Blokaderi ili vlast: Ko je kriv za smanjenje privrednog rasta?

Prošlo je tačno pet meseci od tragedije u Novom Sadu, kada se srušila nadstrešnica železničke stanice i usmrtila 16 osoba.

Nedugo nakon toga, ovaj događaj, uz različita druga dešavanja, pokrenuo je studentske blokade, a zatim i brojne proteste širom Srbije.

Te blokade i protesti traju i danas, a društveno-politička kriza ne jenjava.

Upravo to, pojedini predstavnici vlasti iskoristili su kao razlog za lošu ekonomsku situaciju u kojoj se Srbija našla početkom 2025. godine.

Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno gostujući na televiziji Pink ponovo uperio prst u studente.

„Upropastili su nas blokaderi i svi ovi politički faktori. Ne mogu oni da nas unište do kraja, već su nam smanjili stopu razvoja i stopu rasta. U prvom kvartalu, prema fleš procenama, ona će biti oko tri odsto, a mogla je da bude i 3,6 i 3,8 odsto, da nismo imali ovakav zulum i ovakav teror kakav smo imali“, rekao je on.

Vučić je ponovo upozorio i na uticaj te krize na plate i penzije.

„Utoliko će i za toliko, pa puta određeni koeficijenti, biti manje povećanje plata i manje povećanje penzija. Oni su direktno uticali na to da uzmu novac iz džepa i radnicima i penzionerima u budućnosti. Pokazaćemo sve te parametre da ljudi vide – od turizma, naplate pdv-a, prodaje, trgovine… i svega drugog, svuda ćete moći da vidite pad koji je direktno zasnovan na rušenju imidža Srbije, na nemirima u Srbiji, na nasilju koje sprovode već četiri meseca“, kazao je on.

Iako zvanični podaci ne pokazuju da je situacija toliko loša, koliko pojedinci iz vlasti žele da je predstave, kriza svakako postoji. Međutim, pre upiranja prstom i traženja krivaca na ulicama Srbije, bitno je analizirati koji su pravi razlozi pada privrednog rasta.

Ekonomista Saša Đogović za Danas tvrdi da se tu radi o inverziji.

„To znači da se govori o tome da studenti, odnosno protestanti uzimaju novac ili zavlače ruku u džepove građana i penzionera, dok se u stvari radi o tome da su studenti protiv onih koji zaista zavlače ruke u džepove građana. To znači da se bore za funkcionisanje institucija i protiv sistemske korupcije i organizovanog kriminala“, ukazuje on.

Ta sistemska korupcija, kako upozorava Đogović, ubija sada doslovno i fizički, ali i ekonomski.

„Kroz korupciju se zahvata iz ‘ćupa’ opšte koristi i to se preraspodeljuje u neke privatne džepove, a moglo je da ide u neke investicije ili novi rast zarada, penzija i slično“, navodi on.

Naš sagovornik kaže da umesto da pogledaju sami sebe u ogledalu, oni traže krivca na nekoj drugoj strani.

„Lopov nam kaže – ‘Drž’te lopova’, a ne vidi sebe. Zato se radi o inverziji i nastojanju da se medijski prikažu protestanti, a posebno studenti, kao ona kategorija stanovništva koja negativno utiče na kvalitet života“, pojašnjava Đogović.

On dodaje da je manji privredni rast od očekivanog upravo posledica „nefunkcionisanja institucija i tvrdoglavosti same vlasti u nastojanju da zadrži takve institucije pod svojom kontrolom, što omogućava tu sistemsku korupciju“.

„Protesti su posledica te sistemske korupcije i porobljenih institucija koje ne vrše svoju funkciju u ostvarivanju opšte društvene koristi, već služe zaštiti uskih parcijalnih interesa“, ukazuje Đogović.

Kada se pogledaju novi zvanični podaci, naš sagovornik navodi da domaći turizam jeste u padu i dodaje da to jeste delimično posledica turbulentnih kretanja u zemlji.

„Zbog takve društveno-političke krize ljudi prave određeni otklon od putovanja, pa trpe one destinacije kod kojih su domaći turisti dominantna kategorija, što su uglavnom banje i planinski centri“, objašnjava on.

Što se tiče maloprodajnog prometa, i on je u februaru opao u odnosu na prethodni period.

„To je posledica proaktivnog delovanja udruženja potrošača kroz pozivanje na povremene bojkote određenih maloprodajnih lanaca. To se posebno reflektovalo u beogradskom regionu. Tvrdoglavost vlasti da zadrži status kvo i svoj autokratski model vladanja kroz papirnate institucije, dalje produbljuju društveno-političku krizu, što za sobom povlači i određene negativne efekte i u domenu maloprodajnog prometa“, navodi Đogović.

Što se tiče industrijske proizvodnje, tu je, prema njegovom mišljenju, dominantno reč o spoljnom faktoru.

„Reč je o autokomponentašima i krizi autoindustrije u Evropi, posebno u Nemačkoj. Takođe, u domenu kožarske industrije ili kod proizvodnje odevnih predmeta došlo je do određenog dezinvestiranja zbog povećanih troškova proizvodnje. Zato ne vidim da su bilo kakvi protesti uticali na tu dinamiku industrijske proizvodnje“, objašnjava Đogović i zaključuje da je na vlasti da nađe strategiju izlaza.

I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić za Danas potvrđuje da je u prva dva meseca ove godine došlo do usporavanja, a potom i pada privredne aktivnosti.

„To se, pre svega, odnosi na pad industrijske proizvodnje. Na to su imale uticaj i blokade, ali postoje drugi faktori koji su doneli ove slabije rezultate. Među tim faktorima, naročito je važno usporavanje evropske privrede, pogotovo nemačke i italijanske, koji su naši najvažniji trgovinski partneri i partneri za investicije“, ukazuje on.

Međutim, kada se detaljnije pogleda struktura privredne aktivnosti po industrijskim granama, prema rečima Arsića, vidi se da najveći pad imamo u delatnostima koje su od ranije pokazivale znake slabljenja.

„To su delatnosti poput tekstilne industrije, što može da se poveže sa slabljanjem cenovne konkurentnosti u toj industriji, gde za proizvođače nije više isplativo da rade u Srbiji uz ovakve troškove rada. Odlazak Benetona i drugih proizvođača iz tekstilne industrije iz Srbije nije posledica studentskih nemira, a to utiče na pad privredne aktivnosti. Takođe, smanjenje privredne aktivnosti u Naftnoj industriji Srbije verovatno je posledica najave sankcija, zbog čega neki smanjuju narudžine i već su se preventivno preorijentisali na kupovinu od drugih proizvođača“, pojašnjava naš sagovornik.

Arsić dodaje da sigurno postoji određen uticaj i protesta, ali da je bolje reći „uticaj političke krize“.

„Zato što se ne radi tu o tome da jedna strana bez ikakvih razloga izlazi na proteste, već iza toga postoji pobuna protiv postojećeg načina vladavine, koji se karakteriše visokim stepenom korupcije. Ako se tako to preseče i kaže da su protest organizovani iz čista mira, onda bi ispalo da su oni koji učestvuju u tome krivi, ali pitanje je zbog čega postoje ti protesti. I onda možemo reći da su pravi razlozi za pad privredne aktivnosti, razlozi zbog kojih ljudi protestuju“, naglašava on.

Blokade su, prema njegovim rečima, samo jedna od manifestacija političke krize, a uzrok te krize je, kako tvrdi, loš i neefikasan način vladavine.

„Čak i da su blokade jedini uzrok ovoga, odgovornost vlade je da se napravi neka vrsta društvenog dogovora, da se otklone uzroci i da prestanu blokade“, poručuje Arsić.

Što se tiče odražavanja na plate i penzije, on navodi da to u nekoj meri ide u skladu sa padom privredne aktivnosti.

„Čim ide sporije privredna aktivnost, ona utiče na to da sporije rastu plate u privatnom sektoru, dok su u javnom sektoru one definisane. Kada su penzije u pitanju ne bi trebalo da postoji taj uticaj, to je neka vrsta plašenja penzionera“, ukazuje Arsić.

On podseća da negativan uticaj na kretanje privredne aktivnosti ima i neisplaćivanje plata u prosveti.

„Plate su deo BDP-a, a takođe utiču i preko tražnje, a smanjiće kupovinu od strane ljudi koji rade u prosveti. Ovo što je vlada uradila, imaće takav uticaj“, zaključuje Arsić.