Šta smo prošle godine plaćali skuplje, a šta je pojeftinilo?

Iako su se građani tokom prošle godine najviše žalili na visoke cene hrane, zbog čega je država u septembru donela uredbu o ograničenju cena pojedinih prehrambenih i drugih proizvoda, zvanična statistika pokazuje da je hrana u decembru prošle godine bila jeftinija nego godinu ranije, i to za 2,3 odsto.

Narodna banka Srbije takođe ocenjuje da je ova uredba doprinela obuzdavanju rasta cena hrane i smanjenju inflacije.

Međutim, iako je kraj godine doneo povoljniju sliku zahvaljujući ograničenju cena, podaci za celu godinu govore da su cene hrane, posmatrano u proseku, ipak porasle za 2,7 odsto u odnosu na 2024. godinu.

Kada je reč o kategoriji hrane, prošle godine su najviše poskupeli kafa, čaj i kakao, čije su cene u proseku bile više za čak 23,3 odsto u odnosu na godinu ranije. Sledeće na listi je voće, koje smo u proseku plaćali oko 18 odsto skuplje.

S druge strane, u odnosu na 2024. godinu, mleko, sir i jaja su prošle godine bili jeftiniji za 0,1 odsto, dok su cene povrća u proseku bile niže za 0,6 odsto.

Cene alkoholnih pića i duvana u proseku su porasle za 6,3 odsto u poređenju sa 2024. godinom.

Skuplje smo plaćali i odeću i obuću — u proseku za 4,3 odsto, pri čemu je u toj kategoriji najveći rast zabeležen kod usluga čišćenja, popravke i šivenja odeće.

Građani su prošle godine izdvajali znatno više novca i za račune za struju, grejanje, vodu i druge komunalne usluge. U proseku, cene komunalnih usluga bile su više za 4,3 odsto nego godinu ranije.

Najviše je poskupelo iznošenje smeća, u proseku za 17,1 odsto. Računi za vodu bili su viši za oko 13 odsto, dok su usluge odvođenja otpadnih voda takođe poskupele za približno 13 odsto.

Nešto niže račune, za oko 0,7 odsto, imali su prošle godine građani koji se greju na čvrsta goriva.

Lekovi i medicinske usluge u proseku su poskupeli za 5,2 odsto u odnosu na 2024. godinu.

Statistički podaci pokazuju i da su poštanske usluge prošle godine drastično poskupele, u proseku za čak 21,7 odsto.

Kada je reč o transportu, građani su morali da izdvoje više novca za putovanja železnicom, koja su u proseku poskupela za oko 15 odsto u odnosu na godinu ranije. Autobuski prevoz bio je skuplji za 3,5 odsto, dok je avionski saobraćaj zabeležio blago povećanje cena od 0,1 odsto.

Poskupeli su i paket-aranžmani, u proseku za oko 15 odsto, dok je ručanje u restoranima bilo skuplje za 8,9 odsto. Noćenje u hotelima koštalo je oko dva odsto više nego 2024. godine.

Više smo plaćali i usluge u frizerskim i kozmetičkim salonima, čije su cene u proseku porasle za 11 odsto.