Foto: EPA-EFE/NEIL HALLPlanirani vetropark Samoš, iako bi u slučaju realizacije trebalo da ima kapacitet skoro kao hidroelektrana Đerdap, zbog koga su na udaru i Zaštićene prirodne zone – nema vlasnika, odnosno, makar zvanično, ne zna se ko je zaista investitor.
U zemlji u kojoj se svečano otvaraju semafori i pešački prelazi, neobično zvuči da o projektu koji bi duplirao broj megavata iz vetra, što je blizu kapaciteta HE Đerdap, vesti gotovo da nema, piše N1.
Takav je slučaj sa vetroparkom Samoš koji je planiran u opštinama Alibunar i Kovačica u Banatu, kapaciteta 142 vetroturbine, makar zvanično instalisane snage od 923 MW. Poređenja radi, prilikom nedavne revitalizacije, snaga Đerdapa 1 je povećana na 1.140 MW.
Osim izostanka osnovnih informacija ili korišćenja ovakvih projekata za promociju, prikupljanje političkih poena, nije poznato ko stoji iza ovog velikog projekta.
Vlasnik potencijalnog vetroparka na Samošu i dalje nije poznat javnosti. Projektno-tehničku dokumentaciju je izradila firma AAEC Energy consulting iz Novog Sada registrovana za inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, dok investitor nije naveden.
Zanimljvo je istaći da je firma AAEC bila navedena kao investitor prošle godine, kada je Nacrt plana bio na ranom javnom uvidu.
Prema podacima APR, ova firma je u stopostotnom vlasništvu firme „Arhitektura atelje“ iz Žablja. Zakonski zastupnik novosadske firme je Lazar Lazendić, koji je ujedno i vlasnik firme iz Žablja.
Šta se zna o vlasniku i kompaniji AAEC
Kako je pisao sajt Energija Balkana, Lazendić je i direktor projekata holandske kompanije WV-International u Srbiji, koja je početkom godine prodala projekte vetroparkova Alibunar 1 i 2 kineskom proizvođaču vetroturbina SANY renewable energy.
Ranije se pominjala informacija da je AAEC Energy consulting ujedno i investitor preko firme „Wind park Samoš“ iz Novog Sada, u vlasništvu Lazara Lazendića. Takođe se pominje da je pravi investitor kineska firma. O tome je pisala i eKapija.
Prema podacima sa sajta Kompani vol (Company wall) AAEC Energy consulting je u 2022. godini zabeležila dobit od 2.178.000 dinara ili 18.500 evra, godinu dana kasnije 6.576.000, da bi 2024. ostvarila gubitak od 3.775.000 dinara.
U tom periodu zabeležen je rast prihoda ali i rashoda, pa je tako, primera radi, 2022. godine prihod bio 9.885.000 dinara, a godinu dana kasnije 40.984.000.
U svakom slučaju u pitanju su sume koje ne ukazuju da ova firma radi ovako velike projekte.
Ceo tekst pročitajte na portalu N1.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
