Pad vrednosti građevinskih radova u celoj Srbiji osim u glavnom gradu: Najava legalizacije zakočila tražnju van Beograda

Najnoviji zvanični podaci pokazuju da Srbija nastavlja da beleži pad građevinske aktivnosti u odnosu na prošlu godinu, jer je on zabeležen i u trećem kvartalu.

Ipak, ono što je zanimljivo, pad je zabeležen u celoj Srbiji, osim u glavnom gradu, a blagi rast još uvek održava izgradnja zgrada.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u trećem kvartalu ove godine, vrednost izvedenih građevinskih radova u stalnim cenama, kada se isključi uticaj inflacije, opala je za 11,6 odsto, u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine.

U stalnim cenama, rast je ostvaren samo kada se pogleda izgradnja zgrada i to 2,3 odsto. Vrednost radova na ostalim građevinama smanjena je za čak 19,1 odsto.

Vrednost ovih radova povećana je jedino u Beogradskom regionu i to za 16,1 odsto, dok je u svim ostalim regionima zabeležen pad.

U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji vrednost radova smanjena je za 18,3 odsto, u Vojvodini za 22,9 odsto, i u Južnoj i Istočnoj Srbiji za čak 36,1 odsto, pokazuju ovi podaci.

Podaci RZS za avgust pokazuju da Srbija beleži i pad građevinske aktivnosti. U tom mesecu izdate su 2.542 građevinske dozvole, što predstavlja smanjenje od 1,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Od ukupnog broja dozvola izdatih u avgustu, čak 87,2 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 12,8 odsto na ostale građevine.

Građevinski inženjer Danijel Dašić za Danas kaže da tu postoji više aspekata na koje bi trebalo obratiti pažnju.

„Pored već utvrđenog nedostatka ‘majčinih sinova koji bi sad nešto potpisali’, da citiram predsednika, postoji i uticaj Leks Specijalisa koji olakšavaju izgradnju bez svih potrebnih papira“, ukazuje on.

Zato, kako dodaje, i imamo opšti pad za celu teritoriju Srbije i drastičnu razliku između Beograda i ostatka države.

„Upravo Leks Specijalis, baš zato što je prevashodno usmeren na Beograd, tu i kompenzuje pad, koji je zabeležen u ostatku Srbije“, objašnjava Dašić.

S druge strane, on podseća da ne treba zanemariti sve one objekte koji se izvode bez građevinskih dozvola.

„Oni se izvode uz partijski blagoslov, tako da oni ostaju ‘nevidljivi’ za sistem, bez obzira što postoje. Zbog toga je statistika RZS, koja je izričito vezana za zvanične podatke i objekte koji se izvode u skladu sa Zakonom, nedovoljno tačna da prikaže kompletnu sliku, koja po mom mišljenju ipak ima segment ubrzane izgradnje, ali onih objekata koji su ‘nevidljivi”’ za sistem“, smatra Dašić.

Naš sagovornik podseća da se takvi objekti broje u milionima.

„Ovaj podatak RZS je samo vrh ledenog brega u koji je udario ovaj naš ‘infrastrukturni Titanik’, na kome se i zasnivao naš rast BDP-a poslednjih godina. Tako da sad prepolovljena stopa rasta za 2025. godinu deluje sasvim logično. Dok orkestar i dalje svira iste tonove, baš kao na Titaniku“, zaključuje Dašić.

Hoće li pad građevinske aktivnosti i vrednosti radova uticati na tržište nekretnina?

Direktor Art nekretnina Uroš Jovanović za Danas pojašnjava da za agente i za samo tržište vrednost izvedenih radova nije baš najrelevantniji podatak.

„Radovi i njihova vrednost zavise i razlikuju se od lokacije do lokacije. S druge strane, to što imamo pad građevinske aktivnosti se ne oseća na tržištu. Input sa tržišta nije takav da može da se zaključi da je tržište u problemu. Tražnja je zdrava, ona je za ovaj deo godine očekivana. U tom kontekstu ne mogu da kažem da je tržište u nekom padu“, navodi on.

Najava legalizacije je, prema njegovim rečima, izazvala brojne upite kod ljudi, koji očekuju da cene nekretnina padnu.

„Moje mišljenje je da se to neće desiti, jer su ti kvadrati koji su na legalizaciji uglavnom po obodima grada. Oni eventualno mogu da utiču na smirivanje cena u tim delovima“, veruje Jovanović.

Kako dodaje, oni pogrešno percipiraju da to znači da će da se pojavi veliki broj nekih novih stanova.

„Većina toga na šta misle je već prometovano i ljudi žive u njima, samo žele to sad da legalizuju. Zbog tog očekivanja kupaca da legalizacija utiče na cene, oni se odlučuju da malo sačekaju sa kupovinom, a to dovodi do toga da i investitori malo prikoče, jer investitori prilično osluškuju šta se dešava na tržištu“, objašnjava on.

Jovanović ponavlja da vrednost izvedenih radova kao takav podatak ne znači puno i da na osnovu toga ne može da se zaključuje puno.

„Očekivan je i pad izdatih građevinskih dozvola zbog svega što se dešava u zemlji. Neizvesnost uvek ima neku reakciju na tržištu, ali daleko je od toga da imamo neke poremećaje, sve je još uvek stabilno i očekivano“, kaže naš sagovornik.

Kako dodaje, efekat sa cenama bi čak mogao da bude suprotan.

„Pad aktivnosti uzročno-posledično može da utiče na cene obrnuto, jer manje kvadrata znači veću tražnju u odnosu na ponudu. A u takvim uslovima, cene mogu da idu samo na gore“, upozorava Jovanović.

Kako dodaje, gradovi po Srbiji i regioni, van Beograda, imali su pad „jer imaju hroničan nedostatak novih i kvalitetnih kvadrata“.

„Dodatno, na to svakako ostvaruje uticaj i najava legalizacije, posebno na te sredine, na njih mnogo više utiče nego u Beogradu. Zbog svega toga, zadrška kod kupaca je očekivana i to objašnjava i pad aktivnosti“, zaključuje Jovanović.