Zakasnela reakcija bivših vlasnika

Viši trgovinski sud u Beogradu ukinuo je juče presudu Trgovinskog suda u Beogradu, kojom je samo dan ranije određena privremena mera zabrane prodaje zgrade Robne kuće Beograd u Knez Mihailovoj ulici br. 5. To znači da će RK Beograd, koje se prodaje iz stečaja u ponedeljak dobiti novog vlasnika, a prema saopštenju Agencije za privatizaciju, za licitaciju se prijavilo deset učesnika. Iako je na trenutak izgledalo da će bivši vlasnici nacionalizovanih zgrada u Knez Mihailovoj ulici, uspeti da zaustave prodaju tog trgovinskog lanca, to se neće dogoditi. Najpre je Agenciji za privatizaciju upućen dopis Republičkog javnog pravobranilaštva koje je na osnovu prijave Direkcije za imovinu, zahtevalo da se pre oglašavanja prodaje utvrdi da li postoji državno vlasništvo u stečajnoj masi RK Beograd. To se pre svega odnosilo na nacionalizovano zemljište i objekte, koji, prema Zakonu o nacionalizaciji, pripadaju državi bez obzira na to ko ima pravo njihovog korišćenja. Nekoliko dana potom, Republički javni pravobranilac obaveštava Agenciju da odustaje od zahteva, jer je od Direkcije za imovinu dobio potvrdu da ne postoje smetnje za prodaju imovine Robnih kuća. Bivši vlasnici, u međuvremenu obratili su se Trgovinskom sudu u Beogradu, koji je prihvatio njihov zahtev za određivanje privremene mere i zabranio prodaju zgrade u Knez Mihailovoj ulici broj 5, za koju je porodica Komadinić imala kompletnu dokumentaciju o nacionalizaciji. Viši trgovinski sud u Beogradu je, krajem jučerašnjeg dana, to rešenje poništio a u obrazloženju presude navodi se da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe Zakona o izvršnom postupku.

Kupac preuzima rizik

Robne kuće Beograd, koje su uspele da uknjiže spornu imovinu na svoje ime, prodaju se iz stečaja. Prema odredbama Zakona o stečaju, stečajni upravnik, u ovom slučaju Agencija za privatizaciju, ne odgovara za pravne nedostatke stečajnog dužnika, i ima obavezu prema poveriocima da svu imovinu koja se nalazi u knjigama upotrebi za izmirenje dugova. Onaj ko kupuje firmu iz stečaja, preuzima na sebe rizik, i ukoliko se dokaže da imovina ima opterećenje, on će snositi posledice. Međutim, iz toga ne može da se izvuče zaključak da će stari vlasnici od kupca moći da potražuju objekte koje su tokom nacionalizacije izgubili. Problem se javlja jer u ovom trenutku, naslednici nemaju nikakav zahtev za povraćaj tih objekata. To što su oni imovinu u Knez Mihailovoj prijavili za restituciju, još uvek nema pravnu snagu, jer se u državnim knjigama to ne vodi kao nacionalizovana imovina.

– Neko je odlučio da na silu proda imovinu Robnih kuća Beograd, i pored toga što je utvrđeno da neki od objekata imaju prethodne vlasnike – izjavio je za Danas Miladin Komadinić čija porodica je naslednik zdanja u Knez Mihailovoj 5, i koji je najavljenu prodaju ocenio kao bezobrazluk i bahatost vlasti.
Prema rečima Dušana Belanovića, direktora Informativne službe Agencije za privatizaciju, Republičko javno pravobranilaštvo i Direkcija za imovinu povukli su svoje zahteve za utvrđivanje državine nad dva sporna objekta u Knez Mihailovoj, jer im je predočeno da se u javnim knjigama ta imovina vodi na ime Robnih kuća Beograd.
– Iako je činjenica da je bivšim vlasnicima prvo nacionalizacijom, a sada i privatizacijom objekata koji su se našli u vlasništvu Robnih kuća Beograd, učinjena nepravda, mi nemamo ni zakonski osnov da to izdvojimo iz ukupne mase. Naime, preduzeće iz stečaja prodaje se kao pravno lice, dakle sa svom uknjiženom imovinom. Pri tom, svaki potencijalni kupac obavešten je o statusu tih objekata, svi dopisi Udruženja za restituciju, Republičkog javnog pravobranioca i Direkcije za imovinu, nalaze se u licitacionoj dokumentaciji i budući kupac na sebe preuzima sve obaveze koje eventualno mogu da proisteknu nakon usvajanja zakona o restituciji. Mislim da su svi oni našli svoju računicu, i da mnogi očekuju, kao u slučaju kupaca hotela Prag, da država preuzme na sebe obavezu obeštećenja bivših vlasnika – rekao je za Danas Belanović.
Da je zakon o denacionalizaciji usvojen, bez obzira na to koji model da se prihvati, sporni objekti koji su sada u vlasništvu RK Beograd, bili bi predmet naturalne restitucije, saglasni su stručnjaci. Međutim, činjenica da će imovina za koju se zna da ima prethodne vlasnike, biti prodata, ostavlja samo mogućnost naslednicima tog prava da traže obeštećenja, što će biti dug i komplikovan proces čak i kada se dugo očekivani zakon usvoji. U slučaju RK Beograd kao prodavac, javlja se država a eventualno potraživanje po zakonu o restituciji, kada se on bude usvojio, moći će opet da ostvari država, tako što će povraćaj nacionalizovane imovine tražiti kroz sudski proces. Ukoliko kupac RK Beograd bude neka strana kompanija, malo je verovatno da će se administracija odlučiti na tako blamirajući potez, jer bi to poslalo vrlo negativnu poruku budućim investitorima. Ukoliko novi vlasnik bude neko od domaćih tajkuna, onda će to biti više političko nego pravno pitanje, ističu poznavaoci. Ta paradoksalna situacija ukazuje da će se stvar najverovatnije rešiti tako što će država obveznicama ili na drugi način pokušati da obešteti bivše vlasnike, jer čak ni varijanta da se deo sredstava izdvoji od postignute licitacione cene, ne može da nađe podlogu u zakonu zbog obaveza da se dobijenim novcem prvo izmire poverioci RK Beograd. M.