„Turski tok dva puta bio meta rata“: Koji su sve energetski izazovi pred Srbijom i zašto bi trebalo da se udaljava od uglja i gasa?

Ovo je izjavio energetski stručnjak Aleksandar Kovačević na vebinaru posvećenom energetskim izazovima u Srbiji i na Zapadom Balkanu, a koji je za novinare iz Srbije organizovala Fondacija BFPE za odgovorno društvo, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Zapadni Balkan.

Kovačević je, uz prethodna dva izazova, naveo i to da se Srbija suočava i sa poplavama i sušama koje nepovoljno utiču na rad hidroelektrana, ali i žurbom da se uklopi u evropske standarde kroz ispunjenje obaveza iz Pariskog sporazuma i CBAM mehanizma.

„Mi smo u poslednjih 30 do 40 godina imali različite okolnosti u vezi energetske sigurnosti, kao što su ratovi, isključenja gasa, poplave, politički izazovi, ali ovakvo stanje u oblasti energetike nismo imali do sada“, ocenio je Kovačević.

Gas

Kao jedan od trenutno najvećih izazova za Srbiju u oblasti energetike, Kovačević je naveo to što se njeni glavni izvori snabdevanja gasa nalaze na teritoriji koja je zahvaćena ratom.

Podsetimo, najveća količina gasa koja se utroši u Srbiji dolazi iz Rusije i to Turskim tokom.

Kovačević je ukazao da je glavna kompresorska stanica Turskog toka koja se nalazi na ruskoj teritoriji u blizini mesta Anapa u prethodna tri meseca čak dva puta bila napadnuta dronovima i raketama.

„Oba puta je protivvazdušna odbrana sprečila neku veću štetu, ali zaista u poslednjem trenutku. Gasna infrastruktura se faktički nalazi u zahvatu ratnih dejstava“, rekao je Kovačević.

Osim toga, on je podsetio da je u borbama oko Kruska i kompresorska stanica u mestu Sudža pogođena i da je trenutno nefunkcionalna.

„To znači da pored političke okolnosti da Ukrajina ne dopušta tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije, postoji i fizička okolnost, da je glavna kompresorska stanica van upotrebe. Da stvar bude komplikovanija, uređaji, kompresori, gasne turbine, maziva za ove uređaje su od februara prošle godine izloženi posebnom setu sankcija SAD“, ukazao je Kovačević.

Prema njegovim rečima, kakav god bio politički ili komercijalni aranžman Srbije u vezi sa snabdevanjem gasom iz Rusije, ova situacija, kako je rekao, ne daje potpunu pouzdanost u sigurnost snabdevanja.

Kovačević je istakao da Srbija ima mogućnost snabdevanja i iz drugog pravca, iz Zapadne Evrope preko Mađarske.

Podsetio je da je Srbija iz tog pravca 2009. godine dobijala gas iz Zapadne Evrope u toku tadašnje gasne krize između Ukrajine i Rusije.

Međutim, razlika između tada i sada jeste što je Zapadna Evropa bila u boljem stanju nego danas.

„Ukupan gasni sistem je bio pouzdaniji, utoliko što je gasno polje Groningen u Holandiji s jedne strane imalo veliki kapacitet, a s druge strane specifičnu sposobnost da relativno brzo može da poveća proizvodnju. Tada je sve to bilo u funkciji“, rekao je Kovačević.

U međuvremenu, proizvodnja na ovom gasnom polju je značajno umanjena zbog zabrinutnosti od zemljotresa.

Kovačević kaže da gasni sistem u Zapadnoj Evropi trenutno zavisi od snabdevanja tečnim prirodnim gasom.

„Što se Srbije tiče, u nekoj vanrednoj situaciji sa Turskom tokom ovo snabdevanje sa zapada moglo bi biti dovoljno, ali po drugačijoj ceni i sistemom nabavke. Ovaj pravac mogao bi da bude neka vrsta oslonca, ali sa prilično problema“, ukazao je Kovačević.

Zbog svih ovih izazova, Kovačević smatra da bi Srbija trebalo da smanji oslanjanje na gas.

„Povećanje uvozne zavisnosti, po mom viđenju, nije opcija. Takvi objekti bi bili u riziku snabdevanja, mislim da se rizik snabdevanja prirodnim gasom neće otkloniti i za jednu zemlju koja nema izlaz na more oni se suštinski ne mogu otkloniti“, poručio je Kovačević.

Ugalj

Drugi veliki izazov u oblasti energetike sa kojim se Srbija suočava jeste ugalj lošeg kvaliteta, ali i sve manje ovog resursa, rekao je Kovačević.

On je istakao da je produktivnost u rudnicima lignita u tonama po zaposlenom s punim radnim vremenom vrlo niska na Zapadnom Balkanu u odnosu na evropsku, dodajući da je problem još komplikovaniji ako se uzme u obzir niska kalorijska vrednost i neadekvatna efikasnost postrojenja.

Prema njegovim rečima, evropski ugalj iz površinskih kopova ima dva puta veću kalorijsku vrednost po toni materijala.

„Zašto je to tako? Jedan od razloga je prirodna okolnost. Znači, način zaleganja uglja, raspoloživi resurs, geometrija otvorenih kopova je različita, kod nas nije toliko pogodna za iskopavanje, kao što je u Severnoj Evropi ili Bugarskoj. Vidimo da to utiče na produktivnost“, rekao je Kovačević.

Kaže da se može diskutovati o tome kakva je tehnologija kopanja ili organizacija kopanja, ali smatra da u Srbiji nema dovoljno uglja da bi imalo smisla sada menjati tehnologiju kopanja ili bilo šta slično.

Kovačević je ukazao da se zbog lošeg kvaliteta uglja povremeno dešavaju ozbiljni kvarovi u termoelektranama.

Podsetio je da je upravo to bio razlog iskakanja svih šest blokova u Termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu 12. decembra 2021. godine.

Odaljavanje od uglja za Srbiju je važno i s obzirom na to da je potpisnica Pariskog sporazuma kojim se obavezala da će do 2050. biti ugljenično neutralna, dodao je Kovačević.

Još jedan razlog jeste CBAM (Mehanizam za prilagođavanje grančnih emisija ugljen-dioksida) koji predstavlja sistem koji dodaje porez na proizvode koji dolaze iz zemalja koje ne poštuju ekološke standarde.

Srbija i do 60 odsto proizvedene energije dobija iz uglja.

Poplave i suše

Sledeći rizik koji preti srpskom energetskom sistemu jesu poplave, naveo je Kovačević. On je ukazao da se pojedini energetski objekti u Srbiji nalaze u riziku od poplava.

Podsetimo, majske poplave iz 2014. u Obrenovcu ugrozile su rad Termoelektrane „Nikola Tesla“, dok su kopovi bili poplavljeni.

U problemu su i hidroelektrane. Kako je Kovačević objasnio, ako je dotok vode bujični, dolazi do prelivanja vode i hidroelektrane ne stignu da proizvedu električnu energiju.

Za hidroelektrane veliki problem predstavljaju i suše, koje u letnjim mesecima bez vode ne mogu da proizvode struju.

Kovačević je rekao da problem sa poplavama nije jednostavno otkloniti i doveo ga je u vezu sa gubitkom šuma, rekavši da Srbija nikada nije imala tako dug period, od čak 30 godina, gubitka šuma.

Dekarbonizacija radi energetske sigurnosti

Kovačević smatra da će Srbija do energetske sigurnosti doći dekarbonizacijom, odnosno udaljavanjem od uglja i gasa.

Prema njegovim rečima, najbolje rešenje jesu ulaganja u obnovljive izvore energije i to one izvore koji mogu dati industrijski razvoj.

Osim ulaganja u nove hidroelektrane, vetroelektrane i solarne elektrane, Kovačević ističe da bi posebna pažnja trebalo da bude posvećena biomasi.

„Biomasa daje potpuno novu dimenziju ekonomskom razvoju“, zaključio je Kovačević.