Foto: FoNet/Zoran MrđaProtesti studenata širom Srbije zahuktavaju se, a tako se zahuktavaju i osude vlasti i tvrdnje da to „razara“ srpsku ekonomiju. Međutim, čini se da podaci za januar, koji su do sada dostupni, to negiraju.
Studentski protesti i blokade u Srbiji traju već mesecima, a glavni pokretač svega bio je pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, kada je živote izgubilo 15 osoba.
Nakon te tragedije, studenti iz cele zemlje su krenuli u borbu za pravdu i izneli su svoje zahteve, od kojih nisu odustali do danas.
Međutim, kako vreme prolazi, vlast sve više šalje poruke o negativnim posledicama studentskih protesta na srpsku eknomiju.
U tome prednjači predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je nedavno izjavio da se nada da će uskoro prestati blokade, „koje nanose štetu svakom građaninu ove zemlje i razaraju ekonomiju„.
Pored toga, Vučić je dodao i da očekuje da će se to odraziti i na plate i penzije.
Predsednik je imao i niz kontradiktornih izjava, pa je rekao da je, zbog blokada, januar bio ekonomski najlošiji mesec.
Podsetimo, on je i nedavno na otvaranju Sajmu turizma u Beogradu ponovio da je decembar 2024. godine bio rekordan po broju dolazaka turista, ali da su januar i februar „najlošiji zbog neodgovornih i neozbiljnih ljudi“.
Ipak, to se kasnije prebacilo samo na februar.
„U januaru smo imali ukupni rast za 16 odsto, u februaru već imamo pad od sedam odsto u prvih 10 dana“, rekao je Vučić.
Ta promena, možda, dolazi zbog toga što ekonomski parametri, barem oni koje smo do sada imali prilike da vidimo, nisu poljuljani u januaru, čak naprotiv, svi su doživeli rast.
Pa je tako, u odnosu na januar prošle godine, broj dolazaka turista u januaru ove godine bio veći za 16,1 odsto, a broj noćenja za 16,7 odsto. Rast u broju noćenja domaćih turista veći je za 15,1 odsto, a broj noćenja stranih turista za čak 18,6 odsto, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Isti podaci pokazali su i da je industrijska proizvodnja u januaru bila za 0,4 odsto veća nego u januaru prošle godine, kao i da je promet u trgovini na malo u januaru bio za 6,7 odsto veći u tekućim cenama, a kada se isključi efekat inflacije, u stalnim cenama maloprodaja je povećana za 2,7 odsto, u odnosu na isti mesec prošle godine.
To za Danas potvrđuje i ekonomista Saša Đogović, koji navodi da trenutno januarski podaci ne pokazuju negativan uticaj.
„Kada gledamo industrijsku proizvodnju vidimo da je ona u blagom plusu na godišnjem nivou, kao i podaci o maloprodajnom prometu, koji, takođe, na godišnjem niovu beleže rast“, ističe on.
Kako dodaje, rast prometa u maloprodaji izvazvan je delimično i povećanjem penzija od decembra, koje su isplaćene u januaru.
„To je svakako doprinelo, kao i povećanje plata u javnom sektoru, koje se isplaćuju u februaru od osam odsto, odnosno u prosveti 11 odsto. To je dalo određenu vrstu komocije kod jače lične potrošnje tokom januara. Na mesečnom nivou imamo pad, ali to je uvek pad u odnosu na decembar, koji je karakterističan kao pretpraznični mesec“, objašnjava naš sagovornik.
Kod turizma, takođe, imamo rast broja noćenja i domaćih i stranih gostiju.
„To je posledica, odnosno rezultat povoljnijih zimskih prilika ove godine, kada je bilo i prirodnog snežnog pokrivača, što je dovelo do povećane domaće i regionalne potražnje za turističkim kapacitetima u planinskim destinacijama, koje su i zabeležile najveći broj noćenja“, navodi Đogović.
Zbog svega toga, kako dodaje, ovde ne vidimo negativan efekat studentskih protesta.
„Moguće je da strane direktne investicije imaju tu negativnu dinamiku, ali to svakako nije posledica blokada ili protesta, nego posledica nepostojanja efikasnih institucija, na koje se upravo i adresiraju ovi protesti“, ukazuje Đogović.
On naglašava da su oni izazvani nefunkcionalnim institucijama, koje su „partitokratskog karaktera i nisu u službi interesa društva, već uksogrupnih ili ličnih interesa.“
„Blokade su posledica takvog društvenog ambijenta i ne mogu biti uzrok bilo kakvih negativnih gibanja, već uzrok leži upravo u neefikasnim institucijama, koje su indiferentne prema sistemskom mitu i korupciji i organizovanom kriminalu“, upozorava Đogović.
Ono što može još da se doda kao negativna pojava, prema njegovim rečima, jeste inflacija.
„Ona je bila 4,6 odsto na godišnjem nivou u januaru, a ona svakako nije posledica studentskih protesta, jer oni ne mogu da utiču na potrošačke cene, već je posledica strukturalnih dešavanja u samoj privredi u smislu kartelizacije tržišta i prebacivanja tereta na leđa potrošača“, navodi naš sagovornik.
On podseća i na brojne usluge koje su poskupele.
„Poštanske usluge su kod nas na godišnjem nivou u januaru porasle za 52,6 odsto, zatim cena odnošenja smeća za 25,8 odsto, snabdevanje vodom 11,6, prevoz putnika železnicom za 23,8 odsto. Tu ima dosta dirigovanih cena i toga da se neracionalnosti poslovanja prebacuju na teret potrošača“, ukazuje Đogović.
Ipak, kako dodaje, u narednom periodu mogu se očekivati neke negativne posledice uzrokovane društvenim okolnostima.
„Ono što u nadolazećem periodu možemo očekivati jeste da dođe do popuštanja turističkog prometa, zbog naglašene i duboke duršteno-političke krize koja se već reflektuje i međunarodnoj javnosti. Tokom januara ona njima nije bila dovoljno vidljiva, a bilo je i unapred ugovorenih rezervacija pa su ljudi dolazili. Međutim, već u februaru, posebno iz regiona, očekuje se manji priliv gostiju, što će se svakako odraziti na manji turistički promet“, pojašnjava on.
Kada se govori o maloprodajnom prometu i tu se očekuje pad.
„Ali, pre svega, pad zbog bojkota trgovinskih lanaca, očekuje se manji promet u ferbruaru. Februar ima i manji broj radnih dana, ali će sigurno i taj bojkot imati svoj negativan uticaj. I taj bojkot je opet nastao kao posledica impefektnosti na tržištu, te je samo izbacio na površinu nezdavoljstvo koje postoji kod potrošača“, objašnjava Đogović.
Što se tiče industrijske proizvodnje, tu postoji spoljni faktor koji će delovati negativno, dodaje on.
„Fabrika kablova u Zaječaru je u februaru već slala zaposlene na plaćena odsustva, zatim imamo „Džonson“ u Nišu koji zatvara svoje pogone, pa „Drekslmajer“, koji će postepeno da spušta svoju proizvodnju, da bi 2026. godine prestali sa radom. Bićemo svedoci negativnih posledica krize autoindustrije u Evropi, što će se odraziti na pad porudžbina kod naših autokomponentaša i samim tim pad proizvodnih aktivnosti“, ukazuje Đogović.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović smatra da jake i održive privrede imaju u svom privrednom sistemu ugrađene mehanizma koji negativne elemente neutrališu ili minimiziraju njihov uticaj, dok pozitivne elemente jačaju i „šire“ ih kroz celu arhitekturu sistema.
„Ako je tačno to što zvanična vlast tvrdi o uticaju studentskih blokada i šetnji na privredu, to znači da je ona bila u skladu sa legendarnim iskazom pesnika Branka Miljkovića: ‘Ako smo pali, bili smo padu skloni““, ukazuje on.
Naš sagovornik dodaje i da se sada skup ekonomista „opšte“ orijentacije na Kopaonik biznis forumu dosetio da nešto nije baš u najboljem redu i da treba preformulisati i usvojiti nove politike za „ekonomskog tigra“ Zapadnog Balkana, kako bi se dostigao nivo više srednje razvijenih zemalja.
„Dalja ulaganja u tekstilnu industriju, proizvodnju obuće, drvne građe, rudarenje… ne daju očekivane efekte. Strani investitori koje smo dočekivali, ne samo pogačom i solju, već sa mnogo više poklona, iznenada postaju nezahvalni i odlaze na bolju i atraktivniju destinaciju“, naglašava Filipović.
Za to vreme, kako ukazuje, domaći privrednici „muku muče“ gde i kako da uposle svoje kapitale.
„Zato što nemaju poverenja u postojeći sistem, nema sigurnosti uloga, ni prava privatne svojine i ugovora uz diskriminatornu i selektivnu primenu i tumačenje zakona“, navodi naš sagovornik.
On ističe da studentski protesti, čak i ako jesu delimično usporili odvijanje ekonomskih tokova, ukoliko se zahtevi ispune u potpunosti značili bi funkcionišuće i efikasne institucije, sigurnost uloga i prava svojine, transparentnost u trošenju javnih resursa, uz efikasnu kontrolu nezavisnih institucija.
„Čak i početne eventualne kontraindikacije, ako ih ima, u ne tako dalekoj perspektivi dovode do podsticaja rastu i razvoju domaće privrede, ukoliko oslobode institucije da deluju u skladu sa ustavom i zakonima, uliju sigurnost i predvidivost događanja u domaću privredu i oslobode preduzetnički duh naroda“, zaključuje Filipović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
