Testovi na norovirus nisu novost za srpske malinare

Ističe se, takođe, da se godinama unazad proizvođači edukuju da poštuju higijenska pravila gajenja i berbe, što je preduslov za preventivno delovanje. U Pravilniku o posebnim uslovima higijene ploda maline i kupine u svežem ili smrznutom stanju u svim fazama prometa navedeno je, između ostalog, da plod maline, ili kupine, nije bezbedan ukoliko sadrži patogen (norovirus) koji može da bude štetan po zdravlje ljudi. Treba, takođe, podsetiti da se bezbednost voća koje se izvozi dokazuje laboratorijskim ispitivanjem. Rezultati analize sastavni su deo izvozne dokumentacije, zajedno sa dokumentacijom o sledljivosti kojom se može dokazati iz koje partije, lota, serije ili šarže, i na kojoj količini, je uzet uzorak za analizu kod izvoznika, odnosno prerađivača. U Zavodu za javno zdravlje Užice funkcioniše jedna od dve laboratorije u Srbiji (druga je u Novom Sadu) u kojoj se obavljaju testovi na norovirus. Reč je o veoma sofisticiranoj usluzi, koja je uvedena na zahtev izvoznika iz užičkog kraja.

– Od uvođenja kontrole maline na norovirus u Zavod za javno zdravlje Užice stizalo je u proseku oko tridesetak zahteva godišnje. Ove godine, međutim, stiglo je više od 100 zahteva i to neće biti konačni broj, s obzirom na to da se analize rade kontinuirano cele godine. Na sreću, ni u jednom uzorku nisu pronađeni genetski materijali norovirusa genoma 1 i genoma 2 – komentariše za Danas prof. dr Biljana Mijović, direktorka tog zavoda, i podseća da se analize obavljaju i na zahteve hladnjača iz drugih delova Srbije, ali i na zahtev Ministarstva poljoprivrede.

Na pitanje da li je posle odluke EU da pojača nadzor nad našim izvoznim kontingentima porastao broj zahteva izvoznika za analizom, naša sagovornica kaže da je trend rasta posledica pre svega poštovanja Pravilnika koji je Ministarstvo poljoprivrede usvojilo kako bi se predupredili eventualni problemi, pa i ovi sa norovirusom koji je uzročnik crevnih infekcija i na maline može da se prenese ukoliko berači ne operu dobro ruke.

– Mi dobro sarađujemo sa proizvođačima maline i vlasnicima hladnjača tako što ih edukujemo, a oni kasnije obučavaju ljude koje angažuju za berbu, ili preradu tog voća. Organizovali smo i posebna predavanja za berače. Ali, sve zavisi od toga u kojoj meri su vlasnici hladnjača uveli HACCP sistem kvaliteta i kontrolu kritičnih tačaka u celom lancu od berbe do skladištenja – navodi direktorka Zavoda u Užicu.

Na opasku pojedinih izvoznika da testovi na norovirus nisu validni u EU, te da su prinuđeni da te vrste analiza obavljaju u inostranstvu, Biljana Mijović odgovara da je tačno da metoda testiranja na norovirus koja se primenjuje u zavodima u Užicu i u Novom Sadu nije akreditovana, ali da se niko od izvoznika nije žalio na to da se rezultati analiza ne priznaju u EU.

– Akreditacija bi podrazumevala izuzetno velika ulaganja, jer su preporuke EU iz avgusta prošle godine veoma zahtevne. To bi, između ostalog, značilo kupovinu nove opreme i proširenje prostora, a to su velika ulaganja i teško da bi laboratorije u Srbiji mogle da ispune takve standarde. Podsetiću da i u Evropi mali broj laboratorija ispunjava tako visoke standarde. S druge strane, ne postoje čak ni međulaboratorjska poređenja u svetu da bismo u tome mogli da učestvujemo, što je jedan od uslova za akreditaciju te usluge – objašnjava Biljana Mijović i podseća da su stručnjaci iz Nacionalne laboratorije za hranu Švedske obučavali kadrove u užičkom Zavodu i da je sa njima dogovorena eventualna međulaboratorijska saradnja.

U firmi Sirigojno kompani, jednom od najvećih otkupljivača i izvoznika maline, koja je sertifikovala i u svoju proizvodnju uvela mnoge međunarodne standarde o kvalitetu i bezbednosti hrane, kažu da je u zaštiti od tog virusa najznačajnija edukacija. Kompletan proces proizvodnje funkcioniše u skladu sa integrisanim standardima upravljanja bezbednošću i kvalitetom hrane (HACCP, ISO 22000, BRC, IFS). Poljoprivredna proizvodnja usaglašena je sa zahtevima GLOBAL G.A.P. standarda, a poštuju se i zahtevi KOSHER standarda.

-Uspostavili smo kompletan sistem protiv norovirusa, koji kreće od edukacije proizvođača, do svih faza u samoj hladnjači i finalnog proizvoda. Osim eksperata iz naše firme u edukaciju proizvođača uključeni su i eksterni stručnjaci, poput profesora univerziteta, stručnjaka iz Instituta za voćarstvo u Čačku, sanitarnih inspektora, kao i eksperata za zdravstvenu bezbednost, koje angažujemo za vreme zimske škole za kooperante – ističe za Danas Ana Ljubojević, menadžerka razvoja u Sirogojno kompani.

Dodaje da postoji i savetovalište za kooperante, a štampaju se i novine sa informacijama koje su važne i za zaposlene i za kooperante. Svi kooperanti te kompanije moraju da prođu edukaciju a stečena znanja prenose beračima. Osim toga stručnjaci te firme odlaze na teren i cele godine kontrolišu stanje u malinjacima svojih kooperanata. Konstatujući da je norovirus bolest prljavih ruku i da higijena berača igra ključnu ulogu u prevenciji, Ana Ljubojević naglašava da je prerada druga stepenica u zaštiti, „mada je najveća verovatnoća da se kontaminacija dogodi u postupku branja maline“.

Borko Pavić, sekretar udruženja Srpska malina, navodi da je ta asocijacija proizvođača podržala kampanju u vezi sa prevencijom norovirusa, koju je pre godinu i po pokrenulo Ministarstvo poljoprivrede. Štampani su, i proizvođačima podeljeni, lifleti kojima se ukazuje na važnost higijene u procesu uzgoja i berbe maline. „Za godinu ili dve, ukoliko ne budemo preduzeli sve što je potrebno u zaštiti od norovirusa, mogli bismo da se nađemo u veoma nezavidnoj situaciji kad je reč o plasmanu maline na inostrano tržište“, upozorava Pavić i dodaje da to udruženje nije uspelo da uspostavi saradnju sa Poljoprivrednom stručnom i savetodavnom službom u Užicu koja je, kako navodi, u obavezi da bude spona između Ministarstva poljoprivrede i proizvođača. „Sa pojedincima iz te službe sarađujemo, ali direktor ne želi saradnju, niti je za to zainteresovan jer, verovatno, nije shvatio ozbiljnost svoje pozicije. Predlagali smo da potpišemo ugovor o poslovno tehničkoj saradnji, ali u tome nismo uspeli“, kaže Pavić.

Međutim, Miroslav Milivojević, direktor Poljoprivredne stručne i savetodavne službe u Užicu, odbacuje Pavićeve tvrdnje i navodi za Danas da je ta služba, čiji je osnivač država, dužna da sarađuje sa svim proizvođačima i da to i čini. „Mi se odazivamo svim pozivima poljoprivrednika i udruženja koji žele da im naši stručnjaci pruže savete i održe stručna predavanja, ali kao državna firma ne možemo da podržavamo blokade puteva. To udruženje nas nikada nije pozivalo na saradnju, osim individualnih proizvođača maline“, tvrdi za Danas Milivojević.

Skupa, ali neophodna analiza

– Dok smo radili analizu na samo jedan genom norovirusa cena je bila 10.000 dinara, ali preporuka Evropske komisije je da treba da promenimo vrstu testova i da utvrđujemo prisustvo i genoma 2 i genoma 1, zbog čega je ta usluga poskupela i sada košta oko 40.000 dinara. Dogovorili smo se da, ukoliko utvrdimo norovirus, uzorke dostavljamo jedni drugima, kako bismo imali dokaze o tome – ističe za Danas Biljana Mijović, direktorka Zavoda za javno zdravlje Užice.

Zaštita imidža

– Činimo sve da edukujemo kooperante, ali potrebna je šira akcija kako bi se postigao željeni efekat. Potrebno je da se u proizvodnju i preradu maline uvede red, odnosno da svi poštuju standarde kvaliteta i bezbednosti. Jer, ukoliko se pronađe norovirus u bilo kojoj isporuci iz Srbije, to će negativno uticati na naš imidž na inostranom tržištu. U toku je postupak izrade standarda, taj posao poveren je radnoj grupi Ministarstva poljoprivrede, koji bi trebalo da primenjuju svi proizvođači i prerađivači zainteresovani za dobijanje licence – kaže Ana Ljubičić, menadžerka razvoja u firmi Sirogojno kompani.