Vujović: Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujemo

Isto tako mogli su da čuju upozorenja na neobavljene poslove u reformi države i izazove sa kojima bi se mogli suočiti u budućnosti od predstavnika Svetske banke, MMF-a i Fiskalnog saveta.
Nema sumnje da su ostvareni rezultati u smanjenju budžetskog deficita sa 6,6 odsto BDP-a u 2014. na svega 1,4 odsto u prošloj godini sjajan uspeh posebno zato što je plan bio da se deficit smanji na 3,95 odsto BDP-a.

Ministar finansija Dušan Vujović je da bi opisao rezultate na planu javnih finansija i privrednog rasta u prethodne dve godine često posezao za replikom iz filma Otac na službenom putu: „Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujemo“. Pola u šali, ali pola i u zbilji on je podsetio da je prilikom zaključivanja programa sa MMF-om cilj bio da se budžetski deficit za tri godine smanji za četiri procentna poena.

„Fond nam je rekao ‘nećete uspeti’, a mi smo za dve godine ostvarili realno smanjenje deficita za 4,4 poena.“

Od toga, 1,6 poena je ostvareno smanjenjem plata i penzija, a jedan procentni poen povećanjem prihoda. U 2016. godini na strani prihoda smo imali prilagođavanje od 2,5 odsto, a dok su rashodi povećani 0,7 odsto zbog povećanja plata i penzija.

„Svesno smo prihvatili rizik, jer su građani zaslužili nagradu za ostvareni rezultat. Sada u 2017. godini više nema smanjenja i štednje, sada radimo na održavanju mera“, poručio je Vujović, koji se inače po kuloarima srpskog Davosa pominje kao mogući premijer Srbije ukoliko Aleksandar Vučić pobedi na predsedničkim izborima. On je ove spekulacije prokomentarisao rečima da „nema komentar i da se zna kako ide procedura“.

Vujović se osvrnuo i na podatak da je u 2016. ostvaren primarni suficit od 1,8 odsto BDP-a, ali i da su troškovi kamata 3,5 odsto BDP-a, što je cena ranijeg olakog zaduživanja po visokim kamatnim stopama. On je istakao da je srednjoročni plan da u 2019. i 2020. godini bude fiskalni deficit od po jedan odsto BDP-a uz primarni suficit od dva odsto.

„To je maksimalno koliko možemo da spustimo deficit da ne bi gušili ekonomski rast“, rekao je Vujović poručujući da se u 2018. i 2019. godini može očekivati privredni rast od 3,5 odsto, a nakon toga i četiri odsto.

„Ostvarili smo sve što smo planirali i sada to moramo da održimo. Takođe moramo da rešimo neefikasnost državnih preduzeća i nagomilavanje obaveza, kako bi konačno izašli iz tranzicije“, zaključio je srpski ministar finansija.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković u svom obraćanju osvrnula se na jedan zanimljiv moment, a to je odnos između Vlade i Narodne banke, odnosno fiskalne i monetarne politike.
„Imali smo deceniju dekadencije odnosa monetarne i fiskalne politike, odnosa podređenog i nadređenog, pobednika i poraženog. Posledica su bile visoke kamatne stope, visoka i volatilna inflacija i nestabilan devizni kurs. Zato je značajna saradnja NBS i Vlade na najvećem nivou, pri čemu svako zadržava svoju autonomiju u radu“, poručila je Tabaković.

Ni ona nije propustila priliku da se pohvali rezultatima NBS, niskom inflacijom od 1,6 odsto u decembru, zatim stabilnim dinarom uz manje potrošenih deviznih rezervi nego u periodu 2008-2012. godine, ne osvrćući se na različito međunarodno okruženje u ovim periodima. Takođe, guvernerka je istakla i značajno smanjenje kamatnih stopa od preko 10 procentnih poena u odnosu na 2012. godinu.

Zato su drugi malo više govorili o izazovima i problemima koji stoje ispred Vlade Srbije u daljem nastavku reformi. Doduše, DŽejms Ruf, šef misije MMF-a za Srbiju, izvinio se što u svojoj prezentaciji više govori o izazovima uz napomenu „u Vladi znaju koliko cenimo njihove rezultate u fiskalnoj konsolidaciji“.

On je kao najveći uspeh u dosadašnjem dvogodišnjem delu programa MMF-a i Srbije istakao smanjenje nezaposlenosti i rast zaposlenosti uz ocenu da je nezaposlenost i dalje jako visoka, dok je zaposlenost daleko ispod tri miliona, što je veoma malo za populaciju od sedam miliona ljudi.
On je populaciju Srbije podelio na produktivni deo, oko 1,4 miliona koji radi privatnom sektoru odakle dolaze rast i javni prihodi i oko 600.000 zaposlenih na crno koji ništa ne doprinose budžetu, a još i podrivaju legalne firme nelojalnom konkurencijom. Zatim tu je javni sektor od oko 800.000 ljudi koji je neefikasan i ne doprinosi produktivnosti, kao i pola miliona nezaposlenih. Tu je još 1,7 miliona penzionera i ostatak od 2,1 miliona populacije koji samo troši i ne doprinosi produktivnosti.
„Kada ovako poređamo ove grupe, vidimo veliki deo neproduktivnih stanovnika i mali deo onih koji doprinose. To se posebno vidi ako se uporedi recimo sa Nemačkom. Izazov je da Srbija bude više kao Nemačka. Za to je potreban razvoj privatnog sektora. Kada bi se potpuno sprovele strukturne reforme, to bi donelo još dodatnih 1,5 procenata rasta godišnje i time bi se Srbija vratila ubrzanom približavanju EU koji je imala ranih 2000-ih“, poručio je Ruf.

Elen Goldstin, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan, prozvala je direktno državna preduzeća da su veliki problem za srpsku ekonomiju i da prave milijardu evra gubitaka godišnje.
„Uz to često zbog političkih uticaja imaju loše investicione programe, ali i unose distorzije na tržište rada i nivoe plata u privredi“, rekla je ona.

Osim toga država je rešila pitanja više od 300 društvenih preduzeća sa 45.000 ljudi, ali ostaje veći deo problema, a to su strateške kompanije koje i dalje prave gubitke, gomilaju dugove i opterećuju budžet. Takođe, ona je ukazala na to da Srbija ima veliku javnu administraciju koja iskrivljuje sistem plata u celoj ekonomiji.

„U februaru 2016. je usvojen zakon o platama u javnom sektoru i sada čekamo implementaciju. Zakon predviđa platne razrede i uklanja probleme u sistemu zarada. Druga strana problema je nizak kvalitet javnih usluga od prosvete do zdravstva. Na primer, rano školovanje dece se najviše isplati, a u Srbiji svega 50 odsto dece je uključeno u rano obrazovanje, a među siromašnim svako deseto dete“, podvukla je Goldstin.

Ukazavši na pozitivnu promenu u ekonomskom modelu sa rasta zasnovanog na potrošnji na rast zasnovan na izvozu i investicijama, ona je istakla da je potrebno pet- šest odsto godišnjeg rasta da bi se započelo približavanje EU.

„Ključne poruke su da je prevelika i neefikasna država velika prepreka rastu Srbije. Takođe, da je neophodno primeniti zakon o platama i popraviti kvalitet javnih usluga“, poručila je Goldstin.

Petrović bi strože od Vujovića

Država je uspela da uravnoteži prihode i rashode, ali na visokom nivou javne potrošnje od 45 odsto BDP-a, po čemu je srpska država disproporcionalno velika u odnosu na druge slične zemlje. Ovako je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, čijim članovima inače u aprilu ističe mandat, dalje elaborirao tvrdnju Goldstin da je država prevelika ukazujući da to znači da nam i dalje predstoji kresanje rashoda.
Za razliku od Vujovića, koji je ocenio da ne treba ići ispod deficita od jedan odsto BDP-a, Petrović je istakao da bi trebalo smanjiti deficit na 0,5 odsto, pa čak i na potpuni balans, pre svega zbog visokog javnog duga od oko 75 odsto krajem 2016.
On je dodao da je u Srbiji, kao i drugim zemljama u okruženju polovina privrednog rasta došla kao posledica niskih cena nafte, niskih kamata i oporavka evrozone.
„To nije ništa loše, ali ne bi trebalo da bude osnova prilikom procena budućeg privrednog rasta“, istakao je on.