Svetske berze: Oporavak tržišta u turbulentnoj nedelji

Indeks S&P 500, koji je na početku nedelje otpočeo silazni trend tržišta, uknjižio je sedmični rast od 5,7 odsto nakon što je Tramp odložio primenu recipročnih carina. Indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, beležio je još veće fluktuacije, ali je na kraju nedelje uknjižio rast od 7,3 odsto.

Američke carine, te vesti i špekulacije oko ove teme, bili su dominantni faktori koji su kreirali tržišne trendove protekle sedmice.

Nakon što je Tramp najavio mere kojima nastoji redefinisati trgovinske odnose SAD i sveta, indeks S&P 500 je na startu sedmice nastavio žestoku rasprodaju, skliznuvši prvi put od 2022. godine u silazni trend tržišta, koji označava korekciju veću od 20 procenata u odnosu na prethodno dostignut maksimum.

Rasprodaju akcija pratila je i panika na tržištu obveznica gde je cena američkog duga drastično porasla. Prinos na 10-ogodišnje obveznice je porastao sa 4,0 na 4,5 odsto, dok je prinos na 30-ogodišnje obveznice skočio sa 4,42 na 4,88 odsto.

Ove dramatične okolnosti na tržištu ponukali su američkog predsednika da iznova iznenadi investicionu javnost saopštenjem da pauzira primenu recipročnih carina na period od 90 dana.

Ova objava, koja je stigla u sredu usred trgovačkog dana, vinula je indeks S&P 500 skoro 10 procenata, što je njegova najveća dnevna pozitivna promena još od 2008. godine i fluktuacija tokom svetske ekonomske krize.

Tramp je većini američkih trgovinskih partnera spustio uvedene carine na 10 procenata na 90 dana kako bi omogućio pregovore sa tim zemljama. Ova pauza objavljena je svega nekoliko sati nakon što je roba iz skoro 90 zemalja postala predmet strožih, takozvanih recipročnih carina koje su uvedene u cilju smanjivanja američkog trgovinskog deficita i
podsticanja procesa industrijalizacije.

Izuzetak je bila Kina kojoj je Tramp dodatno uvećao carine, a u međusobnom nadgornjavanju do kraja nedelje stopa je dostigla nivo od 145 procenata. Kineska strana je povećala namete na američku robu na 125 procenata.

Završetak burne trgovačke sedmice nije označio i kraj turbulentnih dešavanja na polju kreiranja nove trgovinske politike. Američka administracija je u petak uveče saopštila da će mobilnih telefoni, elektronski uređaji i čipovi biti izuzeti od inicijalno propisanih carina, što bi moglo biti veliko olakšanje za Apple i druge američke tehnološke kompanije oslonjene na međunarodni lanac snabdevanja.

No, tokom vikenda visoki državni zvaničnici američke administracije ugasili su ova nadanja, navodeći da će ovo
oslobađanje biti tek privremeno dok se ne odrede sektorske carine za tehnološke proizvode, uključujući i čipove.

U ovakvim okolnostima gotovo nezapaženo je prošao izveštaj o inflaciji koji je pokazao pad inflatornih pritisaka i kada su ukupna i bazna inflacija u pitanju. Indeks potrošačkih cena pao je na mesečnom nivou 0,1 odsto odnosno godišnje porastao 2,4 odsto, što je bilo ispod konsenzusa od 2,6 odsto.

Bazna inflacija porasla je 0,1 odsto mesečno i 2,8 odsto godišnje, takođe ispod konsenzusa od 3,0 odsto. Ovo je prvi pad bazne inflacije ispod nivoa od tri odsto u poslednje četiri godine.

U drugom planu je bio i početak sezone korporativnih objava koje su u petak tradicionalno otvorile najveće američke banke koje su listom ostvarile rezultate bolje od očekivanja. Očekuje se da su kompanije iz indeksne korpe u prvom tromesečju ostvarile rast profita od 5,8 odsto, što bi bio sedmi kvartal rasta poslovanja.

No, očekivanja investitora beleže kontinuirani pad u protekla tri meseca i faktički su prepolovljena u odnosu na kraj decembra. Sličan trend važi za čitavu 2025. godinu u kojoj se u skladu sa aktuelnim makroekonomskim i geopolitičkim okolnostima više ne očekuje dvocifrena stopa rasta profita.

Dobitnik nedelje

Akcije najveće američke banke, JPMorgan (JPM), skočile su u petak četiri odsto nakon objave kvartalnih rezultata, dok su se na nedeljnom nivou oporavile više od 12 procenata.

Iako je banka objavila rezultate bolje od očekivanja, u fokusu su bile negativne projekcije uprave koja sa verovatnoćom od 50 procenata očekuje ove godine recesiju u američkoj i svetskoj privredi.

U očekivanju sporijeg privrednog rasta i veće inflacije, ova banka je povećala troškove po očekivanim kreditnim gubicima na 3,3 milijarde dolara u odnosu na 1,9 milijardi dolara prošle godine.

Gubitnik nedelje

Akcije američkog maloprodajnog lanca sportske opreme, Foot Locker (FL), pale su prošle sedmice dodatnih 6,6 odsto, spustivši se na 11,8 dolara, što je nivo poslednji put viđen na obrisima svetske ekonomske krize.

Foot Locker, čija se vrednost od početka godine skoro prepolovila, već neko vreme se nalazi u procesu strateškog restrukturiranja, a sada se kao i čitava industrija suočava sa potencijalnim rizicima usled mogućeg uvođenja visokih
carina na gro robe.

Kompanija je uveliko preduzela korake kako bi sprovela program smanjivanja troškova u očekivanju većeg pritiska na već narušenu profitabilnost.

Autor je glavni broker Momentum skjuritiz.