Aleksandar Vučić, Foto: EPA/ANDREJ CUKICZnate onu praksu trgovaca koji par dana pred, recimo, Crni petak, podignu cene, 30 odsto, da bi za taj dan „velikih popusta“ ponudili sniženje od 20 odsto?
E time je izgleda počeo da se bavi i predsednik Republike. On je za vikend objavio video na Instagramu na kom vadi iz korpe nekoliko proizvoda poput mleka, ulja, šećera, kafe, kulena… i govori kolika im je cena sada, a kolika će biti kada „oni“ sprovedu mere i nateraju trgovce da spuste cene.
I tako, on najavljuje kako će ulje, koje sada košta 200 dinara, da pojeftini na 160-170 dinara. Pa će mleko da pojeftini sa 155 na 130 dinara, a da šećer ne bi trebalo da prelazi 100 dinara.
Zvezda večeri bio je kulen koji će predsednik svojim merama da obori sa 2.600 na „nešto više od 2.000 dinara za kilogram“ da mogu da priušte i naši sugrađani sa manjim primanjima.
Ali ne lezi vraže, neki ljudi na Internetu, a možemo i sami to da proverimo, odu u prodavnicu, fizičku ili onlajn, i nađu tamo da ulje sada košta 165 dinara, šećer je 95, a i mleko je već sad jeftinije od onog što je obećao predsednik. A i onaj kulen izgleda da ima sad da se nađe za 1.600 dinara.
View this post on Instagram
Da li imamo slučaj s početka ili su savetnici predsednika namerno dali pogrešne cene, pošto razume se, predsednik ne ide u šoping od silnih obaveza, ili prosto žive u paralelnoj Srbiji Luj Viton torbica, Hermes cipelica i kulena od 2.600 dinara, za sada ostaje misterija.
Ruku na srce, posle dve godine zamajavanja sa „boljim cenama“ i „najboljim cenama“ baš u ovo doba, teško da je iko i polagao nadu u neko stvarno dugoročno pojeftinjenje.
Srbija u kojoj je prosečna plata za više od tri puta manja nego u Nemačkoj, ima cene hrane za svega pet odsto niže. I to se radi o cenama hrane u zemlji koja je i dalje dobrim delom poljoprivredna.
Svašta će predsednik i njegovi saradnici da smisle, posebno kada treba kontrolisati, sve pa i cene, ali nikako da se dosete da prava konkurencija zaista drži cene pod kontrolom.
U Srbiji nema nijednog pravog globalnog trgovinskog lanca, veliki prerađivači urnišu male poljoprivrednike (vidi mlekare), a moćni uvoznici i distributeri poznatih globalnih brendova zavrću ruke trgovcima, a šišaju kupce. Ne treba zaboraviti ni banke koje „se ubiše“ od davanja keš kredita po kamatnim stopama od preko 10 odsto.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
