Vest o vraćanju 12 tona zlata u zemlju stara četiri godine, ali otkriva još jedan primer Vučićevog mešanja u rad NBS

Reč je, naime, o zlatu koje je NBS kupila tokom 2019. i 2020. godine, a u zemlju ga vratila sredinom 2021. godine.

Ovo zlato, podsetimo, kupljeno je na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, što je tada u javnosti izazvalo polemike o tome da li je tom prilikom narušena nezavisnost centralne banke.

Pitanje uticaja na rad NBS ponovo je otvoreno iste godine, kada je predsednik najavio da će Srbija uvećati devizne rezerve u zlatu na 50 tona, cilj koji je nedavno i premašen, te Srbija trenutno ima 50,7 tona zlata u deviznim rezervama.

Međutim, nedavno gostovanje guvernera na televiziji Informer nije privuklo pažnju samo zbog vraćanja 12 tona zlata u zemlju, što je, kao što smo već naveli, vest stara četiri godine, već i zbog toga što je i vraćanje zlata urađeno na inicijatvu predsednika Republike.

„(On je) 2021. godine postavio kratko pitanje ‘Jorgovanka, gde nam je ono zlato?’ Nije trebao dalje da mi kaže, samo je rekao vidi šta se dešava u svetu. Čim sam se vratila sa sastanka, ja sam sa saradnicima organizovala vraćanje tih 12 tona zlata… Meni ne treba reći drugačije, to je jedno pitanje koje je meni bilo dovoljno da to uradim“, rekla je Tabaković.

To je bio još jedan primer narušavanja nezavisnosti NBS, jer predsednik Republike formalno nema nadležnosti nad poslovima centralne banke.

Ostaje, međutim, nejasno zbog čega je sada ponovo aktuelizovana tema o zlatu koje je vraćeno još pre četiri godine.

NBS: Zlato vraćamo zbog neizvesnosti u svetu

Iz NBS potvrdili su za Danas da je sredinom 2021. godine, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu s praksom repatrijacije zlata i drugih centralnih banaka u matične zemlje – poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke – uvezla i vratila u zemlju, u svoje trezore svih 13 tona zlata.

Kako su objasnili za naš medij, jednu tonu koja je ostala iz sukcesije i ukupno 12 tona kupljenih krajem 2019, odnosno 2020. godine.

Trenutno se, kako navode, u inostranstvu nalazi samo pet tona zlata koje je NBS kupila u inostranstvu početkom jula 2024. i za koje postoji plan da se vrate u zemlju.

„Vraćanjem zlata u zemlju Narodna banka Srbije je nastojala da poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti“, naveli su iz NBS.

Ističu i da se sve investicione odluke, pa i ona o investiranju u zlato, donose uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi.

„Učešće zlata u strukturi deviznih rezervi generalno je deo procesa diversifikacije, posebno imajući u vidu ulogu zlata kao sigurne aktive, nepostojanje rizika neispunjenja obaveza druge strane i njegovu ulogu kao oblika zaštite od inflacije na duži rok“, ukazuju iz NBS.

„Vraćanje zlata zaštita i od mogućih sankcija“

Ekonomista Slobodan Komazec ocenjuje da je odluka NBS da vrati u zemlju zlato iz inostranstva dobar potez zbog sve izraženijih geopolitičkih tenzija.

Prema njegovim rečima, zemlje u trenucima globalne nestabilnosti često povlače svoje devizne rezerve, pre svega zlato, kako bi se zaštitile od mogućih finansijskih, ali i političkih, potresa.

„To je izraz opreznosti u uslovima velikih turbulencija, političke nesigurnosti i neizvesnosti na svetskom tržištu. Kada zavlada nestabilnost, države povlače rezerve, zlato u prvom redu, a zatim preispituju i pozicije u drugim valutama, poput dolara i evra“, objašnjava Komazec za Danas.

On ukazuje i na činjenicu da dolazi do ozbiljnih oscilacija na svetskom deviznom tržištu, pri čemu dolar pokazuje nestabilnost, dok evro beleži pad, što dodatno opravdava strategiju zaštite kroz povećanje zlatnih rezervi.

Ipak, postavlja pitanje zašto su Srbiji sada potrebne tolike devizne rezerve.

Komazec posebno ističe da je vraćanje zlata posebno važno zbog rizika koji bi mogao nastati u slučaju uvođenja sankcija ili zamrzavanja imovine, kao što je to bio slučaj sa Rusijom.

Podseća da su ruske devizne rezerve u iznosu od oko 300 milijardi dolara blokirane od zapadnih zemalja nakon početka rata u Ukrajini, a deo tih sredstava, kako kaže, planira se da se preusmeri za pomoć Ukrajini.

„Ovo je presedan. Zamislite da iz ruskih rezervi koje su držali u zapadnim bankama daju novac Ukrajini. To pokazuje koliko je svetski finansijski sistem postao nepredvidiv i kako je ponašanje ovih velikih sila, poput SAD i EU, postalo autonomno, donose odluke kako ima padne na pamet i ne poštuju međunarodne zakone“, ukazuje Komazec.

Zbog toga, smatra Komazec, i Srbija mora voditi računa o tome gde se čuvaju rezerve.

Povlačenje zlata u zemlju nije usamljen slučaj, dodaje on, navodeći da su isto učinile i druge države poput Mađarske, Rusije i Kine.

Kina, dodaje, u velikim količinama povlači sredstva iz američkih obveznica i agresivno kupuje zlato, dok Rusija intenzivno povećava sopstvenu proizvodnju, slično kao i pojedine afričke zemlje.

„Sve ove mere jasno ukazuju na globalni strah od budućih sukoba i nestabilnosti“, navodi Komazec.

Koliko iznose zlatne i devizne rezerve Srbije?

Iz NBS naveli su da zlatne rezerve Srbije na dan 29. jul iznose rekordnih 50,7 tona, što je u odnosu na kraj jula 2012. godine preko tri puta više, jer su tada bile manje od 15 tona.

Vrednost zlatnih rezervi iznosi oko 4,7 milijardi evra, sa učešćem od 16,5 odsto u ukupnim deviznim rezervama.

Devizne rezerve NBS, uključujući i zlato (50,7 tona), iznose 28,4 milijarde evra.

Dodaju da NBS kupuje monetarno zlato u obliku zlatnih poluga pre svega iz domaće proizvodnje – od kompanije Srbija Ziđin Koper (prethodno RTB Bor), kao i na međunarodnom tržištu.

Ukazuju da je početkom jula 2024. NBS je kupila pet tona zlata u inostranstvu, tako da je od 2019. na međunarodnom tržištu ukupno kupila 17 tona zlata (zajedno s kupljenih devet tona 2019. i tri tone 2020. godine).

Sve zlato Narodna banka Srbije čuva u svojim trezorima, izuzev poslednje kupljenih pet tona zlata, koje su trenutno još uvek na posebnom računu Narodne banke Srbije u Bernu, Švajcarskoj.

Sve kupovine zlata na međunarodnom tržištu (ukupno 17 tona i sve s međunarodnim standardom LGDS, koji garantuje visoku finoću zlata od najmanje 99,5 odsto zlata) obavljane su preko jedne od najkredibilnijih međunarodnih institucija – Banke za međunarodna poravnanja iz Bazela, naveli su iz NBS.

Srbija ima pravo preče kupovine zlata od Ziđin Kopera

Ugovorom između Narodne banke Srbije i kompanije Srbija Ziđin Koper predviđeno je da Narodna banka Srbije ima pravo preče kupovine zlata koje ta kompanija proizvede u obliku zlatnih poluga, podsećaju iz ove institucije.

Ističu da je Narodna banka Srbije do sada ovu mogućnost koristila bez izuzetaka.

Iz NBS navode da je od 2024. godini od kompanije Ziđin Koper kupljeno rekordnih 257 poluga najvišeg kvaliteta i finoće, ukupne težine 3,2 tone, a tokom 2025. godine (zaključno s 24. julom) kupljena je ukupno 195 poluga zlata, težine 2,4 tone.

Nakon rekonstrukcije postrojenja u kompaniji Ziđin Koper (u avgustu 2023) znatnije je povećana prodaja zlatnih poluga Narodnoj banci Srbije, tako da ona u proseku mesečno iznosi oko 24 poluge, što je dvostruko više nego u prethodnim godinama.

Dodaju da kontinuiranom kupovinom zlata na domaćem tržištu Narodna banka Srbije ne samo da doprinosi dodatnoj diversifikaciji strukture deviznih rezervi, već ih i uvećava, jer plaćanja zlatnih poluga obavlja iz dinara, a ne iz deviza kao u slučaju kupovine na međunarodnom tržištu.

Cena po kojoj Narodna banka Srbije kupuje zlato bazira se na tržišnim cenama, odnosno referentnim cenama zlata na međunarodnom tržištu, npr. Londonskoj berzi zlata.

„Narodna banka Srbije za sada nema nikakvu nameru prodaje zlatnih rezervi“, naglašavaju iz NBS.