Šta se krije iza Vučićevog obećanja o mađarskoj nuklearki: Srbija nudi Mađarima deo EPS-a?

U svom nedavnom obraćanju predsednik Vučić je naglasio da će u narednom periodu u izgradnju infrastukture u zemlji biti uloženo oko 12 milijardi evra. Nije baš najjasnije da li je, kada je to rekao, mislio samo na investicije u energetiku, s obzirom da je govorio i o povećanom obimu ulaganja u namensku industriju, ali je sasvim izvesno da je u planu da akcenat bude na energetskim projektima.

Za deo PAKŠ-a, dajemo deo EPS-a?

Govoreći na ovu temu predsednik Vučić je istakao da je sa mađarskim predsednikom Viktorom Orbanom razgovarao da Srbija postane suvlasnik u nuklernim elektanama Pakš 1 i Pakš 2 i da bi se to platilo novcem ili valorizovalo suvlasništvom u nekoj srpskoj kompaniji.

Nuklearka PAKŠ 1, čija je izgradnja počela 1974. godine, a završena 1987. godine, u svom sastavu ima četiri bloka ukupne snage 2.000 megavata i podmiruje polovinu potreba potrošača u Mađarskoj za električnom energijom. Njeno zatvaranje se očekuje između 2032. i 2037. godine.

Plan je da se izgrade još dva bloka ukupne snage 2.400 megavata koji bi činili novu nuklearnu elektranu PAKŠ 2. Projekat izgradnje nove nuklearne centrale vredan je oko 12 milijardi evra. Ruska državna kompanija za nuklearnu energiju Rosatom počela je sa radovima u septembru, izlivanje betona na objektu počeće na jesen sledeće godine a plan je da elektrana počne sa radom 2030. godine.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da je izgradnja nukelarke dugoročan proces te da bi u slučaju da Srbija postigne aranžman sa Mađarskom o suvlasništvu u PAKŠ 2 na struju iz nje potrošači u našoj zemlji mogli da računaju tek kada ona bude izgrađena.

– Kada govorimo o tom ali i drugim energetskim projektima koje je u svom govoru pomenuo predsednik Vučić treba konstatovati da su na “dugačkom štapu”. To znači da nijedan od njih ne bi mogao da bude realizovan tako brzo da potrošače u Srbiji energijom počne da snabdeva u narednih par godina. Što se pak tiče nuklearne centrale PAKŠ 1 radi se o veoma vrednom objektu i jedini način da Srbija uđe u njegovo vlasništvo a da Budimpešti za to ne plati visoku novčanu sumu je da joj primera radi ustupi deo vlasništva Elektroprivrede Srbije. To bi svakako bilo veoma loše za potrošače u Srbiji jer bi mađarski suvlasnik insistirao na većoj ceni struje koja je za građane još uvek socijalna kategorija. Ulaskom stranog partnera to bi se promenilo na uštrb individualnih potrošača – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, bilo bi potpuno pogrešno da Srbija troši novac na kupovinu udela nukelarke u drugoj zemlji ili ustupa vredan resurs poput dela EPS-a da bi postala suvlasnik u toj centrali.

– Ako nadležni već razmišljaju u tom pravcu, onda je znatno povoljnija opcija da se nuklearka gradi na teritoriji Srbije i da država u okviru izgradnje angažuje što veći broj domaćih preduzeća da i ona imaju korist od tog projekta – smatra Gavrilović.

Novi naftovodi dobra inicijativa

Predsednik Vučić je u svom izlaganju rekao da se Srbija naftom snabdeva preko naftovoda JANAF iz Hrvatske, koja se pokazala kao „nepouzdan snabdevač“ i da zato sada želi da izgradi naftovod od 128 kilometara od Novog Sada do mesta Alđe u Mađarskoj koji bi koštao oko 100 miliona evra, ako ide trasom gasovoda preko Sente i Bečeja.

To bi trebalo uraditi za godinu i po dana do dve godine, a za to vreme će Srbija kupovati iračku naftu kojom bi se snabdevala preko JANAF-a, a koja je 20 odsto skuplja od ruske nafte. Vučić je dodao da će sa partnerima iz Otvorenog Balkana razgovarati i o naftovodu koji ide kroz Severnu Makedoniju do luke Drač.

Vučić je govorio i o izgradnji još jedne rafinerije koja bi mogla da prerađuje i drugu naftu osim ruske i iračke, pošto možemo da uvozimo naftu i „iz Venecuele, Irana i drugih zemalja“.

Gavrilović naglašava da je diverzifikacija pravaca za snabdevanje naftom poželjna i korisna stvar i da na tome svakako treba raditi ali da ne predstavlja bilo kakvu garanciju da će to sprečiti embargo nametnut iz političkih razloga.

– Sasvim je u redu da se naftom snabdevamo i iz pravca Mađarske međutim ono što treba naglasiti je to da bi za tu investiciju, koja bi išla u paketu sa drugim koje je najavio predsednik Vučić, trebalo izdvojiti veliku sumu novca a jedini način da Srbija do njega dođe bilo bi novo zaduživanje, odnosno uzimanje novih kredita. Sa druge strane, pravac iz Mađarske ne bi bio garancija da ćemo dobijati naftu u uslovima političke nestabilnosti u kakvoj se sada Evropa nalazi. Drugim rečima, isto tako kako Evropska unija može da spreči prolazak nafte za Srbiju preko teritorije svoje članice Hrvatske isto to može da izdejstvuje i u slučaju svoje članice Mađarske. Niko naime u aktuelnoj globalnoj političkoj situaciji ne može da tvrdi da je izgradnja alternativnog naftovoda garant da će nafte za potrošače u Srbiji zaista i biti. Kada je pak reč o naftovodu koji ide do Drača, a pomenuo ga je Vučić, opet treba znati da su i Severna Makedonija i Albanija članice NATO i da nema garancija da bi primera radi Albanija drugačije reagovala od Hrvatske kada bi joj Evropska unija tražila da prekine dotok nafte Srbiji – kaže Gavrilović.

Realna cena Đerdapa 3 još nepoznata

Predsednik Srbije najavio je da će se sigurno graditi hidroelektrane “Đerdap 3” i Reverzibilna hidroelektrana “Bistrica” koje će zajedno koštati oko četiri milijarde evra. O gradnji “Đerdapa” Vučić je istakao da se pregovara sa dve američke firme koje bi prema njegovim rečima „mogle da pomognu sa Rumunima“.

Ono što je interesantno je da je predsednik Vučić izneo veću cenu koštanja izgradnje hidroelektrana Đerdap i Bistrica nego što je ranije izrekla ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović. Ona je naime svojevremeno izjavila da bi ti projekti koštali 2,7 milijardi dok predsednik Srbije tvrdi da bi to ipak bilo četiri milijarde evra.

Gavrilović kaže da koliko će cena zaista iznositi zavisi prvenstveno od kapaciteta Hidroelektrane “Đerdap 3”.

– Za Reverzibilnu hidroelektranu “Bistrica” kapaciteti se znaju i to bi koštalo oko 700 miliona evra. Kada je reč o “Đerdapu 3” nadležni treba da kažu koliki je kapacitet planiran kao i da li bi se pored centrale gradio i vetropark. Kada bi se sve to znalo onda bi moglo da se kaže koja je realna cena izgradnje – zaključuje naš sagovornik.