Šta je čipflacija, novi fenomen koji je stigao i u Srbiju?

Visoka inflacija s kojom se veći deo sveta suočio u prethodnim godinama pojačala je interesovanje ekonomista za jasnije razumevanje faktora inflacije i njenih posledica. U tom periodu, fenomen čipflacije zabeležen je globalno, obuhvatajući zemlje poput Italije, SAD, Australije, Nemačke, Španije, Francuske…

Analiza Narodne banke Srbije (NBS) potvrdila je postojanje čipflacije i u našoj zemlji, pa je tako unutar kategorije hrana i piće u periodu od 2022. do 2024. godine kumulativan rast cena jeftinijih brendova bio za pet procentnih poena viši u odnosu na skuplje brendove.

NBS je analizom obuhvatila 58 proizvoda, među kojima su mlečni proizvodi, mesne prerađevine, konditorski proizvodi, kafa i bezalkoholna pića. U analizi nisu učestvovali proizvodi iz kategorije svežeg mesa, voća i povrća, iz metodoloških razloga.

Istraživanje je pokazalo da su cene u proseku ukupno porasle za 37,7 odsto, što je blizu stopi kumulativne inflacije u sektoru prerađene hrane i bezalkoholnih pića i na osnovu zvaničnih podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Jeftiniji brendovi su u tom periodu poskupeli za 40 odsto, a više od dve trećine (67 odsto) tog rasta cena ostvaren je u 2022. godini.

Kada je reč o skupljim brendovima, njihov kumulativni rast cena je bio oko 35 odsto. Više od 50 odsto rasta ostvareno je, takođe, u 2022. godini.

Na kraju 2022. godine, cene svih 58 proizvoda u proseku su bile veće za 23,4 odsto u odnosu na januar iste godine i bile su vođene rastom cena najjeftinijih brendova, koji su porasli za 27,4 odsto, naspram najskupljih brendova, koji su u proseku porasli za 18,4 odsto.

Predstavnici NBS su, na nedavno održanoj konferenciji „Izveštaj o inflaciji“, govorili o ovoj relativno novoj pojavi.

„Ono što možemo da vidimo je da je, kada je reč o mlečnim proizvodima i mesnim prerađevinama, najveći deo tog rasta ostvaren u 2022. godini, a da su se od sredine 2023. cene ovih proizvoda stabilizovale, te nije bilo značajnijih oscilacija od druge polovine 2023. godine“, ukazala je zamenica generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Mirjana Miletić.

Slično je bilo, kako je dodala, i sa cenama kafe i pića, s tim da je njihov rast cena nastavljen i u 2024. godini. To se, svakako, dovodi u vezu sa poskupljenjem kafe na svetskom tržištu, koja je dostigla gotovo rekordni nivo.

Jedini izuzetak, i to u poslednjih nekoliko meseci, primećen je kod konditorskih proizvoda, konkretno čokolade, gde su ipak više poskupeli skuplji brendovi.

Miletić je naglasila da je rast cena hrane usporio u 2024. godini, pa je tako njihov prosečan rast iznosio oko četiri odsto, što je niže od ukupne inflacije.

NBS očekuje da inflacija u ovoj godini uspori i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja od 3±1,5 odsto.

Koji su uzroci čipflacije?

Fenomen čipflacije se dešava upravo kada su najjači inflatorni pritisci, a to je bila druga polovina 2022. i početak 2023. godine.

Nekoliko faktora mogu biti uzrok čipflacije. Prvo, to je generalno niska elastičnost tražnje za hranom, koja je najniža upravo za najjeftinije brendove.

Takođe, rast cena može dovesti do zamene skupljih jeftinijim varijantama istog proizvoda, čime se povećava tražnja za najjeftinijim brendovima i stvaraju dodatni cenovni pritisci.

Kako su kupci usled visoke inflacije primorani da kupuju najjeftinije brendove, tražnja naglo raste, a sa tim i cene zbog niske elastičnosti proizvoda, kao što je hrana koja spada u osnovnu upotrebu.

Proizvođači i trgovci tako mogu preneti veći deo troškova na kupce i dalje povećavati cene najjeftinijih proizvoda u maloprodaji bez značajnog ugrožavanja prodatog obima, naročito ako očekuju dalje jačanje inflacije.

Slabija pregovaračka moć kupaca može biti dodatno eksploatisana ako je struktura tržišta duž lanaca snabdevanja, od proizvođača do maloprodaje, manje konkurentna, navodi se u izveštaju NBS.

„Pored toga, nesavršena tržišna struktura olakšava da se povećani troškovi proizvođača i trgovaca više nego u punoj meri preliju na maloprodajne cene, što je problem na koji je NBS više puta upozoravala i kome smo i do sada posvećivali značajnu pažnju, apelujući na trgovce da budu svesni važnosti svoje uloge koju imaju u lancu snabdevanja“, rekao je viceguverner NBS Željko Jović, na predstavljanju izveštaja.

Ostale vrste inflacije

Trgovci i proizvođači se na mnoge načine dovijaju kako bi se suočili sa rastom troškova, pa nekada žele da izbegnu da direktno povećaju cene svojih proizvoda jer bi naišli na otpor potrošača, te onda iznalaze načine da inflacija bude manje primetna.

Tako se godinama priča o šrinkflaciji („shrinkflation“), fenomenu koji je već uveliko poznat kupcima, kada se za istu ili čak veću cenu dobija manja količina proizvoda, odnosno manje pakovanje.

Ono što je trenutno evidentno na tržištu je i takozvani „greedflation“, odnosno gridflacija, koja se javlja kao pohlepna reakcija, gde se inflacija koristi kao izgovor da maloprodajne cene porastu više nego što su povećani troškovi proizvodnje.

Ovaj fenomen se prvi put pojavio tokom pandemije koronavirusa, kada su mnogi povećavali cene na veštački visoke nivoe zarad većeg profita, a sve pod izgovorom krize koju je izazvao COVID-19.

Podsećamo, zbog visokih maloprodajnih cena, juče je počela treća po redu akcija bojkota trgovinskih lanaca, koja traje od 24. februra do 2. marta, na koji poziva udruženje za zaštitu potrošača „Efektiva“.

Nakon dva generalna bojkota od jednog i od pet dana, ovoga puta je odlučeno da se krene sa sedmodnevnim bojkotom pojedinačnih trgovinskih lanaca, a prvi „na meti“ je Delez, koji u svom sastavu poseduje „Maxi“ i „Shop&Go“ objekte.

Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

​Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.