Najvažnije je da se na pravi način definiše kako treba reformisati poreski sistem u Srbiji. Naime, treba ga urediti adekvatno kako bi bio pre svega jasan i pošten i da privrednici tačno znaju koje namete plaćaju i zašto – izjavila je juče Amalija Pavić, izvršna direktorka Američke privredne komore u Srbiji na konferenciji „Reforma poreskog sistema i parafiskalni nameti u Srbiji“ u organizaciji Danas konferens centra.


Prema njenim rečima, država treba da ustanovi „uniformne“ kriterijume za naplatu parafiskalnih nameta na lokalu. Ona je dodala da to ne znači da iznosi taksi treba da se utvrđuju na centralnom nivou ali da bi svakako trebalo odrediti okvire do kog nivoa naknada može da ide. – Na lokalnom nivou se veoma često dešava takozvano „odokativno“ određivanje taksi, odnosno privrednik ne zna koliki će biti iznos naknade tako da bi tu oblast trebalo urediti tako da se cene koštanja znaju unapred. Veliki problem je i u tome što su raznorazni nameti definisani u velikom broju zakona pa su privrednici dužni i da se upoznaju i sa zakonima iz oblasti kojima se ne bave kako bi saznali šta sve moraju da plate. Takođe, privrednici bi trebalo da budu upoznati i sa tim kako se određuje visina nadoknade – naglasila je Amalija Pavić.

Potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić je istakla da je potrebno ukinuti pravo na diskreciono uvođenje taksi i odrediti njihovu adekvatnu visinu. Ona je istakla da je istraživanje koje je sprovela PKS pokazalo da 34 odsto privrednih preduzeća ističe da im povećanje raznoraznih taksi uvećava troškove poslovanja za pet do 30 odsto.

– To jasno ukazuje koliko brojne i nepotrebne takse opterećuju rad privrede i zbog toga treba definisati način formiranja taksi. Isto tako treba obratiti pažnju i na to kako se prikupljena sredstva troše – rekla je Vidosava Džagić. Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević pohvalio je nameru vlade da ukine 104 od 370 parafiskalnih nameta privredi, ali je zamerio što se još uvek ne zna o kojim taksama i nametima je reč. Knežević je ocenio da će proceduru usporiti to što je za ukidanje prvog seta parafiskanih nameta potrebno promeniti 30 zakona. Biće potrebno od šest meseci do godinu dana da bi se videli efekti najavljene mere, čak i ako se, kako je najavljeno, donese krovni zakon koji će izmeniti sporne članove u tih 30 zakona, a privreda koja je u agoniji nema više nijedan dan. Tražimo poresku reformu na taj način da se rasterete porezi na rad, a ne opterete porezi na imovinu i porezi na dobit a umesto toga na četiri načina se podižu troškovi poslovanja i to povećavanjem poreza na dodatu vrednost, poreza na dobit, poreza na dohodak i povećavanjem akciza. Reč je o „šminkanju mrtvaca“ i potrebi da se političko-estradnim merama kompenzuju suštinske reforme – istakao je Knežević. Jelena Bojović, programska direktorka NALED-a, naglasila je da postoji ukupno 370 neporeskih davanja kojima su opterećeni privrednici u Srbiji. Veći deo prihoda od tih nameta, dodala je ona, odlazi u kase lokalnih samouprava. Prema njenom mišljenju privrednici treba da obrate pažnju gde odlazi taj novac, odnosno na šta se troši. Velibor Pešić, predstavnik Privredne komore Beograda, naglasio je da je ta institucija uspela da se dogovori sa nadležnima u Gradu da privrednici koji su tek počeli sa biznisom ne moraju da plate „firmarinu“ (samo u prvoj godini poslovanja), te da je predlog PKB da taj namet plaćaju samo oni koji zauzimaju više od pola metra kvadratnog prostora. On je istakao da je naplaćivanje „firmarine“ protivustavno.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.