Sve oči ovih dana uprte su u krojače sudbine građana Srbije, jer baš tako poslednjih meseci deluju premijer i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić i Aleksandar Vučić i ministar finansija Mlađan Dinkić. Dugo nedeljno popodne proveli su u zgradi Vlade, pokušavajući da se dogovore oko toga kako na najbezbolniji način država da uštedi koji dinar i izbegne bankrot. Sudeći prema prvim reakcijama, iako zvanično nigde nije saopšteno da li je nešto konkretno dogovoreno, spašavanje države neće ići lako.

Na jednoj strani su zahtevi lidera URS-a da se zamrznu plate i penzije, s druge Vučićevi da se zatvore firme u restrukturiranju na koje država troši stotine miliona dinara, da se povede računa o fiskalnoj disciplini i popravi investiciona klima, što uključuje i „dovođenje u red“ javnih preduzeća. Dinkić je opet za prodaju Telekoma, dok Vučić i Dačić to ne vide kao realnu i pravu opciju. Spisak mera za oporavak očigledno neće biti napravljen tako brzo, a Vlada će pomoć ovih dana zatražiti i od Fiskalnog saveta, sindikata, poslodavaca, ali i Nacionalnog saveta za privredni oporavak. U međuvremenu, za juče zakazana sednica Vlade na kojoj bi se razgovaralo o merama štednje pomerena je za danas zbog ranije dogovorenih obaveza ministara. Da je pokušaj da se Srbija izvuče iz ekonomske krize nužan, slažu se svi sagovornici Danasa, ali gotovo svi su mišljenja da je to trebalo učiniti mnogo ranije.

Predsednik Metalca i član Nacionalnog saveta za privredni oporavak Dragoljub Vukadinović kaže za Danas da Vlada treba da ponudi mere, a da će oni posle da kažu šta misle o tome. „Pričali su četiri sata i posle toga nije bilo saopštenja o tome šta je dogovoreno. Imaju po deset pomoćnika, svi neka se dogovore i kažu koje su nam to mere potrebne“, napominje Vukadinović.

On kaže da je pravo pitanje u stvari što se o ovome nije i ranije razgovaralo, zašto mere oporavka države tek sad dolaze na red. „Hiljadu puta sam pričao kako i šta treba uraditi i nikada nije bilo tako. Neka oni sad predlažu“, ističe Vukadinović.

Predsednik ITM grupe Toplica Spasojević kaže da mere obavezno moraju biti kombinovane i usaglašene sa svim akterima, od države, preko sindikata, do poslodavaca i privrede. „Jedino tako one mogu da budu efikasne“, tvrdi Spasojević.

On podseća da je kriza počela 2008. i da država nije adekvatno reagovala, dopustivši tako da posledice budu još veće. Na pitanje šta treba uraditi sa preduzećima koja su u restrukturiranju, Spasojević ističe kako ona nikada nisu dobila pravu priliku, „nisu dobila prave kadrove i pravu pomoć države“.

– Kad kažem pomoć države, ne mislim na klasičnu finansijsku pomoć, već na to što niko nije ulagao u neke razvojne projekte. Niko se nije osvrtao na to kad je Jat tražio dva aviona kao pomoć, niti IMT. Šta ćemo uraditi – ugasićemo IMT i onda uvoziti traktore? To nije rešenje – napominje Spasojević.

Kombinacija mera o kojima Spasojević govori, između ostalog, podrazumeva manje administracije, plus reindustrijalizaciju i otvaranje novog investicionog ciklusa. „Više ulaganja u proizvodnju, izvoz i zapošljavanje, a manje u neproizvodne sektore“, ističe Toplica Spasojević. On kaže da bi bilo jako lepo kada bi svaka opština u Srbiji imala bazen, ali da bi bolje bilo da svaka ima najpre fabriku, jer je to ono što nam treba.

Branko Pavlović, savetnik za privatizaciju, smatra da Vlada Srbije ekonomske probleme ne sagledava na pravi način.

– Loša budžetska situacija predstavlja samo posledicu, a nikako uzrok problema. I to je osnovna greška Vlade, što nema makroekonomski pristup problematici ispražnjene državne kase, odnosno što brka posledice i uzrok. Sasvim je jasno da treba izvršiti reformu penzionog sistema i restrukturirati javna preduzeća, međutim mere koje Vlada predlaže su kratkoročne, a ne dugoročne. Čak da se zamrznu penzije i plate, problem bi se rešio samo do kraja godine. A šta posle? Poenta je u tome da Vlada ne povuče nijednu od mera o kojima se u javnosti spekuliše da će ih primeniti, ekonomska situacije je toliko loša da će socijalnih posledica biti u svakom slučaju – navodi Pavlović.

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, kao osnovni uzrok budžetskog deficita vidi u tome što niti aktuelna Vlada niti prethodne u poslednjih šest godina, uopšte nisu vodile nikakvu ekonomsko-socijalnu politiku i potpuno su zanemarile radničko pitanje.

– Vlada Srbije se bavila EU i Kosovom, a o ekonomskim pitanjima i socijalnom dijalogu uopšte nije vodila računa. Ništa od onog što je obećano nije ostvareno. Jednostavno mere koje država želi sada da primeni su zakasnele. Nije urađena reindustrijalizacija, odnosno država nije pomogla tim preduzećima da stanu na noge i nađu strateške partnere, u javnim preduzećima je nastavljeno sa politikom zapošljavanja stranačkog i nestručnog kadra, što je sve dovelo do deficita u budžetu – ističe Veselinović.

On veruje da će promenama Zakona o radu država pokušati da uvede olakšice poslodavcima kada je reč o otpuštanju radnika To bi, kaže, trebalo da se sprovodi preko ugovora o radu na određeno vreme, odnosno ukidanjem stalnog radnog odnosa.

– Tako nešto ne postoji nigde u svetu i na taj način bi bila narušena osnovna radnička prava, što je za nas u sindikatu potpuno neprihvatljivo. Penzioni sistem se svakako mora reformisati, ali ne na način kako to čini Vlada već stimulisanjem poslodavaca da uplaćuju radnicima doprinose u privatne penzione fondove – zaključuje Veselinović.

Mere

Kao moguće mere štednje ovih dana pominju se izmene zakona o radu, ali i rešavanje problema javnih preduzeća koja su u restrukturiranju. Kao potencijalna mogućnost pominje se i prodaja Telekoma i rudnika Resavica, kao i zakup aerodroma Nikola Tesla. Možda najviše reakcija izazvao je predlog Mlađana Dinkića da se zamrznu plate i penzije. U opticaju je bilo i smanjenje plata u javnom sektoru, kao i izmena penzijskog sistema, veća fiskalna disciplina, ozbiljnija borba protiv sive ekonomije.

Uzroci

Uzrok ekonomskih nedaća Srbije je primena štetnog neoliberalnog koncepta u privredi, tvrdi Branko Pavlović. „Ekonomski koncept primenjen u Srbiji u potpunosti je onemogućio domaća preduzeća da se nose sa konkurencijom. Smatralo se da je bolje uvoziti nego proizvoditi, što je uticalo i na izvoz. Finansijski sektor je prepušten strancima, zbog loše ekonomske situacije domaće firme su bile prinuđene da se zadužuju pod visokim kamatama. Sve to i još mnogo drugih loših poteza u ekonomiji je uzrokovalo probleme koje sada pokušava da reši Vlada“, kaže Pavlović.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.