VESTI IZ SVETA

Najava Nacionalne komore Meksika za prehrambenu industriju da će tortilja uskoro poskupeti za 18 odsto izazvala je paniku u državi, budući da je ta namirnica prisutna na svim trpezama Meksikanaca. Kao obrazloženje za takav potez, Ministarstvo ekonomije navelo je skok cena goriva i kukuruza. Prosečna cena tone kukuruza uvećana je u proteklih šest meseci za 650 pezosa (sa 3.000 pezosa na 3.650 pezosa), što znači da će cena kilograma tortilje skočiti sa 8,5 pezosa (80 američkih centi) na oko 10 pezosa. Ironija je u tome što su Meksikanci prvi počeli da uzgajaju kukuruz – 7.000 godina pre nove ere. Imajući u vidu činjenicu da 40 miliona Meksikanaca živi od pet dolara dnevno, tortilja je za mnoge od njih važnija od hleba koji ne mogu da priušte. Zato se s pravom strahuje da će najavljeno poskupljenje biti okidač za nove socijalne nemire budući da je prošle godine na hiljade ljudi demonstriralo protiv skoka cena tortilje. Ipak, predsednik Meksika Felipe Kalderon obećao je da neće sedeti skrštenih ruku i da će pomoći sunarodnicima da prevaziđe novonastale probleme. Štaviše, ministar ekonomije Eduardo Soho rekao je da će vlada sarađivati sa predstavnicima prehrambene industrije i podsticati ih da uvedu ograničenje na skok cena. Vlasti u Meksiku takođe su ponudile olakšice u pogledu transporta i skladištenja proizvođačima tortilje.
Hanoj – Vijetnam će povećati izvoz pirinča kako bi iskoristio skok cena hrane na globalnom nivou, saopštio je premijer Ngajen Tan Dung. Prema najnovijem planu, u narednih šest meseci ta država će na inostrana tržišta plasirati 4,5 miliona tona pirinča, u odnosu na dosadašnjih četiri miliona tona. Ministarstvo ekonomije je ocenilo da taj potez neće ugroziti snadbevanje pirinčem domaćeg stanovništva. Saopšteno je da je Vijetnam u proteklih pet meseci ostvario prihode od izvoza pirinča u vrednosti od 1,2 milijarde dolara, što je za čak 94 odsto više u odnosu na isti period 2007. godine. Tajland, najveći izvoznik pirinča u svetu, najavio je da će slediti primer Vijetnama, te da će uzgoj pirinča biti uvećan za 30 odsto. Pojedini analitičari smatraju da bi takvi potezi azijskih zemalja mogli da uspore skok cena namirnica na svetskim tržištima.
Nju Delhi – Vlada Indije saopštila je da je inflacija poslednje sedmice juna dostigla 11 proceneta, najviše za proteklih 13 godina, gurana oštrim skokom cena goriva. Pre godinu dana, stopa inflacije bila je 4,28 odsto. Vlada je nedavno podigla cene goriva jer je morala da smanji subvencije pritisnuta rastom cena nafte na svetskom tržištu. Poskupljenje je podiglo cenu benzina u Nju Delhiju za oko 10 proceneta.
Peking – Kina je krajem prošle sedmice podigla cene goriva za čak 18 odsto u nastojanju da zauzda rastuću energetsku potrošnju u zemlji, ali i da ulije novi podsticaj inflaciji koja se bliži dvanaestogodišnjem rekordu. Kineski vozači, znajući za poskupljenje, čekali su u dugim redovima pred pumpama gde im je rečeno da će biti usluženi tek kad nove cene stupe na snagu što je izazvalo buru nezadovoljstva. Na svetskim berzama cene nafte pale su na vest o poskupljenju u Kini. Laka, američka nafta pojeftinila je za 4,75 dolara, na 131,93 dolara za barel. Analitičari kažu da bi manja potražnja u Kini bila krupan činilac u obaranju cena nafte u svetu. Kineska štampa piše da je poskupljenje izazvano „skokom cene na svetskom tržištu“, ali i to da je provincija Sečuan (pogođena prošlog meseca katastrofalim zemljotresom), izuzeta iz poskupljenja. Vlada u Pekingu je u novembru prošle godine podigla cene goriva za oko 11 odsto i od tada su bile zamrznute da bi se sprečio rast inflacije. Politika zamrzavanje je međutim dovela do nestašica na pumpama pošto su se domaće rafinerije našle pod teškim pririskom rasta cena nafte u svetu. Većina analitičara očekivala je da će vlada izdržati i da neće dirati u subvenciosane cene goriva do početka Olimpijskih igara u avgustu, da bi izbegla bilo kakav nagoveštaj socijalnih nemira. Sa novom cenom od oko 75 dolarskih centi za litar, benzin u Kini je i dalje za četvrtinu jeftiniji nego u SAD, a za trećinu nego u Velikoj Britaniji. Na kineskim pupama cene su se udvostručile od 2003. godine, ali je nafta na svetskim berzama poskupela za više od četiri puta.