Vlast uzdržana, opozicija kritikuje

Kažu da treba sačekati da tekst zakona stigne u skupštinsku proceduru, da se o bezrezervnoj podršci zakonu ne može govoriti, a na pitanje Radnika da li je moguć politički konsenzus stranaka vladajuće koalicije odgovaraju diplomatski – čim postoji komunikacija moguć je i konsenzus. Opozicija smatra pak da ne treba žuriti sa donošenjem tog zakona dok Vlada ne kaže šta joj je zapravo cilj.

A šta će tačno sadržati izmenjeni Zakon o radu, još nije poznato. Nije jasno ni da li će u proceduru ući tekst na kome je već radila radna grupa pre rekonstruisanja vlade, ili će to biti neki „noviji“ predlog. Prema predloženim izmenama do kojih je došla radna grupa, država će omogućiti lakše otpuštanje zaposlenih, a poslodavci neće morati da isplaćuju otpremninu za ukupne godine radnog staža, već samo za period koji je zaposleni proveo kod njega. Rad na određeno vreme bio bi ograničen na tri godine . Sva je prilika da je Radulović tako nešto imao na umu, kada je najavio da treba omogućiti lakše otpuštanje radnika, uz ocenu da je najbolja zaštita radnog mesta kada postoji konkurencija, kao i da je sadašnji zakon pravljen da zaštiti radnike, ali da je postigao kontraefekat, jer je sprečavao novo zapošljavanje.

– Ako stavite da se plaća otpremnina za sve godine radnog staža, niko neće zaposliti ljude koji su stariji od 50 godina. Moramo dozvoliti firmama da otpuštaju kada ne prave profit, u suprotnom neće moći da se oporave, napominje ministar privrede.

Iako je dosta uzdržan po pitanju bezrezervne podrške Zakonu o radu, Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS, kaže za Radnik da stručnost kvalifikuje ministra Radulovića da predloži najbolje rešenje za sferu radnog zakonodavstva.

– U postupku donošenja zakona mora da postoji aktivan dijalog sa svim zainteresovanim stranama . Niko, pa ni predlagač zakona tu ne može da se ponaša autistično. Zato smatram da treba saslušati sve strane kako bi se došlo do kompromisa i najboljih rešenja, deobe ovlašćenja i odgovornosti. Čim postoji komunikacija, moguć je i politički konsenzus, naveo je Babić.

Od svog starog stava da izmene Zakona o radu moraju biti rezultat dogovora socijalnih partnera, socijalisti nisu odustali ni u rekonstruisanoj vladi . Mirjana Dragaš, poslanica SPS, kaže da se konsenzus mora naći između države, poslodavaca i sindikata.

– SPS smatra da se Zakon o radu mora doneti i uz saglasnost radnika na koji se zakon odnosi. Naravno, država mora da obezbedi mogućnost većeg i bržeg zapošljavanja, mora se ostvariti veća odgovornost prema radu, bolji kvalitet i efikasnost, ali zaposleni se ne mogu gurati u bedu i nezaštićenost, odnosno u socijalnu nesigurnost. Videćemo tek šta novi zakon nudi, kada predlog uđe u proceduru, izričita je Dragaševa, koja nije želela da ulazi u detaljnu analizu predloženih rešenja.

U PUPS-u ponavljaju da je Zakon o radu krupno pitanje i da je za njih prihvatljivo da radnik koji samo jednom odlazi u penziju ima pravo da naplati jednu nadoknadu pri prestanku radnog odnosa, kao i da PUPS podržava stav sindikata da radnik koji radi na određeno vreme ima sva prava iz radnog odnosa. I oni tvrde da treba sačekati da zakonski predlozi stignu u parlament.

Oprezni u ocenama su i predstavnici Ljajićevog SDPS. Ivan Bauer, funkcioner i poslanik ove stranke, kaže da je neophodno postići konsenzus ne samo među strankama već i u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, kako bi prava radnika bila na najbolji mogući način zaštićena i privredi bilo omogućeno da se razvija.

– U saradnji sa našim partnerima iz Saveza samostalnih sindikata počeli smo već da organizujemo javne tribine na kojima se, kroz dijalog, radi na pronalaženju kompromisnog rešenja . Nameravamo da nastavimo sa organizacijom sličnih skupova širom Srbije, u nadi da na kraju ovog procesa nijedna strana neće biti nezadovoljna, smatra Bauer.

Za razliku od vlasti, opozicija je određenija jer smatra da radnici i Zakon o radu nisu prepreka investitorima, već da je reč o nesposobnosti Vlade. Smatraju i da liberalniji zakon neće ostvariti svrhu, već će samo pojačati pritisak na zaposlene u privatnom sektoru, a u javnom će i dalje važiti pravilo „ne dirajmo ništa, to su naši ljudi“.

– Nisam optimista da će Zakon o radu biti usvojen 2013. godine, jer niko od političkih aktera neće preterano žuriti sa tim, dok ne bude potpuno jasno da li se u 2014. ide na izbore ili ne. Ovaj zakon opredeljuje radnike, a toga su svesni i političari. Apsurdno je da sindikati podržavaju izmene, pravilno ocenjujući da nam treba jasan, precizan i moderan Zakon koji će opredeliti obaveze radnika i poslodavaca na mnogo konkretniji način, a da kao posledicu imamo veće zapošljavanje. Populizma je bilo isuviše u ovoj državi, a toliko malo rezultata i poboljšanja življenja naših građana, kaže Ranka Savić, poslanica sa liste LDP i predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

I dok je skeptična po pitanju usvajanja Zakona o radu, ona istovremeno veruje da će Zakon o štrajku biti do kraja godine usvojen, jer je tu postignuta saglasnost, a usvojene su i brojne primedbe.

Aleksandar Senić, poslanik Demokratske stranke, smatra da će ova vlada, stojeći na raskrsnici između interesa SNS, koji želi da porekne svoju nesposobnost putem dovođenja stranih investitora i populističkih interesa „levih“ partnera SPS i PUPS, dočekati proleće bez dogovora. Tada će, napominje on, svako sa svoje pozicije priznati da nema dogovora i kompromisa i uvući će Srbiju u još jedan izborni ciklus, dok će broj zaposlenih neprestano biti u padu, a ekonomija u sve dubljem ponoru.

Najveći problem država kao poslodavac

Bojan Đurić, poslanik i potpredsednik LDP, smatra da nema svrhe sada pričati o Zakonu o radu, ili o štrajku, sve dok Vlada ne kaže šta joj je cilj.

– Niti su u SNS reformatori, niti su u SPS ili PUPS iskreni zaštitnici prava radnika. Verujem da će se na usvajanje zakona ići tako što će se SPS, PUPS ili Orbović „kao buniti“, a na kraju će pristati na sve. A najveći problem jeste država kao poslodavac i to mora da se promeni iz korena. Trebalo bi i „demontirati“ Nacionalnu službu za zapošljavanje, koja ne radi ništa, pa tek onda praviti novi Zakon o radu i pravo tržište rada. U javnom sektoru sede i odlučuju oni koji nikada neće ni pipnuti desetine hiljada ljudi koji su se zaposlili preko partijske veze i na izmišljenim radnim mestima, smatra Đurić.

Spajanje nespojivog

– Za svakoga ko se iole razume u partijske programe aktuelne vlasti ili bar u one njihove populistički iskazane ciljeve, nije tajna da SPS i PUPS svoje uporište u biračkom telu imaju među onim društvenim kategorijama kojima su obećali da neće biti velikih rezova, nego naprotiv, da će njihova vlast obezbediti sigurnost radnih mesta i isplate penzija. Sa druge strane, od kada je SNS preuzela skoro sve poluge vlasti, postaje jasno da se obećanja o stranim investicijama ne mogu ni pokušati da se ostvari sa postojećim Zakonom o radu, koji potencijalne investitore previše obavezuje, ističe Aleksandar Senić.