Pošta je mesto na koje po običaju većina građana svakog meseca odlazi da plati račune za struju, vodu, grejanje, telefon i slično. Oni moderniji, povedeni neprestanim bankarskim ubeđivanjima da je nošenje gotovine nepotrebno, neretko odlučuju da iz novčanika izvade karticu, ne sluteći da će ih, skoro bez izuzetka, takav „luksuz“ koštati i po nekoliko stotina dinara, a katkad i više.
Problem je u tome što Pošta zapravo ne omogućava klasično plaćanje računa karticama, već se ta usluga tretira kao podizanje gotovine sa računa radi plaćanja. S druge strane, banke klijentima veoma skupo naplaćuju uzimanje novca na šalteru ili bankomatu druge banke, a upravo to se događa svaki put kada građani odu u poštu jer se kartica provlači kroz terminal Poštanske štedionice, koja je takođe banka.
U Pošti podvlače da klijentima ne naplaćuju nikakvu naknadu za plaćanje računa, dok iz banaka poručuju da nemaju nikakvog uticaja na to kako će Štedionica i Pošta tretirati podmirivanje računa za komunalije – kao kupovinu odnosno plaćanje ili kao podizanje gotovine.
Zbog zastarele opreme u poštama, procedura je takva da se sa kartice prvo skine novac potreban za plaćanje računa, što se tehnički tretira kao da je klijentu isplaćen keš, a zatim se namiri račun za komunalije što u praksi znači da je klijent platio račun gotovinom. Posledica toga jeste da će banka koja je izdala karticu dobiti informaciju da je njen klijent podigao novac na šalteru druge banke (Poštanske štedionice), što automatski skupo naplaćuje. U proseku, ceh za ovu vrstu usluge je od dva do tri odsto od podignutog iznosa, a minimalno 100 do 200 dinara, što znači da bi plaćanje visokih računa karticom u pošti, poput zaostalog duga za struju, moglo da bude veoma skupa praksa.
Međutim, većina građana koji koriste plastični novac za podmirivanje računa za komunalije i ne zna da se pred njima odvija ovakav postupak, jer niti vide keš koji su navodno podigli niti je odlazak u poštu isto što i odlazak u banku, pa prvi put shvate da „nešto nije u redu“ tek kada ih njihova banka u mesečnom izveštaju obavesti da na računu imaju manje novca nego što misle da bi trebalo da bude. Doduše, u Poštanskoj štedionici insistiraju da svaka mušterija po obavljenoj transakciji dobija potvrdu na kojoj je jasno naznačena reč „gotovina“, ali čak i kada bi svi građani pročitali taj isečak, pitanje je koliko njih bi na osnovu te informacije uspelo da pronikne u proceduru naplate koju su upravo prošli.
Problem je zapravo u tome što u Pošti koriste tzv. POS terminale Poštanske štedionice za očitavanje kartica, slične onima koji se viđaju na kasama u prodavnicama, ali veoma stare. Kako objašnjavaju u Poštanskoj štedionici, ti POS terminali su instalirani „jako davno“ i ne podržavaju uslugu plaćanja robe karticom, već samo podizanja gotovine. Razlog je, kako kažu, to što tadašnji aparati nisu bili napredni kao današnji modeli, koji obavljaju obe operacije, pa su montirani samo terminali za uzimanje gotovine „kako bi se klijentima Poštanske štedionice olakšalo da u poštama podižu novac sa računa koristeći kartice, umesto da moraju svaki put da pišu nalog za podizanje gotovine“.
– POS terminali su skupi, kao i šalterska aplikacija Pošte, koja takođe ne podržava plaćanje računa karticama, tako da trenutno nemamo zacrtano menjanje opreme – kažu u Štedionici.
Plaćanje u komunalnim preduzećima
Zbog sistema koji primenjuju u Pošti sve banke u Srbiji će svojim klijentima automatski naplatiti proviziju svaki put kada izvade karticu da plate komunalije, bez obzira da li je reč o debitnoj ili kreditnoj kartici. Građani mogu račune da plate bez provizije jedino na šalterima samih komunalnih preduzeća, kada se to plaćanje tretira kao obična kupovina ili da novac podignu na bankomatu matične banke pa onda odu u poštu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
