstvo u EU utiče na sve ostale. Prvi kanal je pristup budžetu, drugi kanal čini veći izvoz ka EU, a treći kanal su institucije. Radimo simulacije za osam indikatora, uzimamo po jedan indikator iz svake od osam grupa i simuliramo šta bi se desilo u svim ovim scenarijima“, navodi Jovanović.

Kada pogledamo BDP, objašnjava Jovanović, ako sve ostane kao do sada Srbiji treba 29 godina da bi dostigla EU prosek. Ako bi bila punopravna članica Evropske unije to vreme bi bilo skraćeno za 11 godina, odnosno trebalo bi joj 18 godina do EU proseka.

Pristup budžetu takođe skraćuje to vreme i bilo bi joj potrebna 21 godina do EU proseka, objašnjava on.

„Kada pogledamo siromaštvo, ako ostanemo u situaciji u kojoj smo sada, tek bismo za 77 godina dostigli prosek EU. Punopravnim članstvom bismo to prepolovili. Bilo bi nam potrebno 38 godina da dostignemo prosek EU. Pristup budžetu takođe skraćuje vreme za polovinu za koje je potrebno dostići EU prosek. Glavni kanal preko koje EU utiče na stopu siromaštva su EU fondovi, kohezivni fondovi koji utiču na smanjenje siromaštva“, objašnjava Jovanović.

Kada pričamo o energetskoj intenzivnosti, ističe Jovanović, Srbija troši previše energije po dolaru BDP-a i ne samo da postoji previše energije već i pojačano emitovanje ugljen- dioksida.

„Kada pogledamo rezultate energetske intenzivnosti prema status quo scenariju Srbiji je potrebno više od 100 godina do dostigne EU prosek, kroz punopravno članstvo to bi se skratilo na 43 godine, takođe bi uticaj na smanjenje imao i pristup EU budžetu i to na 75 godina“, navodi Jovanović.

Projekat prati indikatore u osam ključnih oblasti života, od ekonomskih i socijalnih pitanja, preko zdravstva, obrazovanja i životne sredine, do upravljanja, digitalizacije i infrastrukture, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji, i upoređuje ih sa prosekom EU.

U njegovoj srži je interaktivna kontrolna tabla, predstavljena na veb stranici, koja vizualizuje stanje u ovih osam oblasti.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.