U iščekivanju novih uslova za licence

Kompanija Telekom Srbija i dalje je jedini igrač u oblasti fiksne telefonije. Najave da će konkurencija biti uspostavljena traju više godina, a najintenzivnije bile su prošle godine, nakon što je objavljen plan da se raspiše tender na kojem bi bile dodeljene nove licence za fiksnu telefoniju. Planirana je podela dozvola za pružanje usluga bežične fiksne telefonije, odnosno putem „vajmaks“ tehnologije, koja osim upotrebe telefona omogućava i korišćenje širokopojasnog Interneta. Pojedine kompanije iskazale su zainteresovanost da se uključe u taj posao, ali prošla je i polovina 2008. godine, a od tendera za sada nema ništa i ne nazire se kada bi mogao da bude raspisan. Konkurencija ne bi donela niže cene telefoniranja, jer su one i sada najniže u Evropi, ali bi sigurno donela kvalitetniju uslugu i mogućnost izbora za korisnike.

Telekom želi još jaču poziciju u regionu

Generalni direktor Telekoma Branko Radujko izjavio je prilikom proslave prvog rođendana M tela da Telekom želi da pojača poziciju u regionu. „Gde god bude zanimljivih projekata, da li je reč o osnivanju novih operatera ili ulaganju u kapacitete, mi ćemo se pojaviti i pokušati da još više ojačamo poziciju u regionu. Ako bude dobrih poslovnih prilika sasvim sigurno je u igri i preuzimanje nekog operatera“, kaže Radujko za Danas.

U Agenciji za telekomunikacije kažu za Danas da je Ministarstvo za telekomunikacije u toku prethodne vlade pripremilo pravilnik o raspodeli radiofrekvencija koje bi koristili operateri, ali da je republički Sekretarijat za zakonodavstvo presudio da takav dokument ne može da donese tehnička vlada. Sada se čeka konstituisanje novog ministarstva i novi pravilnik. U Agenciji kažu da još nema najava kada će pravilnik biti pripremljen, ali da bi po dobijanju minimalnih uslova mogli da raspišu tender u roku od mesec dana. Ni u Ministarstvu za telekomunikacije nismo mogli da dobijemo informaciju kada će pravilnik biti prosleđen Agenciji. Došlo je do promena na čelnoj poziciji i, sudeći prema praksi u sličnim situacijama u drugim oblastima, novi ministar će verovatno ponovo razmotriti politiku i strategiju države u oblasti telekomunikacija, tako da ceo posao može, ali i ne mora biti vraćen na početak. Moguće je da ministarka Jasna Matić izabere drugačiji put ka liberalizaciji tržišta fiksne telefonije zbog čega bi i pravilnik morao da bude izmenjen ili ponovo napisan za šta će naravno biti potrošeno još vremena.
Jedan od problema koji je često istican u diskusiji o liberalizaciji tržišta bilo je pokrivanje ruralnih krajeva, koje bi mogao da olakša „vajmaks“, ali gde postavljanje infrastrukture ne bi bilo isplativo. U Telekomu ne žele da to bude samo njihova obaveza, a da konkurencija ubira prihode iz gradova. Prema primeru iz susedne Crne Gore „vajmaks“ neće rešiti taj problem. Prilikom sastavljanja prethodnog pravilnika jedna od ideja bila je da se, umesto dodele nekoliko nacionalnih licenci, podele po tri licence u svim okruzima Srbije kako bi i manje kompanije imale šansu da se uključe u posao fiksne telefonije i Interneta i da pokriju sve okruge. Međutim, upućeni u sastavljanje pravilnika kažu da nije sigurno da će takvo rešenje biti zadržano, jer će u obzir biti uzeta još neka iskustva iz regiona. Neizvesno je i da li Telekom treba da se prijavljuje na tender. Ukoliko budu dodeljivane licence sa nacionalnom pokrivenošću, to će verovatno biti potrebno, ali ne i u slučaju podele regionalnih licenci.
Generalni direktor Telekoma Branko Radujko kaže za Danas da je ta kompanija zainteresovana za učešće na tenderu pogotovo zbog pozitivnih iskustava u Crnoj Gori, gde „vajmaks“ tehnologiju koristi ćerka-firma M tel.
– „Vajmaks“ nam je veoma interesantan i sigurno ćemo učestvovati na tenderu, ali ne mogu da procenim koliko bi bilo interesovanje od strane konkurencije – naglašava Radujko.
On podseća da je digitalizacija fiksne mreže prešla 95 odsto i cilj je da u narednih godinu dana taj problem bude u potpunosti rešen. Ostalo je rešavanje pitanja dvojnika i domaćinstava koja nemaju telefon. „Koliko brzo bude doneta regulativa u pogledu primene bežičnih tehnologija i liberalizacije tržišta, toliko brzo će ići i rešavanje ovih problema. Nemamo ništa protiv liberalizacije jer će nam biti lakše ako još neka kompanija počne da se bavi fiksnom telefonijom“, ocenjuje Radujko. On podseća da su problemi u fiksnoj telefoniji skupi međunarodni razgovori i veoma visoka veleprodajna cena Interneta. Radujko naglašava da će zato Telekom i pre liberalizacije smanjiti cenu Interneta kako bi njegova upotreba, koja nije na zavidnom nivou, bila povećana. On dodaje da Telekom radi na pripremi novog tarifnog sistema u oblasti Interneta i da će sa vlasnicima, kompanijama PTT i OTE, razmotriti pitanje smanjenja cena.
U Crnoj Gori dodeljene su četiri licence za bežičnu fiksnu telefoniju, ali za sada samo operater M tel pruža tu uslugu. Za godinu dana rada stekli su 5.000 korisnika. Izvršni direktor Zlatko Trhulj kaže za Danas da dve trećine klijenata koristi „vajmaks“ i za fiksnu telefoniju i za širokopojasni Internet, a trećina samo za telefoniranje. „Svi priključci su u urbanim sredinama zato što je Internet kao usluga više interesantan korisnicima u gradovima. Interesovanje u ruralnim delovima Crne Gore je manje i za operatere ti krajevi nisu profitabilni. U Crnoj Gori trećina stanovništva koncentrisana je u Podgorici, a ostatak u drugim gradovima i primorju, dok su ruralna područja slabo naseljena i u njima živi starije stanovništvo kojima ta usluga nije atraktivna“, kaže Trhulj i dodaje da očekuje veliko interesovanje za „vajmaks“ i u Srbiji.