Ograničavanje trgovačkih marži: Šta možemo da naučimo od Mađarske i Rumunije?

„To su možda i najbolje mere za običan narod, za sve naše ljude, za sve naše građane“, poručio je on.

Još od kraja jula traju najave mera koje bi trebalo da spuste cene pre svega osnovnih prehrambenih namirnica, a same najave podsećaju na akcije iz prethodne dve godine „Bolja cena“ i „Najbolja cena“. Ovog puta međutim, pomenuti su i primeri Mađarske i Rumunije, a Vučić je na jednom gostovanju na TV Pink najavio i donošenje uredbi o ograničavanju marži.

„Marža mora biti niža i očekujem da ukupno cene u Srbiji dovedemo da padnu više od 15 do 20 odsto. Pre svega govorim o ovom prehrambenom delu, dakle od žitarica, hleba, ulja, brašna, svega drugog što je neophodno, dakle što vam je najpotrebnije za svakodnevni život, do bezalkoholnih pića, da sve to padne do 20 odsto“, poručio je on.

On je pomenuo modele koje su primenili Mađarska, RUmunija i Severna Makedonija prethodnih godina.

Mađari trenutno imaju na snazi ograničenje maloprodajne marže na 10 odsto na oko 1.000 artikala u okviru 30 kategorija proizvoda, osnovnih životnih namirnica. Uredba je doneta u martu ove godine i to zbog ponovnog rasta cena hrane, a vlasti su se pozivali na neumerene marže koje su maloprodavci zaračunavali na neke proizvode. Na primer, 129 odsto na kiselu pavlaku ili 7o-80 odsto na jogurt. U primeni ov uredbe vlasti se fokusiraju na velike trgovinske lance, sa godišnjim prometom većim od milijardu forinti (oko 2,5 miliona evra).

Mađarska je tokom 2023. godine iskusila ogroman skok inflacije do maksimalnih 25,7 odsto i imali su ubedljivo najveći rast cena u Evropi. Oni su još 2022. godine uveli zamrzavanje cena za osnovne životne namirnice, ali je ta uredba istekla krajem jula 2023. godine.

Mađari su uveli i onlajn nadzor cena za oko 100 proizvoda.

U Rumuniji je 2023. godine doneta uredba o limitiranju trgovačkih marži koja je, za sada, produžena do kraja septembra ove godine. Rumuni su otišli korak dalje i ne samo da su za određene grupe proizvoda limitirali marže trgovaca, već i svih učesnika u lancu snabdevanja za 21 proizvod.

Tako prerađivač, odnosno prehrambena industrija može da zaračuna maržu do 20 odsto na trošak proizvodnje.
Zatim distributeri mogu da se ugrade najviše pet odsto plus operativni troškovi i to je ukupna marža za distributere bez obzira koliko ih ima u lancu određenog proizvoda.

Maloprodavcima je ograničena marža na 20 odsto na šta se dodaju direktni i indirektni troškovi.

Uvoznicima ulja, brašna, šećera i itd. marža je ograničena na pet odsto.

Mađari su ograničili marže na meso (pileći file, batak, krilca, celo pile i ćureći file, kao i svinjsko meso).

Limitirane su marže i na mleko, maslac, pavlaku, jogurt, sireve i margarin.

Ova pravila važe i za pšenično brašno, šećer, suncokretovo ulje, šargarepu, krompir, beli luk, jaja i parizer.

U Rumuniji su uvedena ograničenja za slične namirnice koje čine osnovnu potrošačku korpu.

Pitanje je da li je ovo pomoglo porodičnim budžetima Mađara i Rumuna. Prema poslednjim podacima, u julu je Rumunija imala najveću međugodišnju inflaciju u EU od 6,6 odsto. I Mađarska je pri vrhu sa 4,2 odsto.

Mađarske vlasti su tvrdile da su posle mesec dana primene, cene proizvoda koje su gađali merama, smanjene za 18,6 odsto u proseku. Ipak, cene hrane u ovoj zemlji rastu po godišnjoj stopi od 4,5-pet odsto.

Kritičari ove mere u Mađarskoj tvrde da se efekti vide na ovim proizvodima, ali ne i na ukupnoj inflaciji, pa čak ne i na ukupnim cenama hrane, jer su prihodi nadoknađeni na drugim proizvodima.
U Rumuniji je zabeleženo usporavanje inflacije prošle godine, negde i pad cena proizvoda čije marže su plafonirane, ali već ove godine, u julu, je međugodišnji rast cena hrane preko osam odsto.

Boban Stojanović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Nišu kaže da je teško oceniti efekte mera koje još nisu obelodanjene, ali da prethodne mere sa zamrzavanjem cena osnovnih životnih namirnica nisu dale neki efekat.

„Najbolji način da se cene drže pod kontrolom je da tržište radi svoje, da se učesnici kroz fer konkurenciju takmiče i obaraju cene. Preduslov za to je što više učesnika, a kod nas su dva, tri dominantna trgovinska lanca, koji mogu da se dogovaraju, ali i ne moraju, mogu da prate jedni druge. U Bugarskoj i Hrvatskoj postoji mnogo više trgovinskih lanaca“, napominje on.

On ukazuje d ami imamo i nezavisno regulatorno telo, Komisiju za zaštitu konkurencije, koju niko ne spominje, a čiji je posao da sprečava dogovoranja, diskirimanciju na tržištu itd.

Stojanović podseća da je KZK otvorila postupak ispitivanja povrede tržišta protiv trgovinskih lanaca koji još nije okončan, ali i da je pre toga dozvoljavanjem da se spoje Atlantik kafa i Donkafa, napravila igrača sa 70-80 odsto učešća na tržištu mlevene kafe.

„Visok nivo cena je posledica nedostatka konkurencije između tržišnih učesnika. Možda se na kratak rok nešto i postigne regulisanjem tržišta, ali na dugi rok je potrebna efikasnost regulatornih tela“, napominje on.

Stojanović napominje i da bi država mogla i reformom PDV-a da smanji teret za potrošače. Recimo, da veći broj osnovnih životnih namirnica prebaci na nižu stopu PDV-a od 10 odsto.

„To bi možda smanjilo prihode budžeta, ali bi država mogla to da nadoknadi višom stopom PDV-a na luksuzne proizvode. Imamo malo različitih stopa poreza na dodatu vrednost, pa isti porez uglavnom plaćaju i najbogatiji i najsiromašniji“, ističe Stojanović.

On smatra da bi se na marže u lancu snabdevanja moglo uticati, ali indirektnim, ne direktnim merama.

Na kraju, zalaže se i za to da se u trgovinskim lancima nađe više domaćih proizvoda, s obzirom na brži rast uvoza od izvoza.
„Tu bi mogla da dođe do izražaja kreativnost u ministarstvima. Ako se neka mera donese ona bi trebalo da ima dugoročan efekat. Limitiranje marži na jedan proizvod verovatno će dovesti do toga da se pvećaju marže na drugi i tako se ne rešava opšti niv cena, već se samo utiče na nivo cena tih određenih proizvoda“, ocenjuje Stojanović dodajući da je najbolja mera otvaranje tržišta za nove trgovinske lance.