Za premije potrebne 2,2 milijarde dinara

Samo nekoliko dana uoči predstojeće žetve Žitovojvodina uputila je dopis Ministarstvu poljoprivrede, aktuelizujući ponovo zahtev za izdvajanje podsticajnih sredstava za pšenicu. Prema tom predlogu, premija za pšenicu ovogodišnjeg roda trebalo bi da iznosi dva dinara za kilogram, a pravo na premiju imali bi proizvođači koji ostvare prinos od četiri tone po hektaru u Vojvodini, a 3,5 tona u centralnoj Srbiji. Jedan od uslova je i da proizvođači pšenicu predaju registrovanim skladištarima. Kad je reč o semenskoj pšenici visina premije bila bi ista, a isplaćivala bi se uz uslov da ispunjava propisan kvalitet za tu vrstu robe. Prema gruboj proceni za isplatu predloženih premija potrebno je obezbediti oko 2,2 milijarde dinara što, kako ističu u Žitovojvodini, nisu velika sredstva, imajući u vidu značaj pšenice za ishranu stanovništva. Od tog kolača vojvođanski proizvođači pšenice dobili bi oko dve milijarde dinara, dok bi proizvođačima u centralnoj Srbiji bilo isplaćeno oko 200 miliona dinara.

Ministarstvo: Odluka za desetak dana

– Pripreme za otkup ovogodišnjeg roda pšenice počele su i Ministarstvo poljoprivrede je primilo nekoliko zahteva za isplatu premija. Činjenica je da u Ministrastvu postoji dobra volja ali se ne sme zaboraviti da odluke zavise od tehničke vlade i ograničenih sredstava u budžetu. Ipak, sve pristigle zahteve ćemo razmotriti i ukoliko postoje slobodna finansijska sredstva pomoći ćemo otkup. Situacija će biti jasnija za desetak dana. Činjenica je da je kiša koja je padala poslednjih nekoliko dana prava blagodet za sve useve, pa i pšenicu pa treba očekivati solidan rod koji će biti dovoljan da podmiri domaće potrebe – izjavio je za Danas Danilo Golubović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede.

– U Žitovojvodini ukazuju na svetske tendencije u proizvodnji i potrošnji pšenice ali i na loš tretman te poljoprivredne kulture u Srbiji koja je prošle jeseni zasejana samo na 462.000 hektara što su najmanje površine u istoriji srpskog agrara. Pri tom, setva je bila skuplja, pa i pored dobrog roda koji se očekuje i registrovanog pada cena na svetskom tržištu, postoji opasnost da se pšenica koristi za ishranu stoke jer je cena kukuruza i dalje visoka.
Ratari u somborskom ataru gde je pšenica zasejana na oko 19.000 hektara procenjuju da će prinosi ove godine biti viši nego lane. – Pšenica je pre desetak dana bila u dobroj „kondiciji“, pojedine parcele obećavale su i do sedam tona po hektaru i mada je u ovom trenutku teško govoriti o prosečnom prinosu nadamo se da će biti veći od prošlogodišnjeg – kaže za Danas Aleksandar Bošnjak, zamenik direktor ZZ Ravangad iz Sombora.
Željko Čonić, zemljoradnik iz salaškog naselja Bukovac, kod Sombora, koji je pšenicom zasejao oko 50 hektara očekuje prinos od oko pet tona po hektaru.
– Još ne možemo pouzdano da tvrdimo koliki će prinos biti ali ne znamo ni cenu. Pretpostavljam da će prinos biti veći nego lane, a cena niža nego što je sada na berzi. Zato većina zemljoradnika smatra da će bolje proći ako uskladište pšenicu, odnosno ne prodaju je odmah posle žetve – kaže Čonić.
Prema procenama stručnjaka iz nekoliko zemljoradničkih zadruga proizvođači nisu prodali mnogo pšenice „na zeleno“, čija je cena dostizala i do 17 dinara po kilogramu. Inače, pod pšenicom u somborskoj opštini je oko 19.000 hektara
Pšenicom je jesenas zasejano 473.000 hektara i u ovogodišnjoj žetvi bi, ako rod bude oko 3,3 tone po hektaru što je otprilike nivo desetogodišnjeg prinosa ukupan rod pšenice mogao bi da dostigne oko 1,6 miliona tona što je za oko 200.000 tona više od domaćih potreba.